foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Novi ekonomski plan EU za Zapadni Balkan deluje obećavajuće na prvi pogled, ali podrobnija analiza otkriva da mu nedostaje suština, da ne uspeva da reši ključna pitanja i ispravi greške iz prošlosti, ocenjuje se u novoj studiji Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija predstavila u novembru, zasnovan je na četiri stuba koji deluju kao da su baš ono što Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Srbiji treba da ostvare povećane stope rasta, ekonomsku konvergenciju sa EU i društveni napredak.
Prvi stub podržava ekonomsku integraciju u regionu, drugi integraciju sa EU, treći je usmeren na obezbeđenje dodatne finansijske pomoći, a četvrti treba da ubrza suštinske reforme neophodne da region ispuni standarde EU.
Međutim, podrobniji pogled na četiri stuba otkriva da im u velikoj meri nedostaje suština, da ne uspevaju da se pozabave osnovnim pitanjima u svakoj oblasti i da se ne bave kritičnim nedostacima prethodnih paketa pomoći. Stoga, ocenjuje WiiW, četiri stuba teško da su ono što će promeniti stvari na Zapadnom Balkanu.
Kao prednost Plana rasta Bečki institut, pored uvođenja novih elemenata u diskusiju, čime se priznaje potreba za izmenjenim pristupom EU regionu, navodi i to što tačno prepoznaje osnovne izazove sa kojima se suočava Zapadni Balkan.
Međutim, specifičnosti plana i konkretne mere koje se predlažu u izvesnoj su meri razočaravajuće, navodi se u analizi WiiW „Novi plan rasta EU za Zapadni Balkan: čvrsti temelji, ali klimavi detalji“.
WiiW predlaže ključne oblasti za unapređenje Plana rasta, uključujući jačanje diplomatskih napora za rešavanje tekućih političkih sporova u regionu i proširenje opsega Zajedničkog regionalnog tržišta kako bi obuhvatilo zajedničke ekonomske i socijalne politike.
Predlaže se i pružanje direktne finansijske i tehničke pomoći kompanijama Zapadnog Balkana u sticanju izvoznih sertifikata i dokumentacije potrebne za pristup tržištu EU.
Bečki institut predlaže i ukidanje graničnih kontrola za ulazak u EU za kompanije iz regiona, smanjenje ili po mogućnosti ukidanje uslova za radne dozvole za građane Zapadnog Balkana koji traže posao u EU i značajno poboljšanje finansija za region, možda obezbeđenjem pristupa budžetu EU.
Ukoliko se naprave ta poboljšanja, plan rasta bi zaista mogao da bude ono što menja situaciju na Zapadnom Balkanu, zaključuje se u analizi Instituta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
