Bescarinske barijere i visoki troškovi transporta glavne prepreke

Nezposlenost je tek nešto iznad pet odsto, devizne rezerve rastu, dok je izvoz u prvih pet meseci ove godine veći za 21 odsto nego u istom periodu 2016. godine. Na poslovnom seminaru, koji je organizovala ambasada Indonezije u Beogradu, predstavnik centralne banke te države (NBI) Endi Dvi Tjađono, ukazao je na podatak da je reč o osmoj najvećoj privredi (mereno paritetom kupovne moći). „Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda Indonezija će u 2017. ostvariti BDP od gotovo 3,3 biliona dolara, ili u proseku 12.432 dolara po stanovniku, što će je pozicionirati na sedmo mesto na svetskoj rang listi. Indonezija je među vodećim investicijskim odredištima u Aziji i Jugoistočnoj Aziji a i kreditni rejting je, prema oceni tri glavne međunarodne organizacije – Standard i Purs, Fič i Mudiz, stabilno ili pozitivno“, rekao je Tjađono i dodao da Indonezija spada u ekonomije rasta. Podaci govore da su investicije u 2016. uvećane za 4,5 odsto, što je za 33 odsto doprinelo rastu BDP-a, a u 2017. se očekuje rast investicija od šest procenata. Najveći doprinos BDP daje industrija sa učešćem od 20,5 odsto. Slede finansijske (4,2 odsto) i druge usluge (18,7 odsto), poljoprivreda (13,5 odsto), trgovina (13,2 odsto), građevinarstvo (10,4 odsto) i rudarstvo (7,2 odsto).

– Razmena sa inostranstvom beleži snažan rast. Ukupan platni bilans je u plusu, zahvaljujući pre svega finansijskim potraživanjima i prilivu kapitala, dok je deficit u bilansu tekućih plaćanja pod kontrolom. Rastu i devizne rezerve, već su dostigle nivo od 125 milijardi dolara, što je dovoljne za više od devet meseci uvoza. Zahvaljujući prilivu kapitala nacionalna valuta rupija ojačala je za 1,1 procenat što je dalje doprinelo očuvanju izvozne konkurentnosti, inače veoma važna za Indoneziju. Inflacija je podnošljiva, tek tri odsto u 2016, dok se za ovu godinu očekuje četiri odsto, plus-minus jedan odsto – ističe Tjađono.

Na ovom skupu su se mogli čuti i podaci o bilateralnoj trgovinskoj razmeni između Indonezije i Srbije koja se, prema oceni Muhameda Rivaija Abasa, pomoćnika direktora Indonežanskog centra za promociju trgovine (ITPC) u Budimpešti, razvija „malo po malo“. Izvoz iz Indonezije porastao je sa 84.000 dolara (u 2012) na 2,8 miliona (u 2016), dok je uvoz iz Srbije u tom periodu povećan sa više od 10.000 dolara – na oko 25,3 miliona dolara. Ukupna trgovinska razmena, ostvarena u 2016. godini, izražava se cifrom od 28,1 milion dolara, pri čemu je Indonezija imala deficit od gotovo 22,5 miliona dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2016. je ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Indonezijom iznosila 56,4 milion dolara pri čemu je na tržište Indonezije izvezeno robe u vrednosti od 9,6 miliona dolara (povećanje za 59,6 odsto), dok je uvoz vredeo 46,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iz Srbije u Indoneziju iznosila je 20,5 odsto. Prema podacima ITPC Budimpešta, ukupna trgovinska razmena Indonezije sa svetom je 2016. vredela više od 280 milijardi dolara – izvoz je vredeo 144,4 milijarde, a uvoz 135,6 milijardi dolara, pa je zabeležen suficit od 8,7 milijardi dolara.

– Srbija bi iz Indonezije mogla da uvozi tekstil i odeću, obrađeno meso i kafu, kao i industrijske proizvode široke potrošnje, poput obuće, odeće, stakla i proizvoda od stakla, plastike i plastičnih artikala. S druge strane, iz Srbije bismo mogli da uvozimo oružje, municiju i mehanička sredstva. Mogućnost za unapređenje saradnje postoji i u oblasti drvne industrije. Šansa za unapređenje spoljnotrgovinske razmene leži i u slanju osoblja za popunjavanje radnih mesta u elektronskom, hotelijersko/medicinskom i drugim sektorima. Razvoj infrastrukture u Indoneziji pruža mogućnosti za saradnju u građevinarstvu, ali se najviše očekuje od transfera tehnologija, naročito informatičke, iz Srbije u Indoneziju – komentariše Abas.

Ovaj stručnjak ITPC tvrdi da je jedna od prepreka za unapređenje trgovinskih odnose između Indonezije i Srbije relativno velika geografska udaljenost, zbog čega su transportni troškovi veoma visoki. Osim toga, privreda Srbije je usredsređena na EU, dok je Indonezija fokusirana na tradicionalna i domaće tržišta. Među ograničenjima je, takođe, nedovoljna razmena trgovinskih misija između dve zemlje. Konačno, ekonomsku saradnju između dve države otežavaju i bescarinske barijere.

Čvorište za distribuciju indonežanskih proizvoda

– Privrede Indonezije i Srbije se u mnogo čemu dopunjuju. Osim toga, Indonezija predstavlja dobru platformu za razvoj rastućih mogućnosti srpskih kompanija i idealno odredište za investicije. S druge strane, Srbija poseduje velike mogućnosti za ekonomski razvoj, čemu vetar u leđa daje široka mreža sporazuma o slobodnoj trgovini. Zahvaljujući tome Srbija bi mogla da postane čvorište za distribuciju indonežanskih izvoznih proizvoda na tržišta Balkana i Evrope – poručio je ambasador Indonezije u Srbiji Hari Ričard Džejms Kandou. On je pozvao kompanije iz Srbije da učestvuju na Indonežanskom trgovinskom sajmu koji će biti održan od 11. do 15. oktobra u Tangerangu, gradu u provinciji Banten.