Bez kratkoročnog berzanskog efekta od hapšenja Mladića

„Zaključno sa jučerašnjim danom, ako uzmete indeks Belex 15, kretanje cena 15 najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, taj je indeks od početka godine porastao nešto ispod 20 procenata u dinarima, a komotno možemo da kažemo skoro 25 procenata u evrima. Juče je indeks malo pao, trend je malo silazni. Treba uzeti u obzir da je u sklopu tih akcija najviše porastao NIS, koji je od početka godine porastao skoro 60 procenata, NIS je dao najveći doprinos rastu tog indeksa. Zatim rastu tog indeksa je doprineo i Sojaprotein, koji je porastao za oko 45 procenata, pre svega zahvaljujući najavi da će kompanija da da dividendu u akcijama od preko 50 procenata i to je delimično doprinelo rastu kursa akcije Sojaproteina. Sve ostale akcije beleže daleko niže pozitivne prinose, neke beleže čak i negativne. Ne znam zašto je autor FAZ-a pomenuo Imlek, Imlek je od početka godine porastao tek za 8 procenata. Opet treba uzeti u obzir da su naše akcije od izbijanja krize, u drugoj polovini 2008. godine, zabeležile najveće padove. Beogradska berza je bila jedno od tržišta koje je beležilo najveći pad kad je krenula kriza, Definitivno su tu bile i niske startne osnove, a opet kažem, činjenica je da je NIS izašao na Berzu s niskom cenom i da je dao najveći doprinos ovom rastu“.

Kako procenjujete: koliko je taj rast dugoročan i stabilan?

– Generalno naše tržište je prilično nestabilno, pre svega zato što kao i ceo naš investicioni ambijent, ni Beogradska berza nije uređena u najboljoj meri i to je najveći problem našeg tržišta. Ali zbog takvih okolnosti, naše akcije su potcenjene u odnosu na neke susedne berze, kao što je Zagrebačka berza. Kad se srede te neke okolnosti, ti neki uslovi, investicioni ambjent i sve ostalo, definitivno će ove cene akcija biti mnogo više i taj rast će biti održiv. Uzmite konkretno primer NIS-a, ta je kompanija najbolji primer korporativne kulture u Srbiji. Kad bi sve kompanije radile ono što radi NIS, definitivno bi akcije više vredele.

Recimo šta?

– Recimo da imate dobar odnos sa investitorima, da objavljujete kvartalne finansijske izveštaje, da objavljujete sve bitne događaje vezano za vašu kompaniju, da odgovarate na pitanja akcionara, bukvalno da se brinete o investicionom ambijentu koji se odnosi na tržište vaše hartije. Glavna karakteristika našeg tržišta jeste nevelika transparentnost, veoma slaba prava malih akcionara, neprimenjivanje principa korporativnog upravljanja i tome slično.

Autor u Frankfurter algemajne cajtungu posebno ističe hapšenje i isporučivanje Hagu Ratka Mladića kao događaj koji je osokolio očekivanja u pogledu ulaska u EU i tako doprineo rastu kursa 15 ključnih beogradskih akcija?

– Nije, nije. Ako uzmete taj dan, Berza je sada na nižem nivou nego što je bila tog dana kad je Mladić uhapšen. Taj događaj dugoročno bi trebalo da doprinese nekom investicionom ambijentu za rast akcija, međutim, ako gledate kratkoročne efekte definitivno se ništa nije desilo, ako ne računate malo živosti tog dna. Ali, evo, ako uzmete današnje cene akcija u odnosu na dan posle hapšenja Mladića, danas su cene niže. Dakle, taj događaj treba gledati sa dugoročnog aspekta, on će u svetlu približavanja Srbije Evropskoj uniji dati neka krila investitorima da podignu cene akcija. Kratkoročno, tu nije bilo nekog velikog efekta.