Beg u inostranstvo smanjuje nezaposlenost

Po svemu sudeći da, samo što bi to mogla dobrim delom biti loša, a ne dobra vest. Naime, premijerka je RTS-u izjavila da „imamo smanjenje nezaposlenosti na oko 12 odsto, što je i dalje visoko, ali je više nego upola smanjena od 2013. godine“. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal stopa nezaposlenosti je iznosila 12,9 odsto, u odnosu na 13,8 odsto u istom tromesečju prošle godine. To u praksi znači da ima 428.000 nezaposlenih od 3,3 miliona aktivnih ljudi (radne snage) u Srbiji. Da bi se stopa nezaposlenosti smanjila za godinu dana na 10 odsto potrebno je da se broj nezaposlenih smanji za oko 96.000.

Ako uzmemo u obzir nedavno objavljene podatke OECD zemalja po kojima je u 2015. godini iz Srbije otišlo 60.000 ljudi i to mahom radno sposobnih, jasno je da veći deo smanjenja nezaposlenosti otpada u stvari na katastrofalnu demografsku sliku Srbije.

Ekonomista Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, potvrđuje da je smanjenje nezaposlenosti u velikoj meri posledica odlaska ljudi iz Srbije.

„Uglavnom odlaze radno sposobni starosti od 20 do 35 godina. Prema podacima nemačke statistike u 2016. godini je samo u ovu zemlju stiglo 32.000 ljudi iz Srbije u proseku starih 28 godina. Prema nedavno objavljenim podacima OECD-a u 2015. godini u ove zemlje je iz Srbije otišlo 60.000 ljudi. Jedan deo, ali vrlo mali, vraća se u zemlju, ali ima ljudi koji odlaze i u zemlje koje nisu u OECD-u“, objašnjava Grečić.

Kako se to odražava na našu ekonomiju najbolje pokazuju stalne žalbe stranih kompanija da ne mogu da nađu dovoljno kvalitetnog kadra.

„U inostranstvu se najčešće traže profili koji su potrebni i ovde. S druge strane imamo veliki broj visoko obrazovanih koji nisu traženi u drugim zemljama, ali ne traže ih ni naše kompanije“, ističe on.

Ekonomista Mlađen Kovačević se slaže da je razlog za smanjenje nezaposlenosti emigracija radno sposobnih iz Srbije, bez obzira da li su ovde bili zaposleni ili nezaposleni.

„I oni koji su kao zaposleni otišli, a njih je daleko manje, su ostavili prostor da neko dobije posao umesto njih. Takođe treba reći i da strane kompanije sve više zapošljavaju i da je to faktor smanjenja broja nezaposlenih. Doduše tome doprinosi i statistika koja svakog ko je radio nekoliko sati nedeljno vodi kao zaposlenog“, kaže Kovačević dodajući i da se to silno smanjenje nezaposlenosti i povećanje zaposlenosti ne odražava na BDP u poslednjih četiri, pet godina.

Drugi razlog za dalje smanjenje nezaposlenosti je i privredni rast u 2018. godini koji se projektuje na 3,5 odsto, mada ima mišljenja da bi mogao dostići i četiri odsto.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je smanjenje nezaposlenosti ispod 10 odsto moguće, ali to ne mora značiti da je tržište rada mnogo bolje.

„To ne bi bilo loše, ali smanjenje nezaposlenosti je samo jedan od ciljeva. Nakon toga treba videti šta je sa zaposlenošću. A onda u okviru toga da li raste formalna zaposlenost. A na kraju i u toj formalnoj zaposlenosti videti kvalitet radnih mesta, koliko su sigurna itd. Ako se fokusiramo samo na taj jedan cilj ispustićemo sve ostale“, ocenjuje Arandarenko ističući da i u EU imamo situaciju da se BDP jedva pomera, ali će verovatno dostići cilj da 75 odsto populacije između 24 i 64 godine bude zaposleno.

„Tako se i kod nas kvalitet zaposlenosti kvari, dok zaposlenost raste“, objašnjava on.

Prema podacima Zavoda za statistiku u trećem tromesečju u odnosu na isti period prošle godine broj zaposlenih je povećan za 67.900. Beleži se određeno poboljšanje kvaliteta te zaposlenosti s obzirom da je povećan broj formalno zaposlenih za 117.000 dok je s druge strane smanjen broj zaposlenih na crno za 49.000.

Ipak u Srbiji i dalje radi 628.400 neformalno zaposlenih, a još 207.000 ih se vodi kao formalno zaposleno, ali nema ni zdravstveno osiguranje ni pravo na penzijsko osiguranje što se prema Međunarodnoj organizaciji rada vodi kao neformalno zaposlenje.