„Beogradu potrebno još 120 hotela, ali realno da se izgradi šest“: Gde će glavni grad da smesti tri miliona posetilaca EXPO-a?

U Beogradu se za tri godine održava specijalizovana izložba „EXPO 2027“, za koju će iz državnog budžeta biti izdvojeno 1,2 milijarde evra, dok će za šire projekte, od kojih su mnogi povezani sa tom izložbom, a obuhvećene projektom „Skok u budućnost – Srbija 2027“ ukupno biti izdvojeno 18 milijardi.

Deo tog projekta biće i gradnja novih hotela i smeštajnih jedinca da bi bilo moguće primiti sve posetioce.

Prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će zbog EXPO-a morati da bude izgrađeno 120 ili 130 hotela, jer se očekuje 2,6 miliona gostiju.

Međutim, procenjeni broj posetilaca je kasnije porastao, kada je ministar finansija Siniša Mali rekao da se očekuje da će Beograd i Srbiju u tom periodu posetiti oko tri miliona ljudi, što znači da bi prema proceni predsednika, Beogradu trebalo još više smeštajnih jedinica.

Srbija je ovim povodom dopunila Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja, čime je predviđeno da pored banjskih i klimatskih lečilišta subvencije dobiju i oni koji žele da grade, rekonstruišu i proširuju ugostiteljske objekte za smeštaj u Beogradu, uz kategoriju od tri ili više zvezdica, uz minimum 50 smeštajnih jedinica.

Oni će subvencije dobiti u visini od 20 odsto opravdanih troškova ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva.

„Želimo da stimulišemo vlasnike postojećih hotela da se proširuju ili da izgrađuju nove hotelske kapacitete, trebaće nam hiljade novih kreveta i soba u Beogradu i Srbiji kako bismo podmirili potrebe EXPO-a“, rekao je ranije Mali.

U Beogradu su trenutno već u izgradnji pojedini hoteli, neki su u planu, a neki se ovih dana i otvaraju. Tako je juče otvoren hotel Sent Redžis u Kuli Beograd u Beogradu na vodi.

Pored toga, neki od velikih projekata koji su javnosti poznati jeste da Delta gradi novi Interkontinental u glavnom gradu, zatim na mestu današnjeg Hotela Jugoslavija treba, prema pisanju medija, da nikne „Ric-Karlton“ (Ritz-Carlton), koji će graditi Milenijum tim. Takođe, Granit Invest gradi hotel na Zvezdari, a jedan hotel najavljen je i na Adi Ciganliji.

Pored ovih i drugih velikih projekata, upitno je koliko će drugi biti u mogućnosti da grade.

Ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši za Danas pojašnjava da mi sada u Beogradu imamo oko 7.500 soba, negde oko dva miliona posetilaca godišnje i imamo ogroman rast od oko 17 ili 18 odsto godišnje, što se tiče turizma.

On naglašava da imamo i sve veći kongresni turizam, koji nose, pre svega, Sava centar, ali i neki drugi.

„Trenutno kod nas svi ljudi koji su u hotelskoj industriji jako lepo zarađuju i imaju visoke cene i popunjenost je preko 70 odsto“, ističe Seneši.

Međutim, on ne misli da bi novi hoteli doveli do problema nakon EXPO-a.

„Ne verujem da će doći do toga da sobe budu prazne i da hoteli nemaju posla, ali mislim da će dovesti do obaranja cena smetšaja, što je dobro. Biće korekcija i cena i popunjenosti na dole, ali ne korekcija koje će ugroziti rad hotela, a i subvencije ih obavezuju da pet godina rade i da ne menjaju namenu“, objašnjava Seneši.

Što se tiče novih hotela, on smatra da je ova politika subvencija dobra, ali da je došla kasno.

„Realno je da Beograd dobije šest, eventualno sedam novih hotela. Svi ostali koji su i hteli da grade, imaju problem sa tim što ne mogu da stignu da završe proces gradnje do EXPO-a“, ukazuje naš sagovornik.

Seneši kaže da bismo broj  hotelskih smeštajnih jedinica morali da uvećamo za oko dva i po puta.

„Mi da bismo izgurali EXPO, gde će u tri meseca da dođe oko tri miliona ljudi, moramo da raspolažemo sa od 18 do 20 hiljada kvalitetnih smeštajnih kapaciteta, a trenutno imamo između 7.000 i 7.500 funkcionalnih smeštajnih jedinica“, navodi on.

Prema njegovom mišljenju, deo posetilaca moraće da se prelije na Novi Sad.

„Mislim da Beograd može da stigne do nekih 15.000 ili 16.000 smeštajnih jedinica i da će to biti jedan od kritičnih elemenata EXPO-a uz aerodrom Nikola Tesla, jer mi ne možemo da procenimo tačno koliko će ljudi doći. Ukoliko naš EXPO ode u visoke cifre posetilaca, to će onda zahtevati i više smeštaja, do 23.000 jedinica“, smatra Seneši.

On se osvrnuo i na izjavu predsednika o broju hotela.

„Beograd trenutno ima oko 120 hotela i Beogradu objektivno treba još 120 hotela, ali to ne može da stigne da se izgradi, ovde govorimo o šest velikih projekata koji fizički mogu da stignu da budu izgrađeni do tada“, ukazuje.

