Forbs: Zbog širenja Beograd na vodi će iseliti mnoge firme

Bez zemljišta će ostati nekoliko državnih kompanija – Infrastrukture železnice Srbije, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Beogradske elektrane, Cepter šipjard imo, „Ratko Mitrović“, nekoliko udruženja, pa i naslednici parcele koji su u procesu restitucije.

Na potezu od mosta Gazela do mosta preko Ade, Beograd na vodi će zauzeti 22 parcele. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda sve su u državnoj svojini, ali sa različitim nosiocima prava korišćenja. Ono bi se, međutim, za većinu, prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji moglo konvertovati u pravo svojine.

Iako će država, putem procesa eksproprijacije ili zamene imovine, lako „očistiti“ taj teren od korisnika, ceo projekat i način na koji se realizuje otvara i dilemu da li je javni interes da se državnim preduzećima uzima vredno zemljište i umanjuje vrednost zarad projekta Beograd na vodi, koga realizuje firma sa većinskim kapitalom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a držva Srbija je suvlasnik sa trećinom kapitala.

Situacija na novobeogradskoj strani, ali i na mnogim drugim mestima, ponovo ukazuje i na problem svojinskih odnosa na zemljištu gde paralelno egzistiraju prava svojine i prava korišćenja koja u teoriji nisu isto, ali u praksi jesu.

Na deset parcela, od kojih osam ima svega po nekoliko desetina kvadrata, državna svojina nije ustupljena privredi. Na dve je korisnik Grad Beograd i to zato što njima prolazi ulica.

Pitanje restitucije pokrenuto je na parceli 2640/1, čija je ukupna površina 6,5 hektara. Katastar vodi zabeležbu dve sugrađanke koje potražuju oduzetu imovinu, a ista parcela je opterećena i zabeležbama Direkcije za imovinu i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Mogradnja, koja je u stečaju, ima pravo korišćenja na parceli od 2,1 hektara, ali se pominje i na delu parcele koja zauzima 8,8 hektara, a pravo korišćenja imaju još JKP Beogradske elektrane, Kargo logistički centar Brodogradilište Beograd, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i Grad Beograd. Na parceli su i tri objekta čiji je držalac GP Mostogradnja od 1.110,40 kvadrata, a svojina je mešovita.

Skoro čitavu parcelu 6631/22, od 2,6 hektara, koristi Infrastruktura Železnice Srbije, a svega 0,2 odsto Auto kuća „Gudalović“. Svojina je javna, a zabeležba iz decembra prošle godine otkriva da je neko tražio promenu imaoca prava na zemljištu.

Pravo korišćenja na 10,8 hektara na parceli 5390 imaju Cepter šipjard imo, Grad Beograd, JKP Beogradske elektrane, Motonautički klub Radnički, Udruženje ljubitelja Save i Dunava. Upis prava traži i Beton plus, koji je ozakonio objekat na tom mestu.

Sličan je spisak korisnika je i na susednoj parceli od 7.975 kvadrata – JKP Beogradske elektrane, kompanija Ratko Mitrović AD, Motonautički klub Radnički, Udruženje ljubitelja Save i Dunava i Kargo logistički centar Brodogradilište Beograd.

Na susednoj parceli, od 4.785 kvadrata, nema „Ratka Mitrovića“, ali je tu Cepter šipjard imo i Grad Beograd, JKP Beogradske elektrane, Motonautički klub Radnički, Udruženje ljubitelja Save i Dunava. Baš tu je i ;nelegalni objekat od 136 kvadrata čiji je držalac GP Trudbenik.

Pod brojem 5393 je 3,2 hektara koje koriste Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i JKP Beogradske elektrane, ali su tu i četiri objekta u vlasništvu MBA – „Ratko Mitrović“ od 208, 83, 8 i 46 kvadrata.

Beograd na vodi će uzeti i 1,1 hektar šumskog pojasa i deo susedne parcele od ukupno 0,78 hektara, koju deli sa JRB. JRB je korisnik i susedne dve parcele od 0,64 i 12 hektara. Država je za projekat Beograd na vodi utvrdila javnu namenu i propisala posebe uslove kroz leks specijalis, koji je usvojen aprila 2015. godine i predvideo je rok od pet godina da se podnesu svi zahtevi za eksproprijaciju. S obzirom na to da Beograd na vodi uzima novi zamah, očekivano je da se prilagode i propisi i eksproprijaciji da novi rok.

Pod pretpostavkom da se druga rešenja iz ovog zakona ne menjaju, može se sagledati po kom principu će se eksproprijacija dogovarati i isplaćivati. Na primer, ako je na zemljištu ;nelegalizovan objekat, koji je u postupku, „stranka u postupku eksproprijacije je vlasnik građevinskog zemljišta na kome je objekat izgrađen“. U ovom slučaju – država. A vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.

„Licima koja su pravo svojine na građevinskom zemljištu stekla u postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, pripada pravo na naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta, ako je pravo korišćenja stečeno teretnim pravnim poslom, odnosno ako je pravo korišćenja na građevinskom zemljištu izvedeno iz prava ranijeg sopstvenika“, stoji u leks specijalisu.

Ovaj propis obezbedio je i rešenje kako da se investicija ne uspori, na zahtev korisnika eksproprijacije, ministarstvo nadležno za poslove finansija može odlučiti da se korisniku eksproprijacije nepokretnost preda pre pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno pre dana zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ali ne pre donošenja drugostepenog rešenja povodom žalbe.