Davanje otkaza radnicima turske firme Džinsi u Leskovcu, i to sms porukom, izaziva prilično oštre reakcije u delu srpske javnosti.
Sagovornici Danasa se u velikoj meri slažu da je takav odnos poslodavca prema zaposlenima nedopustiv i da pokazuje na koliko niskom nivou su radnička prava u Srbiji.
Za to smatraju odgovornim pre svega državu i vlast, dok neki od njih prozivaju i same radnike i upozoravaju na njihovu nesolidarnost.
Bratislav Ilić, regionalni poverenik sindikata „Sloga“ za jug Srbije, kaže da privatne firme sve češće pribegavaju sms porukama kada radnicima daju otkaze, pokazujući tako da ih „ne smatraju za ljude, a kamoli za radnike“.
On kaže da bi trebalo proveriti da li je Džinsi ispoštovao ugovor koji je zaključio sa državom, a u okviru kojeg je dobio i subvencije za zapošljavanje, i naterati ga da ukoliko nije- taj novac vrati, a radnicima isplati otpremine i ispuni sve druge obaveze.
„Ovo je bedno. Ponižavajuće. Ovo samo ovde može. Ali, za to je kriva država, koja dovodi takve firme i uz to im daje velike subvencije. Ovo što mi sada imamo je težak oblik ropstva i najgori sistem robovlasništva- mi pravimo kapital tim investitorima, dajemo im najrazličitije povlastice i subvencije, a oni nas eksploatišu na najgori način. U Africi su u vreme robovlasništva ti osvajači nešto gradili, ostavljali za sobom objekte i puteve, a mi ovima što dolaze kod nas samo dajemo“, kaže Ilić.
Rade Rašović, uzbunjivač i sindikalni aktivista iz Niša, slaže se da je otkaz, i to sms-om, najstrašniji mogući epilog za radnika, a veruje da je to povratak „u feudalno društvo, u 15 vek“.
„Taj Džinsi je uzeo debele pare za svakog radnika i čim im je istekla obaveza otpustili su ih, i to na taj način. I šta će ti ljudi sada da rade? Lično mi je žao što su tolike pare date stranim firmama, da su date našim preduzetnicima, mi bi procvetali, naši ljudi sigurno ne bi brže- bolje otišli iz zemlje. Ni u javnom sektoru, u kojem ja radim, nije mnogo bolje, ali smo malo zaštićeniji, bar ne nosimo pelene kao radnici Jure i ne dobijamo otkaz sms-om“, kaže on.
Rašović za takvu situaciju smatra odgovornom državu, pre svega zbog toga što je donela Zakon o radu kojim maksimalno štiti poslodavca, a uskraćuje prava radnicima.
„Neophodno je promeniti takav zakon, za početak“, kaže on.
Privatni preduzetnik i odbornik iz Niša Aleksandar Živadinović ocenjuje da je ovakav potez poslodavca u Džinsiju „krajnje neprofesionalan“.
Koliko vidi, radnici u Džinsiju će ostati bez otpremnina, a ako ih dobiju one neće biti adekvatne, kaže.
Dodaje da je veliki problem što u Srbiji „ne postoje sindikati- oni u javnim preduzećima su pod kontrolom, a oni u drugim firmama se ne bore na suštinski način za prava radnika“.
„Kao čovek koji je dugo godina u privredi, smatram da je za ovakve i slične situacije odgovoran sistem koji ne poštuje prava radnika, ali i nedovoljna organizovanost samih radnika. Ovde se reaguje tek kada se nešto desi, a pritom nema solidarnosti. Radnici bi morali još pri otvaranju ovakvih pogona da se organizuju, a ukoliko se vrši pritisak od strane poslodavca na one koji iniciraju osnivanje sindikata- stanu iza njih. Jer, nije svejedno da li hoće da se organizuje troje ili 50 i 100 radnika. Nesolidarnost je generalno naš problem“, kaže on.
Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, kaže da i ovaj slučaj pokazuje da su srpska politika i ekonomija kompradorske- država i ekonomija rade za interese stranih faktora moći, a ne u interesu domaće politike i tržista.
„Država je dala basnoslovne subvencije stranim firmama- i do 160.000 evra po radnom mestu, a radnici rade za minimalac i na kraju bivaju ovako otpuštani. Radnik ovde ne postoji, mi imamo puke izvršioce poslova, a za njih ne važi ni elementarno pravo na život, a kamoli radnička prava. Ko je prstom mrdnuo, izuzimajući birokratke izjave, zbog toga što su poginuli rudari u rudniku ’Soko’ ili što je radnica u Nišu bezmalo umrla za mašinom?“, pita on.
Jovanović zaključuje da je situacija u Srbiji toliko loša da bi „najpre trebalo da se borimo za osnovna ljudska prava, a tek onda za prava radnika“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
