Beogradski metro zaobilazi i Klinički centar i Prokop

Plan je da metro na ovoj liniji kreće od Železnika, a potom preko Makiša, Žarkova, Banovog brda, Sajma, Gazele, Savskog trga i Trga republike, nastavi dalje preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva.

Pre nego što ovo bude i konačno usvojeno, Udruženje građana „Po meri metro“ okupilo je stručnjake iz raznih oblasti i iniciralo izmenu trase. Dva su njihova ključna zahteva – prvi da linija 1 treba da obuhvati i glavnu železničku stanicu Prokop i Klinički centar Srbije, ali i da se napravi krak koji bi išao do Vidikovca, Ceraka i Petlovog brda.

„Imamo u stvari tri zahteva, dva se odnose na liniju metroa direktno, da ta linija ide preko Prokopa i da jedan krak ide ka Vidikovcu, Petlovom brdu i Ceraku. Treći zahtev se odnosi na učešće građana u donošenju odluka i transparentnost cele procedure. Rani javni uvid za generalni plan regulacije šinskih sistema je bio i mi smo imali primedbe na to, ali odgovore nismo dobili“, kaže za Danas diplomirani inženjer arhitekture i član Udruženja građana „Po meri metro“ Milan Dimitrijević.

Javni uvid je, kako kaže, najavljen za oktobar i njihova bojazan je da bi se odluke mogle doneti bez ikakvog značajnijeg učešća građana. Ovaj predlog nije nešto što su oni izmislili, ističe Dimitrijević, jer su ta rešenja ponudili i stručnjaci koji su radili na planu generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu.

„U planu generalne regulacije stručnjaci su dali primedbe na njega i predlog i varijantu da metro ide preko Prokopa, glavne železničke stanice i Kliničkog centra i da se vrati na trasu preko Savskog trga i dalje. U okviru Prokopa može da se napravi ukrštanje sa gradskom i prigradskom železnicom, kao i regionalnom jer ima puno ljudi koji koriste BG voz, ali i onih koji putuju iz Mladenovca, Lazaravca, Pančeva“, naglašava naš sagovornik.

Prokop bi, smatra on, trebalo da bude tačka ukrštanja metroa i železnice, a mnogo veći broj ljudi bi imao korist od takve prve linije metroa nego od one koja je sada predviđena planom.

Dimitrijević objašnjava da je Prokop već predviđen za 40.000 putnika dnevno, da je na njemu izgra|ena metro stanica, jer je to i bilo predvi|eno planom za izgradnju metroa još 1976. U Udruženju imaju objašnjenje i zašto bi Klinički centar Srbije trebalo da bude jedna od stanica metroa.

„Tamo se godišnje obavi više od milion pregleda i značajan je za ceo grad, ali i za ostale delove Srbije, ljudi dolaze u KCS iz cele zemlje“, ističe Dimitrijević.

Drugi deo zahteva odnosi se na promenu trase ka južnom delu Beograda.

„Zahtev je da se gradi krak metroa koji bi išao od Trgovačke ulice ka Petlovom brdu, da obuhvati Cerak i Vidikovac, zato što je taj deo uvek bio planiran za metro i građen je tako i ovo je prvi put da se taj deo grada izostavlja iz plana o metrou. Tamo živi 70.000 ljudi koji svakodnevno putuju u grad i njima bi to mnogo značilo“, napominje Dimitrijević.

Prva linija metroa bi trebalo, prema najavama zvaničnika, da bude završena 2028, a duga je 21,3 kilometra i imaće po sadašnjem planu 21 stanicu. U izgradnji metroa učestvovaće francuske kompanije Ežis i Alstom, dok je za građevinske radove zadužena kineska firma Pauer Čajna.

Arhitekta Milan Dimitrijević kaže da su izmene na kojima insistiraju u Udruženju izvodljive, naročito što je opcija u kojoj linija 1 ide preko Prokopa već bila u planu.

„Izmena da se ide preko KCS i Prokopa je uneta kao opcija u plan, ali niko nije obrazložio zbog čega se od toga odustalo i zašto se nije našla u planu koji je predložen za usvajanje“, ističe naš sagovornik.

Oni će zato, napominje Dimitrijević, naredne nedelje najpre pokrenuti onlajn peticiju koju će moći da potpišu svi koji žele da se linija 1 budućeg prestoničkog metroa izmeni na način kako su oni predložili, da se umesto Gazele kao stanice ubace Prokop i KCS, a da se dodatnim krakom metro produži do Petlovog brda.

„Planiramo naredne nedelje da pokrenemo onlajn peticiju, a nedelju posle toga i uličnu peticiju, jer želimo da prikupimo što više onih koji se slažu sa ovim predlogom kako bismo mogli da dobijemo legitimitet da možemo da se obratimo gradu“, ističe Milan Dimitrijević.

Beogradski metro trebalo bi da ima još dve linije, drugu koja bi Mirijevo spajala sa Zemunom i treću koja bi išla od Novog Beograda do Banjice. Arhitekta Milan Dimitrijević kaže da se oni sada u Udruženju nisu mnogo bavili linijama dva i tri, ali napominje da bi se izmenom prve linije metroa na način kako oni traže, izmenila i linija tri.

„Linija 3 bi u tom slučaju išla na Vukov spomenik, koji je sada zaobiđen. Međutim, treća linija je još u idejnoj fazi, nije tačno definisana, tako da bi se prvom linijom napravila značajna poboljšanja u svakom slučaju“, naglašava Dimitrijević.

U planu je da izgradnja metroa košta šest milijardi evra i to je iznos koji se, kako je u Ministarstvu građevinarstva prošle godine rečeno Danasu, odnosi na vrednost izgradnje sve tri linije metroa, ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. To su, kako su tada rekli, orijentacione vrednosti, a na osnovu podataka iz generalnog projekta, izgradnja prve dve linije metroa koštala bi 4,4 milijarde evra.

Linije metroa

LINIJA 1: Železnik, Makiš, Žarkovo, Bele vode, Trgovačka, Požeška, Banovo brdo, Most na Adi, Sajam, Gazela, Savski trg, Trg republike, Bajlonijeva pijaca, Cvijićeva, Pančevački most, Karaburma, Diljska, Višnjička, Mirijevski bulevar, Sedma gimnazija, Mirijevo.

LINIJA 2: Ustanička, Mite Ružića, Cvetkova pijaca, Vojislava Ilića, Šumatovačka, Južni bulevar, Makenzijeva, Manjež, Savski trg, Blok 18, Sava centar, Arena, Merkator, Opština Novi Beograd, Aleksandra Dupčeka, Senjski trg, Stadion Zemun, Filipa Višnjića, Novi novosadski put, Zemun.

LINIJA 3: Surčinska ulica, Blok 61, Gandijeva, IMT, Blok 42, Arena, Ušće, Pristanište, Trg republike, Narodna skupština, Manjež, Višegradska, Prokop, Autokomanda, Vitanovačka, TC Stadion, naselja Braća Jerković i Stepa Stepanović, Trošarina, Banjica, Paunov breg.