Ipak, tu su i privatni smeštaji, koji mogu značajno da doprinesu.

„Što se tiče stana na dan, tu imamo oko 4.000 jedinica u privatnom smeštaju i to najšire posmatrano, koji mogu dobrim delom da izvuku stvar“, smatra on.

Međutim, kako smo već pisali, Seneši smatra da će taj koncept trajati do EXPO-a, pa će posle toga biti postepeno gašen.

On navodi da se stan na dan gasi svuda u Evropi i da je to koncept koji se napušta.

„EXPO će biti pokriven, jer su shvatili da nećemo imati dovoljno kapaciteta, jer hoteli ne mogu da stignu da se naprave. Takođe, ideja je i da budu postavljene i privremene marine sa rečnim kruzerima koji će da pokriju možda čak i 2.000 soba, što je super ideja“, ističe Seneši.

U Beogradu, kako otkriva, sada imamo visoke cene hotela zbog visoke popunjenosti.

„Mali je to broj hotela za ovo što je Beograd sada. Očekujem da ćemo posle EXPO-a doći do još 2.000 novih i da ćemo se približiti broju od 10.000 soba i da će svi ti hoteli vrlo lepo raditi, odnosno imati značajan povraćaj na investiciju“, kaže naš sagovornik.

Međutim, kako dodaje, tu postoje dva problema.

„Prvi je ko će da zida te hotele, jer je sve što Srbija ima od građevinskih kapaciteta angažovano na EXPO-u. Drugi problem, sa kojim ćemo se susresti verovatno 2026. godine, jeste pitanje kadrova koji će raditi u tim hotelima. Mi u Srbiji nemamo ni adekvatan obrazovni sistem koji može da ih generiše niti taj nivo plata koji može da stimuliše ljude da dođu da rade dugoročno u hotelskoj industriji“, upozorava Seneši.

On podseća da će EXPO da se desi usred letnje sezone, kada tradicionalno naši hoteli imaju velike probleme sa kadrovima.

„Zato će na vreme morati da se gleda kako da se obezbede radne dozvole za strance i da se pristupi procesu kadriranja, jer će biti potrebno više desetina hiljada ljudi koji će raditi u toj industriji, a koje mi nemamo“, ocenjuje Seneši.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko nudi rešenje za ovaj problem.

„Deo radnika za to ćemo uvoziti, deo ćemo izvući iz neaktivnosti, kao što su penzioneri, studenti… a kao treće, deo radnika će se izvući iz nezaposlenosti“, smatra on.

I pored toga pitanje je kako te radnike privući.

„To se može uz pomoć većih plata i uvođenjem privremenih poreskih olakšica, koje mogu da pomognu i u uvozu i u oslanjanju na sopstvene izvore radne snage“, ističe Arandarenko.

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da je brojka od tri miliona posetilaca za vreme izložbe, za tematski EXPO, u najmanju ruku preterana.

„Recimo, veliki EXPO u Dubaiju je 2020. godine za 182 dana posetilo 24 miliona posetilaca. Neko bi rekao, pa dobro, tri miliona nije nerealno. Jedina razlika je u tome što Dubai godišnje poseti blizu 15 miliona ljudi, dok Beograd ima oko 1,3 miliona turista. Tu računamo i lokalne „turiste“ koji moraju da dođu u Beograd da bi završili poslove koje ne mogu da odrade u svojim manjim gradovima“, objašnjava on.

Ipak, i pod pretpostavkom da bude taj broj posetilaca, Dašić pita gde ćemo da ih smestimo.

„Beograd ima trenutno oko 120 hotela sa 7.650 soba. Beogradu definitivno treba još smeštajnih kapaciteta. Naravno da je brojka koju je dao predsednik procena koja se ne zasniva na ozbiljnim kalkulacijama, 120 hotela po prosečnoj ceni od oko pet miliona evra daje potrebu za još dodatnih 600 miliona koje privatni sektor treba da uloži u nešto što je potpuno nerealno i nerazrađeno, bez garancija da će se barem deo tih brojki ostvariti“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da deluje neralno da privatni sektor, koji svoj rad i opstanak zasniva na realnom novcu i potrebi za ostvarivanjem zarade, stvarno uloži toliki novac u ovu „dimnu zavesu“.

„Jedino ako ti ‘novi’ hoteli budu još jedna šema poput Beograda na vodi i ostalih mahinacija, što nije isključeno“, navodi Dašić.

Kao drugi problem, on označava transport.

„Postavlja se veliko pitanje infrastrukture i transporta posetilaca od Beograda do Surčina, što u najboljem slučaju iznosi oko pola sata probijanja kroz saobraćajnu gužvu. Moj predlog je da te hotele naprave na Fruškoj Gori i u južnim delovima Novog Sada, jer će barem problem transporta lakše rešiti na taj način“, smatra Dašić.

On dodaje da, pre nego što se uopšte krene tim putem, treba imati na umu da je u poslednjih deset godina, na nivou cele Srbije izgrađeno tek nešto preko 200 hotela, od čega je jedna trećina izgrađena u Beogradu.

„Kako uraditi preko 100 za samo tri godine, ostaje najveći problem za naratora naprednih bajki“, ukazuje Dašić.