„Neko ima mapu Beograda i ide tačku po tačku da uništava sve što je vredno za ovaj grad“: Stručnjaci o proširenju Beograda na vodi na još 300 hektara

Ovom odlukom Beograd na vodi prostiraće se u zoni Brankovog mosta, uz Karađorđevu, Savski trg, ali prema mapi objavljenoj u Službenom glasniku, zahvaćen je i rukavac Ade Ciganlije.

Nove parcele nalaziće se i u delu gde je Mostarska petlja, do obale Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja. To znači da će Beograd na vodi kao privatna firma zauzimati neke od najznačajnijih delova glavnog grada, a s obzirom na činjenicu da se na tom pojasu nalaze brojni objekti pod zaštitom, postavlja se pitanje šta će sa njima biti.

Osim toga, neophodno je zapitati se i da li tehnička vlada u ovom trenutku može donostiti tako važne odluke, kao i da li će Srbija imati ikakve vajde, ili i ovaj put zemljište ustupa džabe.

Istoričar umetnosti Marko Bogdanović kaže da će, prema zvanično objavljenoj mapi, Beograd na vodi ulaziti u zaštićenu zonu, te da je na samom startu bitno iskomunicirati šta sa ovim prostorom preduzeće želi da uradi.

„Deo parcela koje su zvanično objavili je pod najstrožom zaštitom. Ne vidim način kako planiraju da ruše te objekte, osim da to protivpravno urade bagerima. Zato bi oni trebalo da se obrate i objasne da li žele da zbrišu ceo grad sa lica zemlje ili da te objekte, na primer, pretvore u nešto. Da znamo na čemu smo“, upozorava Bogdanović.

Kako pojašnjava, ako Beograd na vodi planira rušenje objekata na tim parcelama, neophodno je da objasne po kom osnovu će to raditi.

„Šta je tačno plan, da se ukida zaštita, da se nasilno ruši, da se puca po ljudima? To naglašavam samo za deo Starog grada koji se nalazi u okolini Brankovog mosta. A šta je sa ostalim delovima? U pitanju je ogroman broj parcela, a jedna od parcela gde će se nešto zidati je i ona preko puta Ade, gde se nalazi Šećerana. Ona je takođe pod najstrožom zaštitom. Njeno rušenje ne dolazi u obzir, kao ni rušenje bilo čega u okolini Brankovog mosta. O tome nema govora, ne može se ništa tu raditi. Sama država je to zaštitila, pa na osnovu čega se donosi odluka da se interveniše na mestu koje je sama država zaštitila. Ovim poriče ono što je ona odlučila“, podvlači naš sagovornik.

Prema rečima Bogdanovića, širenje Beograda na vodi na Novi Beograd nije problematično, ali rušenje na zaštićenim delovima grada ne bi smelo „ni za živu glavu“ da se dozvoli.

„Ovo je već pitanje opstanka, ili mi, ili oni. I nije u pitanju samo Beograd na vodi, već i Generalštab i Sajam. Krenuli su redom po kamenima međašima srpske kulture. Neko ima mapu Beograda, i ide tačku po tačku da uništava sve što je vredno za ovaj grad. Više nije reč o novcu, ne može se tretirati kao ulaganje i investiranje. Ovo prelazi u nacionalno pitanje – da li će država Srbija postojati u budućnosti“, poručuje Bogdanović.

Govoreći o pravno-političkim aspektima donošenja pomenute odluke, Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, kaže za naš list da je prvobitno odluku o stupanju u izmene Generalnog urbanističkog plana Beograda kojim je omogućen projekat Beograd na vodi doneo Privremeni organ Grada Beograda, na čijem je čelu bio Siniša Mali.

„Privremeni organ ni tada nije imao pravo da pokrene postupak izmene GUP-a kojima je suštinski Savski amfiteatar izuzet iz dotadašnje prostorne i urbanističke regulacije i omogućeno sklanjanje železničke stanice, kao i pokretanje drugih infrastrukturnih promena. Tako ni sada vlada u tehničkom mandatu ne bi trebalo da pokreće postupak izmene Prostornog plana za područje posebne namene. A ponajmanje bi trebalo Ivica Dačić da potpisuje Odluku“, pojašnjava Kozma.

Kako dodaje, pored toga što je većina postupaka za projekat Beograd na vodi urađena na nezakonit način, samo širenje projekta predstavlja nastavak štetne urbanističke politike u Beogradu.

„Korumpirani režim koristi javne resurse za bogaćenje uskog kruga ljudi povezanih sa vlašću koje onda predstavljaju kao investitore. Sigurno će pokušati da privatizuju zemljište koje je u javnoj svojini, i to vrlo verovatno poklanjajući ga takozvanim investitorima. Širenje koncepta koji podrazumeva pre svega izgradnju luksuznih stanova, bez želje da se razmišlja o stvarnim potrebama građana Beograda, dovešće do dodatnog pogoršanja ionako nagomilanih problema u Beogradu. Umesto da se bavimo pitanjem obezbeđivanja priuštivog stanovanja, koruptivni režim se hvali kada se proda kvadratni metar stana za 10.000 evra. Ko u Srbiji to može da priušti?“, pita naš sagovornik.

Naposletku, s obzirom na sve pomenuto, Kozma kaže da će njihovi odbori mobilisati građane, pratiti situaciju i podneti prigovore na izmene koje režim bude predlagao.

„Uradićemo sve što je moguće institucionalnim putem, ali i vaniinstitucionalnim delovanjem, kako bismo se izborili za Beograd koji bi se razvijao u skladu sa potrebama i željama građana, a ne po volji režimskih tajkuna“, zaključuje poslanik Zeleno-levog fronta.

Na pitanja Danasa kako je vlada u tehničkom mandatu donela ovakvu odluku, kao i da li će država dobiti neki novac na ime eventualnog ustupanja zemljišta preduzeću Beograd na vodi u kom je država vlasnik 33 odsto, do zaključenja ovog teksta, Vlada Srbije nije odgovorila.

Inače, većinski vlasnik ovog preduzeća je nominalno promenjen i više nije Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C. već je sada u APR kao vlasnik 67 odsto upisana firma EAGLE HILLS WATERFRONT INVESTMENT-LLC.