Beograd ispred svih – i najveće plate, i najbrži rast plata (VIDEO)

Za ovakav prosek plata najzaslužniji je Beograd, odnosno 12 beogradskih opština u kojima su prosečne zarade tokom ovog perioda prošle godine bile od 60.421 dinara na Paliluli do čak 90.328 dinara koliko je bila prosečna mesečna zarada na Opštini Vračar.

Iznad republičkog proseka u 2019, osim onih u beogradskim opštinama, zarađivali su samo još stanovnici Novog Sada, Bora, Vršca, Majdanpeka, Kostolca, Lajkovca, Požarevca i Medijane.

U isto vreme, najveći rast plata za prvih 11 meseci prošle godine u odnosu na isti period 2018. zabeležen je u opštini Titel (28,7 odsto), potom za nešto manje od 20 odsto porasle su i plate u Vranjskoj Banji i na Savskom vencu.

Za više od 15 odsto rasle su zarade i u Kovinu, Velikoj Plani, Boru, Majdanpeku, ali i na Starom gradu, Novom Beogradu i Vračaru.

Kako se u južnobačkoj opštini sa tek nešto više od 5.000 stanovnika pretežno bave poljoprivredom, pre svega ratarstvom, rast plata u Titelu bi mogao da se objasni time, dok je Vranjska Banja kao jedna od opština u kojoj se najmanje zarađuje svoj prosek podigla zahvaljujući turizmu.

Naime, ova banja je u 2019. zabeležila najveći rast među domaćim turistima, od gotovo 40 odsto.

Ali uprkos rastu plata ove dve manje opštine, najveći rast beležile su upravo opštine u kojima su plate i inače među najvećima, a to su centralne beogradske opštine, pre svega Novi Beograd, Vračar, Savski venac i Stari grad.

U ovim opštinama je prošle godine rast plata bio veći od 10 odsto, nešto manji rast bio je, na primer u Kostolcu i Lajkovcu, gde su prosečne zarade bile veće od 67.000, odnosno 64.000 dinara.

https://www.instagram.com/p/B73ywQtJW_u/?igshid=bl86q8ojatw7&fbclid=IwAR2WmRrAtCNaK2UOYhapsIBV2jrWssp_kYLg5FrelYqJn97J4x2tOkJK0dU

Iako su plate najmanje rasle u Sevojnu i Lučanima prošle godine, tek za 1,8, odnosno 2,6 odsto, zarade u ovim dvema lokalnim samoupravama nisu najniže u državi.

Mesečni prosek u Sevojnu za 11 meseci 2019. bio je nešto veći od 48.000 dinara, u Lučanima 54.000 dinara.

S druge strane, uprkos tome što gotovo svaka opština beleži skok zarada, razlika između zarada u Beogradu i onih sa najnižim prosekom u Republici je velika, u slučaju Vračara i Svrljiga ogromna – čak ceo republički prosek.

Dok su Vračarci prosečno mesečno zarađivali 770 evra, u Svrljigu je plata bila tek 35.895 dinara ili nešto više od 300 evra.

Većem rastu standarda u ovom gradu očigledno nije doprinelo ni otvaranje fabrike Euroconfort Jug početkom prošle godine.

Tek nešto malo više od Svrljižana prošle godine zarađivali su u Vlasotincu (37.824 dinara), Gadžinom Hanu (37.416) i Bojniku (37.932). Ispod 40.000 dinara mesečno u proseku prošle godine primali su i u Varvarinu, Žabarima, Merošini, Krupnju, Ražnju i Ivanjici.

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović kaže za Danas da je ovakva slika ustvari logična posledica politike centralizacije.

„U Beogradu su univerzitet, sve državne institucije, predstavništva stranih kompanija i samim tim prosek plata je znatno veći nego u ostalim gradovima Srbije. Mnogo firmi koje su otvorile fabrike u nekim drugim gradovima imaju svoje centrale u Beogradu“, ističe Paunović. Glavni grad je, kako kaže, glavni ekonomski centar i zato se veliki deo građana odlučuje da ode u Beograd, pre nego što odu negde dalje.

„To je sve rezultat politike centralizacije koja se vodi poslednjih godina. Otvaraju se fabrike u drugim gradovima, ali plate koje te kompanije daju radnicima su na nivou minimalca ili nešto malo iznad. Zato je logično što imamo ovakvu situaciju i velike razlike u zaradama“, ističe Paunović.