Beograd da se ugleda na Beč, Novi Sad na Ljubljanu

Situacija u Srbiji je u tom pogledu specifična, ističu, iako je broj stanovnika na nacionalnom nivou u kontinuiranom padu, istovremeno postoji trend rasta broja stanovnika u nekoliko najvećih gradova, poput Beograda i Novog Sada, i to najviše usled unutrašnjih migracija.

Prenaseljenost i ubrzano i neplansko širenje znatno utiču na porast zagađenja vazduha, nedostatak čiste vode i stvaranje velike količine otpada, a to utiče ne samo na velike veći manje gradove, poput Bora u kom je zagađenost sumpor-dioksidom konstantna.

Svesni izazova, pojedini gradovi u svetu planskim pristupom identifikuju najvažnije izazove i pronalaze rešenja koja im obezbeđuju održivi razvoj i čine ih boljim mestima za život. Singapur, grad sa preko pet miliona stanovnika, problem nedostatka čiste vode iz prirodnih izvora uspešno prevazilazi recikliranjem korišćene vode uz dezinfekciju UV zračenjem. U Beču, gradu sa nešto manje od dva miliona stanovnika, udeo zelenih površina iznosi 50 odsto.

„Teško da će se neki od gradova u Srbiji uskoro naći na nekoj od lista najodrživijih u svetu, poput ovih svetskih gradova, ali naša iskustva pokazuju da u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji postoji volja da se na tome radi. Primeri dobre prakse inače su veoma važni u izradi lokalnih planova razvoja, jer je praktičnije da se gradovi ugledaju na one sa sličnom infrastrukturom, nego na prestonicu. Beograd bi u tom pogledu recimo mogao da prati Beč, dok bi Novi Sad mogao da se ugleda na Ljubljanu u kojoj parkovi i zelene površine čine 75 odsto ukupne površine grada,“ kaže Lidija Radulović iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo, koja zajedno sa Beogradskom otvorenom školom radi na polju zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa Agendom 2030. za održivi razvoj.

Pojedini gradovi u Srbiji u proteklom periodu preduzeli su određene korake u planiranju održivog razvoja, a Beograd je nedavno objavio i Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene baste.

Novi Sad, glavni i najveći grad Vojvodine, najavio je izradu akcionog plana za zeleni grad pre nešto manje od dve godine.

“Pružena je podrška Opštini Priboj, koja je započela izradu Plana razvoja u aprilu ove godine, dok bi u opštini Sremski Karlovci taj proces trebalo uskoro da počne. U Boru smo nedavno imali prvu radionicu s organizacijama civilnog društva, a od septembra krećemo sa širim konsultacijama. U Pirotu već postoji plan razvoja, pa će naše aktivnosti biti usmerene na podršku izradi srednjoročnog plana,“ objašnjava Radulović i zaključuje da je osim primera dobre prakse u pristupu lokalnom planiranju veoma važna komunikacija gradskih vlasti i građana koji u tom gradu žive i najbolje znaju šta im je potrebno za poboljšanje kvaliteta života.