„Beograd kao novi Berlin“: Šta pokazuje statistika o turistima koji su posetili Srbiju u prvih šest meseci?

Prema podacima Narodne banke Srbije u prvih šest meseci ostvaren je turistički devizni prihod od 969 miliona evra, što je za celih 57,9 odsto (355 miliona evra) više nego u istom periodu prošle godine.

Ako bi srpski turizam ponovio isti rezultat i u drugom polugodištu devizni prihodi bi dostigli dve milijarde evra.

„Ovakav porast deviznog priliva od turizma je ogroman uspeh i siguran pokazatelj da se turizam u Srbiji oporavio. Štaviše, srpski turizam doživljava ekspanziju, obara rekorde i sigurna sam da će značajno podići BDP i doprineti celokupnom ekonomskom rastu naše zemlje. Ovom uspehu su veoma doprinele i podsticajne mere i ulaganja resornog ministarstva turizma“, izjavila je ministarka turizma Tatjana Matić komentarišući polugodišne rezultate ove sve značajnije privredne grane.

Nagli rast prihoda od turizma ove godine poklopio se sa izbijanjem rata u Ukrajini, što je u skladu sa informacijama o većem dolasku ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiju.

Za prvih pet meseci prema podacima Zavoda za statistiku, po broju dolazaka u Srbiju Rusija je bila druga iza BiH sa 46.442 i rastom od 64 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Po broju noćenja, sa 223.890 turisti iz Rusije imaju više noćenja od turista iz svih drugih zemalja.

To je rast od 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu.

I po platnobilansnim podacima vidi se veći finansijski efekat ruskih turista. Prošle godine prosečan mesečni priliv od turista iznosio je devet miliona evra. Od marta do maja ove godine prosečan priliv iz Rusije bio je veći od 15 miliona evra.

Ukrajinaca je prema statistici došlo manje, 8.469 za prvih šest meseci (međugodišnji rast od 83 odsto) i oni su ostvarili 26.972 noćenja što je rast od 52,7 odsto.

Osim Albanije, Egipta, Brazila i Australije, turisti iz svih drugih zemalja koje prati statistika zabeležili su rast i broja dolazaka i noćenja.

Zanimljiva je pojava turista iz nekih država koje se do sada nisu pojavljivale na listi čestih posetilaca Srbije.

Recimo 1.152 dolaska turista iz Finske su ušestostručila broj noćenja u odnosu na prošlu godinu, a 1.034 Japanca su ostvarila 6,7 puta više noćenja nego u prvih šest meseci 2021. Zanimljivo je da su u ovoj kategoriji i Grci koji su povećali 6,5 puta broj dolazaka i 5,8 puta broj noćenja.

Izgleda da nije tek tako francuski Figaro pre nekoliko dana objavio tekst o Beogradu kao novom Berlinu, destinaciji prepunoj kulturnih dešavanja i bogatog noćnog života.

Prema rečima Dejana Veselinova konsultanta u tuizmu, glavni razlog porasta broja turista je sve veća stopa vakcinacije, u kombinaciji sa ublažavanjem mera ograničenja putovanja, koja je tokom pandemije bila vrlo striktna i dobro koordinirana.

Takođe je došlo do povećanog poverenja potrošača ali i njihove velike želje za promenom sredine i novim doživljajima.

„Privatni sektor je bez obzira na pandemiju ipak ulagao u renoviranje i izgradnju novih kapaciteta odličnog kvaliteta. Veliki hoteli sa spa i velnes centrima u ruralnim oblastima i manjim gradovima podigli su nivo sveobuhvatne atraktivnosti i kvaliteta usluga. Pandemija je ojačala i domaću ponudu. Veliki broj stanovnika naše zemlje je odlučio da putuje i otkriva atrakcije u Srbiji. Sve više stranaca je takođe zainteresovano za aktivnosi u prirodi i seoski turizam, jer su posle pandemije u potrazi za mestima koja imaju mali broj gostiju i omogućavaju boravak u prirodi“, navodi on.

Prema njegovim rečima, Srbija ima sve bolji imidž na međunarodnom tržištu.

„Osim Beograda koji već godinama važi za urbanu destinaciju, tu su i Niš sa novom avio konekcijom do Istanbula, zatim Novi Sad koji je ove godine prestonica kulture zajedno sa EXIT festivalom i druge destinacije koje su poprilično unapredile svoju ponudu. Te promene bile su posebno vidljive u hali 4 tokom ovodišnjeg Sajma turizma, kada su lokalne turističke organizacije svojom prezentacijom dokazale da postaju sve značajniji igrači u regionu i šire“, napominje naš sagovornik dodajući ovoj listi i Zlatibor sa gondolom, svojom najnovijom atrakcijom.

Dodaje da su gosti iz Rusije poslednjih godina neprestano bili u prvih pet emitivnih tržišta, jer im nisu bile potrebene vize za ulazak u zemlju, a sve je veći broj hotela visoke kategorije u banjama i drugim destinacijama u kojima ruski turisti rado borave.

Ukrajinaca je ove godine bilo 8.496 i njihov dolazak je izvršio manji uticaj na sveobuhvatno stanje u srpskom turizmu.

Od marta buknula poseta

Januar i februar krenuli su sporo, sa međugodišnjim rastom priliva od 28,5 i 14,4 odsto, ali je od marta prihod od turizma buknuo. U martu ove godine priliv je iznosio 178 miliona, naspram 97 miliona evra prošle godine što je rast od 84 odsto. U aprilu je međugodišnji rast prihoda bio 49,5 odsto, a u maju 59,2 odsto. U junu je prihod od turizma skoro udvostručen sa 125 miliona prošle na 243 miliona evra ove godine.

U prestonici najviše gostiju

Najveći broj stranih turista kao i prethodnih godina došao je u Beograd – ostvareno je 376.879 dolazaka i 1.083.097 noćenja u prvom polugodištu i obe kategorije su više nego udvostručene u odnosu na isti period prošle godine. Planinski centri povećali su broj noćenja stranaca za 82 odsto, a banke za 78,7 odsto. Najviše noćenja stranaca ostvarile su Vrnjačka Banja (31.450) i Koviljača (28.219). Što se tiče planina, na Kopaonik i Zlatibor odnosi se dve trećina noćenja stranaca, a obe planine su zabeležile rast od preko 80 odsto.