Besplatni minuti ovog leta važe i na moru

To je dogovoreno Sporazumom o ukidanju naknada još pre dve godine na Digitalnom samitu u Beogradu.

Tada su počeli prvi popusti, a kroz nekoliko faza došlo se do toga da ovog leta, prvi put posle mnogo godina, turisti ali i oni koji privatno i poslovno često odlaze u neku od ovih zemalja Zapadnog Balkana neće morati da jure SIM kartice, uplaćuju dodatne minute, dokupljuju internet.

Cene svih razgovora, poruka, kao i internet saobraćaja biće po onim tarifama koje im operateri naplaćuju i u Srbiji.

Kada je počelo, odnosno od jula 2019. neposredno nakon Digitalnog samita, cene rominga u regionu počele su da se smanjuju, po fazama, kako je i najavljeno.

Tada su cene snižene za 27 odsto u odnosu na važeće cene u tom trenutku, a minut razgovora u romingu nije smeo da pređe 22 dinara, SMS poruka maksimalno je mogla da košta sedam dinara, a prenos podataka po megabajtu nije mogla da bude veća od 21 dinara.

Sporazumom iz aprila 2019. predviđeno je da se cena rominga u ovim zemljama snižava na svakih šest meseci, počevši od jula te godine.

Tako je cena minuta razgovora, odnosno odlaznog poziva, što i dalje zavisi od operatera, od sedam do 11 dinara, dok su poruke u proseku četiri dinara, što je sve sniženje u odnosu na ranije cene oko nekih 90 odsto.

Saobraćaj sa zemljama Zapadnog Balkana u Telekomu se, na primer, obračunava kao domaći, odnosno naplaćuju se uz to dodatni troškovi i to 7,16 dinara za odlazni poziv, dolazni pozivi su 3,58 dinara po minuti, 2,69 dinara je SMS poruka, 2,15 dinara košta megabajt interneta.

Međutim, za manje od dva meseca ni to se neće naplaćivati toliko, već u skladu sa regularnim domaćim cenama.

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu rekla je tim povodom kako je to odlična poruka za sve, naročito mlade koji olakšice u romingu vide jednako korisnim kao slobodu kretanja.

Ono što je sledeći korak, a o čemu je pričala nedavno i Bregu, jeste sniziti, a kasnije i ukinuti roming sa zemljama EU, gde su i komšijske Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, uglavnom svrstane u Zonu 1 na sajtovima telekomunikacionih operatera u Srbiji.

Trenutno, cene rominga se u Telenoru kreću od 119 dinara za minut odlaznog poziva za zemlje koje se nalaze u našoj neposrednoj blizini, u zoni 1, a idu sve do 400 dinara za minut.

Dolazni pozivi su od 50 do 120 dinara, a posle uplaćenih prvih pet kilobajta, svakih narednih 100 se doplaćuje 100 dinara.

Naravno to je cena za bliže „destinacije“.

Što je zemlja udaljenija roming je skuplji.

SMS poruke su od 4,20 u regionu, do 29,90 u zoni jedan. U Telekomu SMS poruka u zoni 1 je 24 dinara, 102 dinara je odlazni, a 36 dinara dolazni poziv.

Pre više od dva meseca Bregu je na sastanku Radne grupe Zapadnog Balkana za politiku rominga rekla kako je sniženje naknada za roming između Zapadnog Balkana i Evropske unije sledeći korak.

Za to će, kako je naglasila, biti potrebna puna predanost svih aktera, a posebno telekomunikacionih operatera.

Jednako je važna, napomenula je Bregu tada, i tehnička podrška Evropske komisije, Generalne direkcije za komunikacione mreže, sadržaje i tehnologije i Generalne direkcije za susedstvo i pregovore o proširenju, ali i najviših zvaničnika iz regiona.

Dok to ne dođe ne red, ukidanje rominga u regionu, tačnije u ove četiri zemlje u koje sada može i bez potvrda o vakcinaciji ili negativnih testova protiv kovida 19, olakšaće gotovo sigurno odluku pojedinim građanima Srbije gde odmarati ovog leta.

Ukidanje rominga i za ostale evropske zemlje, naročito Hrvatsku ili Grčku, koja je omiljena letnja destinacija naših građana je nešto što bi im još značajnije uštedelo novac.

Govoreći na ovu temu pre dve godine za Netokraciju, tada državna sekretarka, sada ministarka telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da postoji inicijativa za snižavanje cene rominga sa pojedinačnim zemljama u okruženju, koje su članice EU.

„Jedna takva inicijativa upućena je sa naše strane ka Republici Grčkoj, ali za njeno prihvatanje potrebne su složene administrativne procedure budući da uključuju i saglasnost Evropskog parlamenta“, rekla je tada Matić.