Bečki ekonomski institut popravio prognozu privrednog rasta za Srbiju na 6,6 odsto

Institut je u jesenjoj prognozi svoja ranija predviđanja za zemlje regiona podigao za 1,2 procentna poena, a prethodna prognoza za Srbiju iznosila je šest odsto.

U jesenjoj prognozi objavljenoj 20. oktobra, institut je naveo da će rast u zemljama CESEE biti viši od rasta u zemljama evrozone, koji se procenjuje na 4,8 odsto. Zemlje CESEE u proseku su, kako se navodi, već u drugom kvartalu ove godine dostigle nivo iz pretpandemijske 2019. godine.

Regionalni lider biće Turska sa 9,1 odsto, Crna Gora sa 8,4 odsto i Moldavija sa osam odsto, ocenio je WiiW, uz ogradu da Crna Gora i Moldavija polaze sa veoma niskog nivoa. Crna Gora je u 2020. godini zabeležila pad BDP od 15,7 odsto.

Bečki institut podigao je prognozu privrednog rasta Srbije sa šest odsto na 6,6 odsto, ocenjujući da su snažna vladina podrška i efikasna vakcinacija u prvoj polovini ove godine pomogli da srpska ekonomija neutrališe štete koje je nanela pandemija.

u izveštaju se, međutim, upozorava da postoje tri faktora koji mogu potencijalno da uspore privredni rast Srbije u nadolazećem periodu, a to su globalni problemi u automobilskoj industriji, fiskalna konsolidacija koju je najavila Vlada Srbije i najnovije političke tenzije u regionu.

Za Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju institut predviđa relativno skroman rast od 3,7 odsto, odnosno 3,5 odsto, preneo je portal Euraktiv Srbija.

U BiH se takav trend objašnjava slabim odzivom građana na vakcinaciju što ugrožava zdravstveni sektor, kao i političkim tenzijama koje su paralisale državne institucije. U Severnoj Makedoniji su, kako se navodi, slaba podrška vladi, duboki strukturni problemi i spor ekonomski opravak naveli WiiW da čak smanji raniju prognzu sa 4,1 odsto na 3,5 odsto.

Bečki institut za Kosovo predviđa rast od šest odsto, u prvom redu zbog porasta potrošnje i investicija.

Institut za Hrvatsku prognozira da će, zahavljujući uspešnoj turističkoj sezoni, oporavku lične potrošnje i evropskim fondovima, u 2021. godini imati snažniji rast BDP od većine zemalja Evropske unije i da će on iznositi 7,2 odsto.

Prema oceni WiiW, glavni motor privrednog rasta u zemljama centralne i jugoistočne Evrope bila je i ostaje lična potrošnja, koja je sa prosečnih 14,5 odsto jako porasla u drugom kvartalu.

U tom periodu i investicije su u proseku porasle za gotovo 18 odsto, ali dobar deo tih investicija otpada na velike projekte koje realizuje Estonija, pre svega u oblasti biotehnologije i proizvodnje vakcina protiv korona virusa.

U zemljama regiona se zahvaljujući globalnom privrednom rastu i buđenju turizma u znatnoj meri oporavila i izvozna privreda, ali industriju kao i u zapadnoj Evropi pogađa manjak materijala, na primer nestašica mikročipova u automobilskoj industriji.

Dodatnu dinamiku u privredni rast istočnih članica EU uneće i sredstva iz fonda EU za oporavak posle pandemije. Tako bi, na primer Rumunija, do 2026. godine iz tog fonda mogla povuče ukupno 29 milijardi evra, što bi u njenom slučaju godišnje moglo da generira dodatni rast BDP do 3,1 procentnog poena.

Utoliko Bečki institut smatra da je perspektiva za zemlje CESEE dobra i za naredne godine, iako će prosečan rast u 2022. pasti na 3,7 odsto, a u 2023. godini na 3,5 odsto. U nareden dve godne preliminarna prognoza za Srbiju iznosi 4,6 odsto i 4,5 odsto. Najveći rast u tom periodu institut prognozira za Hrvatsku (5 odsto) i Crnu Goru i Kosovo (4,8 odsto).

Najveći rizik za održivi privredni oporavak WiiW vidi u novom rasplamsavanju pandemije kovida-19 i u preuranjenoj konsolidaciji budžeta.

Iako su budžetski deficiti u zemljama regiona u vreme pandemije jako porasli, ishitreno rezanje javne potrošnje bi u mnogim zemljama moglo da ugrozi privredni zamah, i to u pre svega u zemljama Zapadnog Balkana i državana naslednicama bivšeg Sovjetskog saveza, smatra WiiW.