Foto: Miroslav Dragojević/DanasSrbija će do 2027. godine, kada se u našoj zemlji održava izložba EXPO 2027, u taj projekat i sve priključne radove uložiti skoro 18 milijardi evra. Međutim, stručna javnost izražava bojazan, jer još uvek nije objavljena analiza sa detaljnim objašnjenjem na koji način će se ova investicija isplatiti.
U decembru 2026. godine Srbija je dužna da završi sve projekte u okviru izložbe EXPO 2027 i preda ključeve paviljona svim zemljama učesnicima ove manifestacije.
Kako je ranije najavljeno, u EXPO i ostale projekte u ovom periodu biće uloženo 17,8 milijardi evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je pojasnio da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 iznositi oko 2,5 milijardi evra, a da se ostali novac odnosi na sve u vezi sa ovim projektom, kao što su putevi, pruge i drugo.
Po svemu sudeći, u projekat EXPO 2027 i sve prateće infrastrukturne radove biće uloženo nešto više od četvrtine prošlogodišnjeg BDP-a naše zemlje, ako je verovati rečima ministra finansija Siniše Malog koji je ranije istakao da je bruto domaći proizvod (BDP) na kraju 2023. godine iznosio 69 milijardi evra.
Dakle u sklopu ovog projekta gradiće se veliki sajamski prostor, zatim brojni hoteli, stanovi, ugostiteljski objekti, smeštajne jedinice za učesnike izložbe, putevi, železnica, kao i Nacionalni stadion i Akvaktik centar.
Čak je ministar finansija Siniša Mali izjavio da postoji ideja i da se pravi staza za moto trke na ovoj lokaciji.
I mada investicije jesu korisne za ekonomski rast, nisu baš sve isto korisne. Kako je prethodni ministar finansija Dušan Vujović na Kopaonik biznis forumu ocenio: „Nismo mi Švajcarska i u situaciji da nešto napravimo i da onda čekamo 20 godina da se investicija vrati”, ističući da država treba da investira u projekte koji će odmah doneti korist građanima i ekonomiji.
Zapravo, s obzirom da se ovi projekti finansiraju iz zaduživanja, postoji opasnost i da bude skuplja dara nego mera, a o tome bismo ponešto mogli da naučimo i od iskustva Grčke i organizacije Olimpijskih igara.
Ekonomista Milan R. Kovačević za Danas podseća da javnosti nije saopšteno šta će sve tačno sadržati izložba, a od toga zavisi to koliko će se novca potrošiti.
„Tek na osnovu toga može da se izračuna, odnosno proceni kakvi će biti prihodi od ovog projekta. Nakon toga tek može da se zaključi da li je i u kojoj meri on koristan“, navodi on.
Ono što smo čuli od zvaničnika, kako kaže, više je bilo zbunjivanje naroda nego davanje bitnih informacija.
„Cena koštanja je menjana u više navrata. Takođe, projekat mora da ima neku granicu, da znamo šta tačno predstavlja projekat, pa da znamo koliko to košta. A ovde se samo dodaje, dodat je stadion, pa putevi, železnice… i sada se gubi mogućnost da se razume šta će se sve i kako raditi“, ukazuje Kovačević.
On ističe da će svakako EXPO doneti i određene koristi.
„U jednom periodu došli bi posetioci izložbe i tu bi sigurno ugostiteljstvo, transport i druge usluge imali profit. Ali to zavisi od toga koliko će njih doći i šta će se sve izgraditi“, smatra naš sagovornik.
Takođe, kako dodaje, mora da postoji ideja kada se nešto gradi sa kojom je to svrhom.
„Da li su ovi projketi samo u svrhu izložbe „EXPO 2027„, jer bi u tom slučaju bili teško isplativi. Može da se dogodi da hoteli, restorani, putevi… nakon izložbe ne budu dovoljno iskorišćeni i lako se može dogoditi krupna greška koja bi bila štetna za nas. Mora unapred da se razmišlja šta će biti kada prestane izložba i da li ćemo imati i dalje prihode od korišćenja toga kad sve prođe“, naglašava Kovačević.
Pored direktnih koristi, on dodaje da bi ova izložba mogla da doprinese i brendingu Srbije, što takođe ima svoju vrednost.
„Izložbe dođu i prođu, ali ako posle toga korist od tih investicija splasne, onda ćemo imati nepotrebne gubitke i pitanje zašto smo to uopšte radili“, smatra Kovačević.
On napominje da možda još nije kasno da dobijemo ozbiljnu analizu pa da na osnovu nje budemo u mogućnosti da procenimo isplativost ove investicije na duže staze.
Sličnog mišljenja je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić koji podseća da nismo dobili studiju izvodljivosti, što je, kako dodaje, neophodno kada se pravi bilo kakav infrastrukturni projekat, posebno kad je taj projekat ovolike vrednosti.
„To moramo da imamo da bismo znali efekte projekta, odnosno i prihode i rashode. Mi još ne znamo ni ukupne troškove, već je sa 12 povećano na oko 18 milijardi evra“, navodi on.
Dugalić dodaje da moramo da znamo i iz kojih izvora i na koji način će se to finansirati i na šta će ti troškovi otići.
„Zatim ide efekat, na koji način će se sve to odraziti. Tek kada se pogledaju ukupni troškovi i ukupni očekivani efekti, odnosno rezultati, onda možemo da znamo da li nam se to isplati“, objašnjava naša sagovornik.
On naglašava da ovakve projekte rade samo najveće ekonomije.
„Prethodni EXPO u Dubaiju je koštao četiri i po milijarde evra“, podseća Dugalić i dodaje da će ovaj naš projekat otplaćivati generacije.
On je naveo i primer Grčke, koja je organizovala Olimpijske igre 2004. godine.
„Oni su tada izgradili mnogo objekata, a ogroman broj njih je posle igrara ostao zapušten i neiskorišćen, a dugovi koje je zemlja tada napravila vukli su se godinama kasnije“, kaže Dugalić.
On je podsetio i da se EXPO radi po lex specialisu, što je, kako smatra, i najveći problem.
„To znači da ne podleže principu javnih nabavki. Te odluke će se donositi bez ikakve kontrole“, zaključuje Dugalić.
Da postoji puno nepoznanica oko ovog projekta smatra i ekonomista Danilo Šuković.
„Naša vlast sve što radi, radi netransparentno, pa je to slučaj i sa izložbom „EXPO 2027″. Izjave zvaničnika o tome koliko će projekat koštati su bile različite, pa vidimo da se tu dodaju neki putevi i železnice koji nemaju direktne veze sa ovom izložbom“, objašnjava on.
Šuković smatra da ceo projekat više služi za politički marketing nego što je izvesno da je ekonomski racionalno.
„Srbija je, nažalost, uvek u nekoj političkoj kampanji. Nacionalna ekonomija treba da ima mnogo veći prinos da bi bilo isplativo ulaganje tolikih miljardi evra, a još je to na dug rok, gde može da bude neizvesno puno stvari“, smatra on.
Šuković ističe da je dobro imati EXPO, ali da to mora da bude u nekim realno sagledivim granicama da se ne bi na duži rok nanela šteta ekonomiji i društvu u celini.
„Tog sagledavanja kod nas nema. Veliki je rizik i velika je verovatnoća da će nam to stvoriti velike dubioze u budućnosti“, ukazuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
