„Beograd može da bude predivan zeleni grad ili može da bude katastrofa“: Ima li razloga za ekonomski optimizam u 2024?

Na panel diskusiji predstavnici međunarodne zajednice i ekonomisti iz bankarskog sektora govorili su o makroekonomskim očekivanjima i privrednim kretanjima za 2024. godinu u Srbiji i svetu.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoa Žakob rekla je da svet prošao kroz četiri godine velikih kriza, ratova, problema u snabdevanju tržišta i slično.

Ona smatra da Srbija mora da pređe sa kratkoročnih odluka na dugotrajne promene.

Žakob je upozorila da se mislilo da smo završli sa krizama, ali da opet imamo ratove.

„Uvek će biti nepredviđenih okolnosti i moramo da se pripremimo za takve izazove“, naglasila je ona.

Žakob je istakla da su u protekle tri godine viđene velike promene u Srbiji, pre svega u energetici, ekonomiji, kao i u ekološkom sektoru.

Ona je posebno istakla značaj promena koje se tiču zelena tranzicije.

„Kada se radi o zelenoj tranziciji, treba prestati sa narativom da je teško boriti se protiv industrije i infrastrukture“, navela je ona i dodala da te stvari nisu u suprotnosti.

Žakob je objasnila da je odgovornost za to, pre svega, na državi i političarima, ali i da svi mi moramo da idemo u tom pravcu.

„Beograd za četiri godine može da bude predivan zeleni grad ili može da bude katastrofa“, poručila je ona.

Kada se radi o zelenoj tranziciji, kako je navela, ona se ne odnosi samo na sadnju drveća i slično, već na mnoge finansijske, društvene i tehnološke odluke i promene.

Žakob je pojasnila da se trenutno testiraju brojne opcije zelene agende i da je cilj da se uzme ona koja bude najuspešnija i da se onda proširi na ostale.

Poenta ovog procesa, kako je istakla, je da stavimo ljude u centar. Odnosno da se pronađe rešenje da i najranjiviji ljudi budu deo ovih promena.

„Ne smemo ljude koji se ne snalaze sa tehnologijom da ostavljamo iza. Izazov je kako da razvijemo budućnost da svi mogu da uskoče na ovaj brod“, poručila je ona.

Žakob je i pohvalila Srbiju, rekavši da je odlična u procesu digitalizacije u poslednjih nekoliko godina.

Pomoćnik direktora, glavni regionalni ekonomista EBRD Peter Tabak poručio je da su javne investicije bile jake prethodnih godina i da očekuju to i u budućnosti.

„Prošla i ova godina su pogođene globalnim izazovima kao što su rat između Rusije i Ukrajine i između Izraela i Palestine, a to sve utiče loše na globalne ciljeve“, naveo je on.

Tabak je naglasio da je bitno biti pripremljen i donekle otporan na takve izazove, kao i to da u 2024. godini očekuje blag oporavak.

On smatra da će Srbiji biti potrebne četiri decenije da se dostignu zacrtani ciljevi, kada se uzme u obzir sve od dosadašnjeg rasta do svetskih izazova.

Tabak je takođe istakao da je bitan aspekt zelena tranzicija.

„To nije samo o poboljšanju životne sredine. Tu je značajna i ekonmska strana“, naglasio je on.

Kako je dodao, vrlo je bitno i otvoreno tržište i poručio je da su učinjeni određeni koraci u tom pravcu u poslednje vreme.

„Ovo je bitno jer je Srbija malo tržište. Postoji puno prilika da se napreduje u ovom pravcu“, naglasio je Tabak.

Podsetio je i da je Severna Medonija jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu.

CEO UniCredit banke Nikola Vuletić naglasio je da je za brzinu rasta Srbije bitno i to kada ćemo postati članica Evropske unije i Evrozone.

On je naglasio da nam je u Srbiji potrebna reforma obrazovnog sistema, kao i visokokvalifikovana radna snaga.

„Efikasnost pravosudnog sistema je, takođe, bitna, gde je isto potrebna ozbiljna reforma da bi se određeni procesi završavali u nekim normalnim vremenskim okvirima“, kazao je Vuletić.

Što se tiče ove godine, on smatra da nije najbitnije da li će stopa rasta biti 3,5 odsto.

Vuletić očekuje da će se ove godine inflacija vratiti u normalne okvire, a zatim i da će doći do smanjenja kamatnih stopa.

Što se rasta tiče, on naglašava da će on biti dobar,  jer se ne vide sistemski problemi unutar onoga što je pod našom kontrolom.

Vuletić je ukazao da postoji puno geopolitičkih stvari koje mogu da poremete neke globalne tokove.

„Cena energenata može da bude izazov u budućnosti, do sada je cela Evropa imala sreće sa tim, ali videćemo šta će biti“, kazao je on.

Vuletić je poručio i da niko ne može dugoročno da bazira svoj rast na jeftinoj radnoj snazi.

„Mi ćemo sada morati da uvozimo deo radne snage, jer sve kompanije u zemlji imaju slične probleme. To nije model rasta koji Srbija može da usvoji dugoročno“, naveo je on.

Kako je dodao, kompanije će morati da podižu operativnu profitabilnost, a oni koji to ne uspeju „biće u problemu“.

Direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević naglasio je da su se plašili da će rast kamatnih stopa i istorijski visoka inflacija slomiti kičmu privredi, ali se to ipak nije desilo.

„Tek ćemo u decenijama pred nama učiti šta je dovelo do tolike otpornosti“, smatra on.

Zečević dodaje da postoji razlog za optimizam, ali da centralne banke evropskih zemalja upozoravaju da je optimazam nešto viši nego što one vide, a da se to moglo čuti i u Davosu.

„Definitivno idemo ka putu normalizacije, ali on će biti postepen“, poručio je on.

Kako smatra, bez obzira na globalne izazove, realno je očekivati privredni rast u Srbiji od oko 3,5 odsto.

„Za Srbiju je ključno da smo prethodne tri godine prošli neokrznuti, banke su jako likvidne. Nije mala stvar ni EXPO, on je važan da premostimo i dostignemo stope rasta preko četiri procenta“, kazao je Zečević.