foto Miroslav Dragojević DanasFebruarski zraci sunca obasjali su kupole Beogradskog sajma, jednog od najznačajnijih ostvarenja posleratne domaće arhitekture, pod kojim se 45. put održava Sajam turizma, a lako je moguće i poslednji, pošto se planira izmeštanje izložbenog prostora u Surčin.
Uprkos tome, prvog dana manifestacije, na samom ulazu radnici kao da broje minute do kraja smene, jer ih u jednom času, čini se, ima više nego posetilaca.
Ovoga puta prodavci opreme za hotele, sudeći po raznovrsnosti i modernosti ureðaja, imali su šta da ponude. Kuhinjski aparati, papirne ambalaže, baštenski nameštaj, klompe, odela, slike na platnu, raznih dimenzija još raznovrsnijih cena su „na repertoaru“, ali većini u ovoj sali pažnju odvlači robot koji pravi kafu.
To interesovanje za piće i hranu preliva se duž prolaza iz manjeg dela u veći, a epicentar publike upravo su štandovi za kojima se može probati vino ili prezalogajiti sir i pršuta, dakako besplatno.
Upravo to je jedno od retkih mesta gde se može sresti omladina, sudeći po rančevima, verovatno srednjoškolci turističkih i hotelijerskih škola koji dolaze na ovaj dogaðaj.
Iza njihovih leða u tišini sede predstavnici Svete Lucije, Sao Tome i Principe, jer njihovim štandovima uglavnom prilaze stariji ljudi, koji uprkos radoznalosti, ne razumeju strani jezik te ubrzo produže dalje.
Par metara odatle, na čelu Hale 1 građane dočekuje Ekspo, koji kao pravi domaćin nudi poklone onima koji najviše znaju o tom budućem kompleksu.
Starija žena sam čin rešavanja kviza o Ekspu i kačket kao nagradu za učestvovanje, smatra beskorisnim.
„Za sva ta pitanja dajete kačket? Glupo vam je to“, žali se promoteru, koji joj uzvraća da ona njima „ništa ne daje i da je bolje kačket nego ništa“.
Odmah preko puta, na udarnom mestu, promotivne pakete nude luksuzni hoteli sa crnogorske obale. Prvog dana čini se da nije bilo previše zainteresovanih za luksuz na crnogoskom primorju.
Ono što graðane zanima jesu banje i već godinama popularne destinacije kao što je Grčka, Kipar, Egipat i Turska.
„Veliki broj starijih ljudi raspituje se za rehabilitacione centre, a i ove godine njihov broj je u porastu. U zavisnosti od tipa sobe i broja dana, za smeštaj i fizikalne tarapije graðanima treba izmeðu 30.000 i 128.000 dinara“, priča nam Marija Marjanović iz Čigote.
Odmah pored, dve gospoðe raspituju se kada je najbolje da odu na Kipar.
„U oktobru je najlepše da se legne u vodu i uživa. U junu je još uvek hladno, može da se kupa, ali uz aktivno plivanje, a do oktobra su gužve i ima dosta dece“, pojašnjava im Slaðana iz Dionysos travel-a.
Ona za naš list kaže da se sa druge strane mladi najviše interesuju za Paraliju, uglavnom zbog noćnog života i dnevnih žurki, u toj meri da u sezoni gotovo svaka druga osoba na ovoj lokaciji priča srpski.
Dodatno čime domaće turiste privlači Grčka jesu pristipačne cene. U prilog tome ide činjenica da se za 119 evra može otići na sedam dana, a za vreme trajanja sajma ostvariti popust od oko 15 odsto na „first minute“ aranžmane.
Nasuprot penzionerima i omladini, graðane srednjih godina sve više zanimaju daleke destinacije, uglavnom Zanzibar, Maldivi, Sejšeli, Bali, Abu Dabi i Dubai.
„Sedam noćenja na Maldivima, uz avionsku kartu košta između 1.700 i 2.000 evra po osobi. Slična cena je i za Sejšele“, pojašnjava nam Tihana Demonja iz turističke agencije Balkan Fan, uz opasku da graðani naše zemlje sve češće menjaju zimovanje za ove lokacije.
Na ovogodišnjem sajmu svoje štandove imale su i druge egzotične zemlje kao što je, recimo Kambodža, ali i države regiona poput Bosne i Hercegovine i Albanije.
Svoje predstavnike poslale su i turističke organizacije iz svih regiona Srbije, koje su mirise, muziku i boje svoga kraja donele na nekoliko dana u Beograd.
Narodne nošnje, specijaliteti, vezovi i flaše šarene se u manjem delu sajma, u kom posetioca istovremeno obuzme utisak gostoprimstva, ali i osećaj da je „kod kuće“.
Tada usledi pitanje da li će biti isto kada se sve izmesti u Surčin, u kom će ljubitelji turizma već samim odlaskom tamo biti turisti.
Da li će deca iz provincije, koja prvi dolazak u Beograd pamte po Beogradskom sajmu, naći jednako urban reper za prvo sećanje na ovaj grad? Ili će nakon investitorskih intervencija poželeti da u Srbiji i sami budu turisti?
Ta pitanja izlaze mimo arhitektonskih umeća koja natkriljuju sive kupole. Posetioce interesuje koliko će ove godine moći da izdvoje za odmor, ponuðače koliko će ugovora sklopiti, a radnike na ulazu i dalje koliko je sati.
Sa čela manifestacije kod izlaza štand Ekspoa kao da podseća da svemu ovome, barem na ovoj lokaciji, dolazi kraj, rugajući se ovogodišnjem sloganu “Avantura počinje ovde”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
