Beograd na vodi se širi na Sajam: „Planiraju sve da načičkaju zgradama oko Hale 1“

Udruženje Naša mesna zajednica podsetila je danas da je izmenama prostornog plana za Beograd na vodi planirano rušenje Beogradskog sajma.

Danas je otvoren rani javni uvid izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene za Beograd na vodi.

Iz ovog udruženja naglašavaju da se iz grafičkog dela ovog plana vidi da je planirano da se na mestu Beogradskog sajma grade stambeni objekti koji bi bili od 70 pa do 120 metara. Izuetak iz toga bila bi Hala 1, koja će ostati gde jeste.

Oni su dodali i da je plan da stambeni objekti zauzimaju do 70 odsto površine te parcele.

Dodatno su upozorili da je zaštićena parcela na kojoj se nalaze Hale 1, 2 i 4 Beogradskog sajma smanjena tako da obuhvata samo uzak prostor oko Hale 1.

Iz Naše mesne zajednice ukazali su i da je na Novom Beogradu u Bloku 18A ugroženo zaštićeno stanište „Zimovalište malog vranca.“

„Na zaštićenoj parceli je planirana izgradnja stambeno-poslovnih objekata. U neposrednoj blizini zaštićenog prirodnog dobra je planirana i izgradnja komercijalnih objekata visine do 32 metra, što će zelenilo na ovom području svesti na nivo statističke greške“, poručili su oni.

Podsećamo, još prošle godine je gradski menadžer Miroslav Čučković najavio izmeštanje Beogradskog sajma u Surčin.

„Sajam će biti preseljen u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije ‘EKSPO 2027’. Hala 1, koja je pod zaštitom, ostaje tamo gde je i danas i taj prostor biće pretvoren u kreativni centar, nešto poput Ložionice. Ali, to možemo da očekujemo tek za pet godina“, izjavio je Čučković tada za „Večernje novosti“.

Sanja Solarević iz Udruženja Naša mesna zajednica za Danas navodi da postoji puno zamerki na ovaj plan.

„Oni su vrlo vešto izbegli da stave planski osnov. Jesu oni pobrojali neku plansku dokumentaciju kojom je regulisano uređenje tog prostora sa ovim proširenjem obuhvata, ali nisu se pozvali na to šta predviđa Plan generalne regulacije Beograda, a za Sajam je planirana namena za komercijalne sadržaje i obavezna izrada Plana detaljne regulacije“, objašnjava ona.

To je bitno jer, kako objašnjava, Plan detaljne regulacije usvaja Skupština Grada Beograda i tu građani mogu da ulože amandman i da pokušaju da spreče donošenje plana.

„S druge strane, Prostorni plan područja posebne namene usvaja Vlada Srbije i tu nema amandmana i taj proces ceo nije transparentan“, ukazuje naša sagovornica.

Solarević dodaje da nije iznenađena ovakvom namenom.

„Bilo je jasno da planiraju da prošire Beograd na vodi na račun Beogradskog sajma još od ranije. Oni planiraju tamo sve da načičkaju zgradama oko Hale 1, planiraju da grade kuletine od 120 metara“, navodi ona.

Solarević naglašava da građani kao mogućnost trenutno imaju podnošenje primedbi ili da eventualno pišu peticiju i upute Vladi Srbije.

„Za početak je jako važno da što više građana pošalje primedbe tokom ovog ranog javnog uvida. To je ono što se može u ovom trenutku“, ističe ona.

Kako podseća, to je ranije već bilo delotvorno.

„U savskim blokovima su želeli da stave vrtić i školu na zelene površine, gde su ljudi već to imali i nije im bilo potrebno. Želeli su time da pokriju naselje Belvil gde se besomučno gradilo, a ove institucije nisu bile predviđene. Tada su građani poslali oko 4.000 primedbi i Komisija za planove je automatski to prihvatila“, objašnjava ona.

Solarević podseća da je ovo još uvek prva faza plana i da ništa još nije izgubljeno ni konačno, samo treba što više građana da se uključi.

Ona se nada se da će biti još neke reakcije građana, jer je ovo nešto što se tiče svih građana Beograda.

Kako kaže, oni su „tradicionalno“ objavili ovaj plan u vreme kada je sezona godišnjih odmora.

„To se radi sa svim problematičnim planovima, a ovo je plan koji ne može da ne izazove burnu reakciju kod građana s obzriom na to šta pokušavaju da sprovedu“, poručuje Solarević.

Arhitekta Mahmut Bušatlija za Danas kaže da se nigde ne radi ovo što se sada radi kod nas.

„Uništava se deo naše istorije i kulture radi nekih banalnih projekata, bez obrzira da li su to stambeni objekti, stadioni ili nešto treće“, ukazuje on.

On dodaje da to nije zamerka samo ovoj vlasti.

„Ja se već 24 godine borim protiv toga, u tom periodu ‘razvoja’ uništili smo i glavnu železničku stanicu. Mi smo jedina metropola u Evropi koja nema istorijsku železničku stanicu“, ukazuje Bušatlija.

On dodaje da su u Parizu glavne četiri železničke stanice napravljene krajem 19. veka na samom obodu Pariza, a da one danas obeležavaju centar tog grada, koji se širio.

„Ne postoji grad u kome nema stanice koju su imali u prošlom veku. Mi smo našu stanicu uništili i ja se zgrožavam nad tim sa kulturološke strane“, naglašava naš sagovornik.

Kao drugu stvar, on zamera i to što je nova železnička stanica loše pozicionirana.

„Vi iz Novog Sada za 25 minuta stignete u Beograd, a onda od stanice do centra grada vam treba isto toliko, a često i više u zavisnosti od saobraćajnih gužvi“, ukazuje Bušatlija.

On navodi i to da u Milanu ima nekih šest sajmova, a u Parizu ih ima oko 12 ili 13 i da nikome nije palo na pamet da to ruši.

„O svemu tome bi trebalo da se vodi računa, ali mi smo zemlja u kojoj znanje i kultura nisu baš prisutni“, kaže Bušatlija.

Naš sajam od kada je napravljen u celosti sedamdesetih godina, kako ističe naš sagovornik, preko njega je svašta prešlo.

„To je bio jedan od najpoznatijih sajmova u Evropi, nije bilo dana da se nešto nije pripremalo i da se nešto nije održavalo. Međutim, već 24 godine on ne radi stalno, već povremeno. Naš sajam knjige je bio jedan od najboljih sajama te vrste u Evropi, možda i u svetu“, ističe Bušatlija.

On smatra da „ljudi neće ići u neke livade na sajam knjiga“.

„Zamislite sad da ljudi idu negde, da dođu prvo do tog obećanog voza, pa dok stignu sa njim tamo, niko se neće upuštati u to“, zaključuje Bušatlija.