Beko: Nisam kandidat za hapšenje ove godine

Među novinarima i učesnicima poznat kao „tajkunski panel“, skup na kome su pored Beka i Lazarevića učestvovali još i Miodrag Kostić (MK komerc), Branislav Grujić (PSP Farman) i Toplica Spasojević (ITM) kao moderator, ponovo se pokazao kao najpopularniji među posetiocima Foruma. Međutim, za razliku od prošle godine kada je Bekovo pojavljivanje među „biznis smrtnicima“ izazvalo nešto poput opčinjenosti, njegov polubožanski status se ove godine malo izlizao. Naime, svi su ga već i videli i čuli pa je misterija nestala, što je možda i bio cilj.

Uprkos tome, njegov uticaj opstaje, pa su ideje ovog biznismena i bivšeg ministra za vlasničku transformaciju odmah prihvaćene od ostalih panelista kao pravi put napred. A sam Beko je priliku iskoristio, kao i prošle godine, da iznese svoje državotvorne ideje i sistemski pogled na ekonomiju, uz ponovno potvrđivanje koristi koju Srbija može imati od jakog SNS-a i Aleksandra Vučića. Dakako, ni stranku ni čoveka nije pomenuo imenom.

„Prvi put od 2003. godine ćemo dobiti mogućnost da najveća stranka da premijera i to je početna tačka ravnoteže“, ocenio je Beko. On je oštro kritikovao nestalnost ciljeva naše politike i podsetio da su ovo šesti izbori od 2000, koji bi regularnim tokom bili na redu tek 2024.

– Počeo sam da ponovo verujem u desetogodišnje planove. Iskreno se nadam da će rezultat ovih izbora biti takav da Srbija stekne kapacitet da se brzo odriče loših rešenja – rekao je Beko, konstatujući da Srbija ima perspektivu da izgradi bolju budućnost, ali ne ako i dalje budemo imali „pokretne mete“, to jest ako svaka sledeća vlast bude zaustavljala projekte prošle i kretala u neke nove. U Kini ono što odluči Svekineski kongres to se poštuje. U Kini nije svaki novi lider otac nacije, konstatovao je Beko, ilustrujući time svoju poentu.

Izlažući svoje viđenje rešenja za privredni razvoj Srbije, Beko je predložio da se država koncentriše na tri oblasti: hranu, energiju i vodu.

– Prirast stanovništva je otvorio nove probleme: deficit hrane, vode i energenata. Svet dobija jednu milijardu ljudi na deset godina. Ujedinjene nacije se ni oko jedne teme nisu srele više puta nego oko cena hrane. Mi u hrani imamo prednost koja je došla Božjom rukom. Imamo dovoljnu količinu vode i sasvim povoljnu klimu. Izrael je sa daleko manje od toga napravio ozbiljnu industriju. Sada je 100 miliona evra otišlo u navodnjavanje. Zašto ne u master plan za razvoj poljoprivrede – upitao je Beko, podsetivši na „nemire u Velikoj Britaniji pre četiri godine, kada se incident oko ubistva jedne osobe pretvorio u društveno nezadovoljstvo oko cena hrane i komunalija“.

Ovaj biznismen je napomenuo da se u Srbiji obrađuje 12 odsto obradivog zemljišta, a „u Švajcarskoj sve“ i upitao „da li je ovo najbolje što možemo“.

Bekovu ideju o desetogodišnjim planovima odmah su podržali Kostić, Lazarević i Spasojević. Kostić, jedan od najvećih poljoprivrednika u zemlji, ocenio je da Vojvodina može da postane Holandija, ali da je za to potrebno uložiti 20 milijardi dolara.

– Svi pričaju o Holandiji i tome da njihov poljoprivredni izvoz iznosi 75 milijardi evra, a naš ne. Ali, Holandija je uložila 70 milijardi evra u infrastrukturu da bi sada izvozila tih 75 milijardi. Ako uzmemo da Vojvodina ima dva miliona hektara, nama je potrebno ulaganje od 1.000 dolara po hektaru da bismo vojvođansku poljoprivredu doveli na nivo da može da se poredi sa holandskom. To je 20 milijardi dolara ukupno. Ali, onda ćemo imati duplo veći prinos, pa će nam biti potrebna i bolja železnica za transport i Dunav koji neće smeti da bude plitak. Onda će Srbija izvoziti pet, šest miliona tona žita, a ne 1,5 – rekao je Kostić.

On je kao primer trenutnog stanja naveo da je „75 miliona evra za navodnjavanje četiri godine stajalo u Ministarstvu poljoprivrede, jer Ministarstvo za sve to vreme nije uspelo da napravi projekat navodnjavanja“.

Vojin Lazarević, inače poznat po energetskim poslovima, rekao je da je nedavno uložio u voćnjak na površini od 130 hektara.

– Ja sam kasno ušao u agrar. Da sam znao da je to tako dobar biznis, ušao bih ranije. Srbija treba da se fokusira na one grane koje su najisplativije, kao što je voćarstvo – rekao je Lazarević, ocenivši da „Srbija ništa nije uradila ako svake godine ne bude podizala po dve, tri hiljade hektara voćnjaka“

Cent plus krađa struje – jednako četiri milijarde evra

Govoreći o energetici, Lazarević je podsetio da EPS ima najnižu cenu struje u regionu i da je ta kompanija shvatana kao instrument socijalne zaštite. „Ako bi EPS za jedan cent digao cenu struje, to bi bilo 300 miliona evra godišnje. Netehnički gubici EPS-a, ili drugačije rečeno, krađe, čine osam odsto struje. Tih osam odsto je od 120 do 150 miliona evra. Dakle, EPS bi mogao skoro 400 miliona evra da stvori. To je onda četiri milijarde za deset godina. To su dve velike elektrane od 700 megavata i povećanje proizvodnje za trećinu“, rekao je Lazarević.

U središtu ciklona

– Fantastičan poraz je to što je naša generacija sledećoj ostavila manje nego što smo mi dobili od prethodne. Naša kriza je toliko velika da je prestala da bude kriza. Mi kao da smo u oku ciklona gde imate utisak potpunog mira – rekao je Beko, ocenivši da su za izlaz potrebni i ideologija i strpljenje i da se ne radi o „trci Formule 1, već se rezultati mere na 20 godina“.