Bez pauze za nova ulaganja

 U remontno održavanje i finansiranje projekata modernizacije uloženo je ukupno 600 miliona evra. Oko 200 miliona evra izdvojeno je za održavanje, dok je 250 miliona uloženo iz sredstava EPS-a, a 150 miliona evra iz kreditnih aranžmana – ističe Dušan Živković, direktor Sektora za investicije u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.

On naglašava da je nivelacija cena energenata jedna od važnih pretpostavki održivosti energetskog sektora. Objašnjava takođe da je suština u tome da svaki energent ima realnu i tržišno održivu cenu.

– To nije lako, ali pomak je već učinjen sa gorivom, a u tom pravcu ide i cena gasa, dok je u odnosu na električnu energiju napravljena disproporcija. Sa niskom cenom ovog energenta rastu potrošnja i tehnički gubici, što onemogućava održivi razvoj. Stoga brzo nešto treba menjati. Naravno, treba brinuti o socijalnom aspektu, ali teško je ostvariti održivi razvoj ako, figurativno rečeno, grejanje i gubici koji stalno rastu „progutaju“ elektranu od 350 megavata. A, povrh svega bez prihoda dovoljnih za pokrivanje troškova investiranja – kaže Živković.

Direktor Sektora za investicije izražava uverenje da će država, kao vlasnik EPS-a, omogućiti održivost i stvoriti uslove za razvoj te kompanije. Jer, nastavlja Živković, sa ovako nametnutim rizicima, uslovljenim niskom cenom struje, ne stvaraju se uslovi za diverzifikaciju zavisnosti, a ni uslovi za dugoročno održivo poslovanje. Od poslova na kojima se ove godine u EPS-u radilo, Živković izdvaja pripremu tendera za nabavku merne opreme, reč je o zajmovima Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Očekuje se da bi tenderska procedura trebalo da se pokrene krajem godine. Navodi i modernizaciju Hidroelektrane Zvornik, koja je vezana za kredit Nemačke razvojne banke.

– Ovih dana potpisaćemo ugovor sa konsultantom, i nakon revizije i saglasnosti banke, krajem ove godine očekujemo i objavljivanje tendera. Kao projekat koji ide planiranom dinamikom treba pomenuti i modernizaciju Hidroelektrane Bajina Bašta, gde je nedavno pušten u rad drugi obnovljeni agregat, a započete su i aktivnosti na modernizaciji trećeg. Na primeru HE Bajina Bašta pokazalo se da je rad zajedničkog tima pun pogodak. Ne posustaju ni projekti na mlinovima u Termoelektrani „Nikola Tesla“, ali ima kašnjenja u realizaciji sistema za transport pepela i šljake u Termoelektrani Kostolac. Promenjena je lokacija, što je za sobom povuklo ažuriranje dokumentacije, izmenu tehničkog rešenja, povećanje troškova i produženje rokova, ali to je rizik u svim investicionim projektima – objašnjava Živković.

Još jedan od projekata koji će uskoro biti realizovan jeste ugovor vredan 28 milijardi jena. Novcem iz tog zajma biće finansirana gradnja sistema za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Plan je da se napravi sistem za odsumporavanje na blokovima A3, A4, A5, A6 u TENT-u A. Živković napominje da postoji obostrano raspoloženje da se iz dela kredita i sopstvenih sredstava realizuje sistem za odsumporavanje i na blokovima B1 i B2. Sledi izbor konsultanta, priprema tenderske dokumentacije kako bi se već sledeće godine objavio tender i izabrao isporučilac opreme i radova.

– Iako EPS nije vezan za japansku tehnologiju, gotovo je izvesno da će japanske firme iskazati ozbiljnu zainteresovanost za učešće u poslu. Nije tajna ni da Japan drži oko dve trećine svetskog tržišta u odsumporavanju i da je uveo taj sistem na svim svojim blokovima. Tender će imati međunarodni karakter, a biće izabrana najbolja tehnologija – ističe Živković .

Prema njegovim rečima jedan od kredita koji bi do kraja godine trebalo da bude odobren jeste zajam EBRD, vredan 45 miliona evra, za modernizaciju postojećih i gradnju novih malih hidroelektrana na vodoprivrednim objektima. On ističe da se zajam za male hidroelektrane uklapa u poslove novog privrednog društva EPS obnovljivi izvori, a plan je da proizvodnja iz malih HE dobija podsticajna sredstva, popularne „fid in“ tarife.

– Zajam od EBRD za novi sistem upravljanja kvalitetom uglja u Rudarskom basenu Kolubara kompletiran je, dok je kredit nemačke KfW u završnoj fazi. Ipak, realizacija ovog projekta donekle je usporena. Tako smo, recimo, letos izgubili dosta vremena, i to uprkos jasnoj podršci banaka i odlučnih stavova države jer je sve bilo pod lupom. Da nismo ispunili uslove zaštite životne sredine i poštovanja ljudskih prava nikako ne bismo dobili kredit. Ima se utisak da je postala praksa da se problemi pojavljuju tamo gde je uticaj EPS-a na njihovo rešavanje nedovoljan – komentariše Živković.

Limiti domaćih firmi

– Upošljavanje domaće privrede jedan je od načina rada Elektroprivrede Srbije, ali se već duže vreme postavlja pitanje koliko je ona u situaciji da nas prati. Pre bih rekao da su mogućnosti domaćih firmi sve više limitirane i da su one postale „usko grlo“ za neke poslove. I ma koliko se mi trudili, često nam se takav način rada vraća kao bumerang, jer zbog njihovog kašnjenja, kasne naše aktivnosti, a to nije dobro – ističe Dušan Živković.