Berze širom sveta u padu: Kakve su prve reakcije tržišta na rat u Izraelu i šta se može očekivati

U subotu rano ujutru, najveća palestinska ekstremistička islamska grupa Hamas izvršila je napad na Izrael.

U nedelju je Izrael zvanično proglasio ratno stanje, a brojni zvaničnici najavili odmazdu, koja je i počela kada je izraelska vojska iz vazduha gađala ciljeve u oblasti Gaze.

Ovaj iznenadni, novi sukob, koji je za dan prerastao u rat, odmah je potresao i svetske berze, dovevši do naglih pomeranja na tržištima.

Cene izraelskih deonica i obveznica stabilizovale su se danas nakon oštre rasprodaje u nedelju, dok su globalne cene nafte porasle.

Tokom vikenda, najveći berzanski indeksi u Tel Avivu pali su za više od 6,5 odsto, ali je njihov blagi skok jutros, pad sveo na nekih šest procenata.

Izraelska valuta šekel danas je naglo oslabila u odnosu na američki dolar, pala je za 1,7 odsto i to na najniži nivo u poslednjih sedam godina.

Ono što najviše privlači pažnju svetske javnosti jesu cene sirove nafte, posebno kada se turbulencije, kao sada, dešavaju na Bliskom istoku.

S obzirom da ni Izrael ni Palestina nisu veliki proizvođači nafte, pažnja je usmerena na reakcije Saudijske Arabije i Irana, koje su obe članice OPEK-a, zbog straha od eskalacije sukoba.

Opasnost od poremećaja u snabdevanju naftom bila je dovoljna da nafta tipa brent skoči za 2,93 dolara i dođe na brojku od 87,51 dolar po barelu, dok je američka nafta porasla 3,04 dolara, odnosno na 85,83 dolara po barelu.

Takođe, preko vikenda traženo je bilo i zlato, koje je poskupelo za 0,8 odsto, odnosno za oko 1,85 dolara po unci.

Prema preseku podataka sa američke berze u 16:30 časova danas po srpskom vremenu, odnosno pola sata nakon otvaranja američkih tržišta, indeks akcija Dow Jones, gde dominiraju pretežno industrijske kompanije pao je za 0,25 odsto. Takođe, indeks S&P 500 pao je za 0,33 odsto. NASDAQ, gde se pretežno nalaze tehnološke kompanije, opao je za oko 0,75 odsto.

Prema ovim podacima, cena sirove nafte porasla je za 4,6 odsto, dok je cena zlata porasla za 1,01 odsto.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić za Danas kaže da će dešavanja na finansijskim i robnim berzama u svetu, pa i uticaj na ekonomiju u Srbiji, zavisiti, pre svega, od dužine trajanja rata Izrael-Palestina, kao i intenziteta i obuhvatnosti zemalja koje će biti uključene u rat.

„Bilo koji veći ratni sukob u svetu negativno utiče na stabilnost finansijskih i robnih berzi, posebno ako se to desi na Bliskom istoku, području sa puno nafte, za koje je zainteresovano puno strana. Ovaj rat je za sada blago uticao na povećanje cena nafte, što se tiče robnih berzi“, ukazuje on.

Što se tiče trenutnog uticaja na finansijske berze, Jorgić naglašava da je u proseku došlo do blagog pada indeksa, za oko 0,5 odsto.

„Šta će biti u budućnosti zavisiće od toga da li će ovaj sukob duže trajati. Ako potraje i ako se proširi, odnosno ako se u njega uključe druge zainteresovane strane, onda to može negativno da utiče i na finansijske i na robne berze u većem obimu“, ukazuje naš sagovornik.

Jorgić se osvrnuo i na uticaj na našu zemlju.

„Što se tiče naše Beogradske berze, ona ne predstavlja skup najznačajnijih srpskih kompanija, sem Naftne industrije Srbije (NIS). Dešavanja na Bliskom istoku, s obrzirom da utiču na cene nafte, uticaće i na poslovanje NIS-a. U tom smislu može doći do promene cena akcija te kompanije, uticaj na njihov obim poslovanja i njihovu profitabilnost“, pojašnjava on.

Ipak, kako dodaje, sama berza nije reprezent ekonomije Srbije, kao što je to u razvijenijim berzama u svetu.

„Ukoliko se taj rat razvije i oduži, to će svakako negativno uticati na svetsku ekonomiju, pa tako i na ekonomiju Srbije, s tim što će taj uticaj biti sa određenom zadrškom i biće većeg intenziteta“, navodi Jorgić.

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da su i pre početka rata na Bliskom istoku svetske berze bile veoma krhke, nakon velikih gubitaka u septembru.

„Ovaj negativan trend došao je kao posledica očekivanja da će kamate u svetu u dužem periodu ostati visoke, što bi moglo ugroziti globalni privredni rast. U ovakvim okolnostima, početak rata doneo je očekivanu reakciju investitora – beg u sigurnije vrste imovine, rast cene sirove nafte, jačanje dolara i pad tržišta akcija. Fjučersi na američke berze trenutno beleže minus od oko pola procenta kao direktna reakcija na povećani geopolitički rizik“, ukazuje on.

Gujaničić naglašava da je direktno pogođeno, pre svega, tržište sirove nafte.

„To je, pre svega, zbog važnost tog regiona kao globalnog snabdevača sirovom naftom. Ovaj nagli skok je u direktnoj suprotnosti sa prošlonedeljnim padom cene brenta za 11 procenata koja je došla usled zabrinutosti ulagača po pitanju održivosti globalnog privrednog rasta. Takođe, došlo je do blagog pada prinosa (rasta cena) državnih obveznica koji su u proteklom periodu dostigli nivoe koji nisu zabeleženi u proteklih petnaestak godina“, kaže naš sagovornik.

Geopolitika je, kako dodaje, veoma važna komponenta u kretanje svetskih tržišta kapitala.

„Njen uticaj je nesumnjiv, ali i prilično teško predvidiv. U uslovima sve veće globalizacije teško je očekivati periode apsolutnog mira i nepostojanja geopolitičkih trzavica, te će ovakvi događaji, nažalost, pre biti učestaliji nego ređi. Trenutno su po globalne berze od najvećeg uticaja rat u Ukrajini, odnosi Kine i SAD, te obnovljeni sukob na Bliskom istoku. Verovatno je najveći strah investitora otvaranje oštrijeg sukoba na relaciji Kina i SAD, po pitanju Tajvana, što bi donelo mnogo veće berzanske turbulencije nego kada su u pitanju aktuelna ratna žarišta“, smatra Gujaničić.

On objašnjava da cena nafte nije samo posledica geopolitičkih zbivanja, s obzirom da na odnos ponude i tražnje utiče veliki broj faktora.

„Kada je ponuda u pitanju, osim geopolitike, utiču i kartelski sporazumi kojim se ograničava ponuda nafte na tržištu, dok je na strani tražnje pre svega brzina globalnog privrednog rasta i posebno položaj Kine kao najvećeg svetskog potrošača. Upravo su anemičan privredni rast Kine i strah oko usporavanja američke privrede bili glavni činioci prošlonedeljnog velikog pada cene sirove nafte za koju se, svega nedelju dana ranije, spekulisalo da bi ponovo mogla da preskoči prag od 100 dolara po barelu na krilima ograničavanja proizvodnje članica organizacije OPEK+“, navodi Gujaničić.