Davljenik se za slamku hvata, a svetske berze za američku statistiku.“Niko ne može da predvidi šta će se tačno dešavati dalje, jer vlast nad investitorima je preuzela panika“, to je juče sve do ranih popodnevnih časova bio rezime svih izveštaja sa berzi oko celog globusa. Akcije svih redom firmi koje čine nemački berzanski indeks Dax padale su, investitori u Tokiju oslobađali su se akcija proizvođača automobila, trgovačkih kuća i proizvođača elektronike, ništa bolje nije bilo ni u Seulu i Hongkongu, Šangajska berza je takođe bila u izvesnom padu, ali se u odnosu na ostale komšije u Aziji držala još na nogama.
Američki Dow Jones je još u četvrtak pao za 500 poena što je pad nezabeležen od krize 2008. godine. Investitori širom globusa bežali su iz akcija firmi u sigurnije državne hartije od vrednosti, čiji su prinosi redom padali: na američke državne desetogodišnje obveznice plaćala se kamata od 2,39 odsto, na nemačke istog roka prispeća 2,29 odsto, pali su čak i prinosi na italijanske (6,28 odsto) i španske obveznice (6,20 odsto). Jen i franak su pored svih obećanja i akcija japanske i švajcarske centralne banke nastavljali da jačaju. Mere koje Brisel i ostali glavni gradovi EU donose za suzbijanje akutne zaduženosti ne poštuje niko, državni dugovi rastu prema razmerama koje se ne daju predvideti. Iako joj je granica dozvoljene zaduženosti povećana, investitori još drhte pred mogućnošću da se Amerika surva u recesiju i sa sobom povuče ceo svet. Cene nafte su pod velikim pritiskom, a karakteristike naftnog tržišta sasvim van dosadašnjih standarda, ali u okviru interesa špekulanata. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, iako na odmoru, najavljivali su hitan sastanak. Svi su juče čekali da se Amerikanci probude i objave julske podatke o kretanjima na njihovom tržištu rada. I već oko pola tri juče popodne po evropskom vremenu vest je stigla i donela malo olakšanje svim berzanskim poslenicima. U julu je u SAD otvoreno 117 000 radnih mesta što je ipak više od očekivanih 75000 do 85 000, i dramatično više nego 18 000 koliko je radnih mesta otvoreno u junu.. Privatna privreda je julu otvorila 154 000 radnih mesta, a država 37 000. Stopa nezaposlenosti je pala sa 9,2 na 9,1 odsto. U Briselu je konferenciju za štampu održao evropski komesar za privredu Oli Ren i potvrdio je spremnost da se ideji Manuela Barosa izađe u susret i evropski spasilački fond od sadašnjih 440 milijardi evra dalje poveća. Nemački Dax, koje je bio u minusu od 0,6 odsto obrnuo se u plus. Za razliku od klizanja naniže u četvrtak, i njujorški Dow Jones je u petak startovao u plusu. Svi su odahnuli, ali uz saznanje da još nije rešeno ništa i da sledeći udar – sledi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
