Kada bi, krajnje hipotetički, Srbija mogla svu novostvorenu vrednost da pretvori u novčana sredstva, za njih bi mogla da kupi malo više od dva odsto akcija najvrednije svetske kompanije ove jeseni, američkog Epla. Ali to nije opravdanje za ekonomsku politiku kojom se uporno favorizuju strani investitori i miniraju najperspektivniji domaći privrednici da očuvaju konkurentnost u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24 u izdanju magazina Biznis i finansije.
Privreda u Srbiji je 2023. uvećala godišnju dobit za 12 odsto, na 972,4 milijarde dinara, ali je taj rast bio znatno slabiji u poređenju sa 2022. kada je godišnja zarada bila veća za četvrtinu. U isto vreme, primetna je sve veća koncentracija na domaćem tržištu. Preko dve petine ukupne prošlogodišnje zarade ostvarilo je svega sto preduzeća. Ona su imala dobit od 576 milijardi dinara, a pet vodećih je realizovalo više od polovine tog iznosa, dok je taj udeo u 2022. bio ispod 43 odsto, navodi se u ovoj ediciji.
Evropska unija, koja je glavni spoljnotrgovinski partner srpske privrede, morala bi dodatno da ulaže 800 milijardi evra godišnje da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom. Globalno, svih pet kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u oktobru ove godine potiče iz američkog tehnološkog sektora. Prve tri, Epl, Nvidia i Majkrosoft, vrednije su od BDP-a Francuske i Britanije i trenutno jedino zaostaju za BDP-om Nemačke.
Tržišna vrednost Epla, koji se u oktobru našao na prvom mestu, bila je 12 puta viša od BDP-a bivše SFRJ.
„Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko osam odsto akcija američkog Epla. Srbiji bi od toga pripalo malo više od dva odsto“, pišu Biznis i finansije u najnovijoj godišnjoj ediciji.
Razlika je višestruka i kada se poredi pet vodećih svetskih kompanija po ostvarenim prihodima sa BDP-om bivše SFRJ. Prvoplasirani američki Volmart, prošle godine je ostvario prihode od 630 milijardi dolara, dok je prema procenama istraživačke platforme Statista, ukupni BDP zemalja nekadašnje Jugoslavije u 2023. iznosio oko 289 milijardi dolara.
Volmart je imao oko 140 puta veće prihode od Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je po ovom parametru bila vodeća kompanija u Srbiji 2023. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), EPS je prošle godine ostvario prihode od 498 milijardi dinara, što je približno 4,5 milijardi dolara. Među prvom petorkom bila su i preduzeća Naftna industrija Srbije (394,9 milijardi dinara), Srbijagas (174,2 milijarde), Delez Srbija (155,5 milijardi) i Ziđin majning sa prihodima od 131,4 milijarde dinara.
EPS je nakon dve godine negativnog poslovanja, 2023. bio i najprofitabilniji u Srbiji, sa zaradom od 112,4 milijarde dinara, što čini 8,7 odsto dobiti cele privrede. Slede Ziđin majning (82,3 milijarde), NIS (41,9 milijardi), Telekom Srbija (34,2 milijarde), dok je na petoj poziciji bila kompanija Ziđin kuper Srbija sa dobiti od 19,2 milijarde dinara.
Manju tražnju za srpskom robom na tržištima EU zbog usporavanja evropske privrede, u Srbiji je donekle nadoknadila veća zastupljenost Kine u ukupnim investicijama i trgovinskim aktivnostima. Slobodne zone u Srbiji prošle godine su ostvarile rekordnih 980,7 miliona evra investicija, a od toga preko 970 miliona evra su bila strana ulaganja.
Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2023. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.