Bez bolje Poreske uprave nove fiskalne kase beskorisne

Tekst predloženog zakona o fiskalizaciji, čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine, objavljen je prošle nedelje na sajtu Ministarstva a javna rasprava i mogućnost da se dostave primedbe i predlozi okončana je juče.

Prema rečima ministra Siniše Malog, privreda neće imati značajne troškove oko uvođenja novog sistema, jer će značajan deo pokriti država i za te namene izdvojeno je od 3,5 do četiri milijarde dinara.

Ne zna se, međutim, da li je to samo deo ili ukupan trošak nabavke, da li će morati i u postojećoj pratećoj opremi poreski obveznici nešto da menjaju kako bi se prilagodili novom sistemu, kao i da li će te promene biti sinhronizovane sa očekivanim izmenama metodologije zbog uvođenja eFaktura, koje će postati obavezne istovremeno kad i nove fiskalne kase, od januara 2022. godine.

Kao glavni benefit oba zakona, Mali je naveo da će osim boljeg uvida Poreske uprave u promet obveznika, ta dva zakona bitno uticati i na smanjenje sive ekonomije.

Poreski stručnjaci, međutim, podeljeni su baš oko ovog poslednjeg argumenta, jer jedni smatraju da digitalizacija doprinosi boljoj naplati i suzbijanju sive ekonomije, dok drugi tvrde da se ona kao i neregistrovani novčani tokovi generišu na drugim, brojnijim tačkama.

Poreski konsultant Đerđ Pap spada u prvu grupu ali kaže i da u ovom trenutku niko ne može da proceni krajnji efekat.

– Potrebno je poći od toga šta nova fiskalizacija znači. Dosadašnje fiskalne kase takođe su bile povezane sa Poreskom upravom, ali su obveznici podatke o prometu morali da pošalju tek po zahtevu poreznika. Nove kase dostavljaju automatski, kao neka vrsta mreže u koju Poreska uprava može da uđe svakog trenutka, što meni daje osnova za verovanje u mogućnost ozbiljnije kontrole. Ali, sama fiskalizacija i uvođenje novih kasa neće sama po sebi rešiti problem naplate poreza, nego će uspeh zavisiti od toga da li se ti podaci koriste na odgovarajući način. Koliko ja znam, do sada se nisu koristili a to su potvrdili i neki raniji direktori PU, pa ako i sada bude isto, neće biti dobro. Dakle, mora se osmisliti metod kontrole da bi se ti podaci mogli iskoristiti za ono za šta su uvedeni – kaže Pap i dodaje da problem neprijavljenog prometa ne tišti samo srpsku ekonomiju, a da su zemlje koje su uvele novi sistem, poput Hrvatske, dobile dobre rezultate.

Poreski analitičar i vlasnik računovodstvene agencije Kvatro, Dragan Radović, koji četvrt veka proučava nelegalno tržište u Srbiji, tvrdi da će efekat onlajn kasa biti minoran jer one neće moći da eliminišu sivu ekonomiju koja je „visokoorganizovani državni kriminal“.

– Kako će fiskalne kase da spreče šverc robe preko carine vredan oko pet milijardi evra, ili isto toliki protok „opranog“ novca, ogromne količine raznih roba koje završe na crnom tržištu, a one potiču iz gotovo svih oblasti privrede? Na primer, polovina proizvedenog brašna, oko 20.000 šlepera, ili milion vekni hleba, završi na crnom tržištu. I sam državni vrh priznao je da se na prometu cigareta utaji 200 miliona evra godišnje ili 545.000 paklica dnevno. Slično je i sa ostalim akciznim robama, nafnim derivatima na primer, gde 279 miliona evra „živog keša“ ide ispod radara. Da li to znači da pola miliona građana kupuje cigarete na ulici ili da vozači nabavljaju gorivo pretačući ga po podrumima? Ne, oni najvećim delom kupuju sa fiskalnim računom, ali se to ne prijavi u pazar jer određeni prodavci uživaju moćnu zaštitu – kaže Radović i dodaje da do brojki o nepokrivenim tokovima roba i novca dolazi isključivo ukrštanjem završnih računa sa zvaničnim podacima o prometu i potrošnji roba koje objavljuju Privredna komora, RZS ili druge institucije.

On podseća da je glavni teret neplaćanja spušten na poreske obveznike, jer nisu slali promet, ali nije jasno zašto PU nije bila aktivna, zašto ne kažnjava.

U suštini, poreznici nisu radili svoj posao a sada traže onlajn kase mada niko ne garantuje da će nakon njihovog uvođenja raditi kako treba.

Utaji se 40 odsto poreza

– Prošle godine po osnovu PDV-a naplaćeno je 4,8 milijardi evra. Od toga su samo na uvozu obračunate 4,2 milijarde, ostatak je iz unutrašnjeg prometa. Ako se iz toga izuzme oko milijarda koja se odnosi na reeksportovanu robu, i računa da je na preostali iznos od nešto iznad tri milijarde prosečna marža samo 50 odsto (Kinezi na primer zaračunavaju i trostuko više) to znači da bi dodatni PDV trebalo platiti na promet još oko 1,5 milijardi evra. A tog novca, koji se odnosi samo na promet roba, nema. Takođe, svuda u svetu je odnos prometa robe prema uslugama jedan prema dva. Gde je taj PDV? Ako se na kraju sve sumira, znači da se godišnje u Srbiji utaji bar 40 odsto PDV-a a to bez saradnje sa državom nije moguće – smatra Dragan Radović.