Bez carine junetina i mantije

Za izostanak direktnih investicija opravdanje više ne može da bude nestabilna politička situacija, inače argument koji je više od jedne decenije bio u opticaju. Sada se kao glavna prepreka bržem prilivu stranog kapitala navodi loša infrastruktura, odnosno udaljenost od savremenih saobraćajnica. Ni posle nedavne posete predsednika Srbije i Turske Novom Pazaru, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, nema nagoveštaja da će u ovom delu Srbije nići neka nova fabrika izgrađena kapitalom turskih investitora. Umesto toga, otvara mogućnost za izvoz proizvoda sa područja Sandžaka. Trgovinskim sporazumom, koji je potpisan pre nešto više od mesec dana, precizirano je da će Srbija moći, bez carina, da izveze na tursko tržište 5.000 tona goveđeg mesa, 25.000 tona suncokretovog ulja, 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona soje, 500 tona mantija i isto toliko tona hrane za mačke i pse.

Proizvođačima sa ovog područja posebno je interesantan onaj deo Protokola koji se odnosi na izvoz junećeg mesa i mantija, inače tradicionalnog proizvoda novopazarskog kraja. A uslova za to ima. Za izvoz goveđeg mesa posebno su zainteresovani stočari u opštini Sjenica, gde ima čak 20.000 hektara pašnjaka, a najviše ih je na Pešterskoj visoravni. Zanimljivo je, takođe, da se od ukupno osam klanica u Srbiji, koje imaju halal sertifikate i rade po evropskim standardima (ISO220), četiri nalaze u sandžačkim opštinama (na tursko tržište moći će da se izvozi samo meso iz sertifikovanih klanica). Osim toga, u Sjenici radi Regionalni centar za razvoj poljoprivrede u kojem se nalazi i laboratorija za kontrolu mesa sa standardom ISO17025. Jedan od aduta na koji se računa je, kako tvrdi inženjer stočarstva Safet Vesnić, i dobar kvalitet mesa „zbog načina ishrane i nezagađene životne sredine“. Ohrabruje i podatak da na području Novog Pazara, Tutina i Sjenice ima oko 30.000 grla krupne stoke.

– Izvoz goveđeg mesa na tursko tržište otvara prostor za povećanje broja grla na ovom području, jer će poljoprivrednici u tome videti svoju šansu za zaradu. S jedne strane, meso će da postigne dobru cenu, a sa druge obezbeđen je siguran plasman. Procenjujemo, takođe, da izvoz na tursko tržište neće povećati stočni fond samo u sandžačkim opštinama, već i u drugim delovima Srbije. Osim toga, postoji realna šansa da neko od investitora dođe i uloži sredstva u povećanje stočnog fonda u Srbiji – smatra Vesnić.

Druga šansa za otvaranje novih radnih mesta je proizvodnja mantija. Kupcima na turskom tržištu trebalo bi da bude isporučeno oko 500 tona mantija – tradicionalna pita punjena mesom. Ovaj novopazarski specijalitet se sada, u zamrznutom stanju, izvozi u sve balkanske države, ali ne i u Tursku. S druge strane, imajući u vidu činjenicu da je jedan od glavnih sastojaka ove pite – juneće meso, to je svakako prilika da se razmišlja o ulaganju u povećanje fonda krupnih grla stoke.