Bez posla u Srbiji ostalo od hiljadu do 10.000 ljudi

Širom sveta zatvaraju se fabrike, male porodične manufakture, usluge, sve osim prehrane gde se takođe smanjuju kapaciteti i dela farmaceutske industrije. Armija nezaposlenih postaje sve veća a privremeno zatvorene hale prete da u tom statusu ostanu duže.

Samo tokom treće nedelje marta, u Americi se na evidenciju nezaposlenih prijavilo ukupno 3,5 miliona ljudi a broj i dalje raste galopirajućim tempom.

Austrija je zabeležila najveći rast stope nezaposlenosti od Drugog svetskog rata, jer je sa 4,7 za manje od mesec dana narasla na 12,2 odsto. U Španiji je samo u drugoj polovini marta, kada je broj obolelih počeo drastično da se uvećava, bez posla ostalo 900.000 ljudi pa se na birou sada vodi 3,5 miliona ljudi, ali broj još nije konačan.

Sa otkazima se suočavaju i radnici u Francuskoj, a tamošnja vlada je polovinom marta privrednicima obećala „novca koliko treba“, a u paketu vrednom 30 do 40 milijardi evra je sadržano odlaganje poreskih obaveza, naknade firmama zbog smanjenih kapaciteta i garancije na kredite koji će ponovo pokrenuti proizvodni ciklus.

Masovnog otpuštanja nema jedino u Nemačkoj, gde je odmah po izbijanju pandemije država objavila program ‘kurzearbeit’ (skraćeni posao) i firmama koje su zbog krize zaustavile ili smanjile poslovanje isplaćuje novac za plate radnika koji ili rade skraćeno ili sede kod kuće.

U Srbiji u ovom trenutku nema javno dostupnih podataka o tome koliko je radnika od početka marta, kada su počele da se primenjuju prve mere na suzbijanju epidemije, dobilo otkaze. Nacionalna služba zapošljavanja nije odgovorila na pitanja Danasa.

Ona je u jednom trenutku, prve nedelje po uvođenju vanrednog stanja, izašla sa brojem od oko 270 ljudi koji su se prijavili, ali kako su šalteri te institucije zatvoreni, malo je verovatno da su svi koji su ostali bez posla iskoristili onlajn mogućnost da se prijave.

Podatak nismo mogli da dobijemo ni iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kome poslodavci prijavljuju i odjavljuju radnike, jer se mejl upućen na adresu sa sajta vratio, a na telefone se ne javlja niko.

Precizne podatke nemaju ni u sindikatima, a njihova procena kreće se od oko hiljadu, do deset hiljada ljudi, zavisno od toga koje se sve kategorije uključuju.

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, kaže za Danas da je državna procena bila negde oko 700 otpuštenih, i smatra da taj broj nije mnogo veći od hiljadu, kao i da je rast zaustavljen.

– Ono što je dobro, krenuo je povratni, reverzibilni proces u kome su poslodavci videli šta se sprema i počeli su da vraćaju radnike. To je dosta masovno u poslednje vreme, imamo takve informacije, pre svega kod prerađivačkih firmi i kod velikih korporativnih  stranih firmi, koje su lagodno otpustile, ali je i kod njih taj proces stao jer se videlo da sve druge vlade u svetu vode sličnu vrstu politike. Ne rade one to zato što vole svoje radnike, nego što će ostati i bez malo mojih para koje idu kroz potrošnju i onda će „rupa“ biti veća. A treba i da glasam sutra – kaže Stojiljković.

Dodaje da je prikupljanje podataka sindikatima otežano, jer iako postoji živa aktivnost na društvenim mrežama, mala je verovatnoća da će i obilje raznih informacija i stavova koji se objavljuju dopreti do članstva i nekoga podstaći na aktivnost.

– U ovom trenutku mi sa terena dobijamo neke informacije, ali nemamo mogućnost da ih dnevno ažuriramo niti uporedimo sa podacima Ministarstva. Bitno je da je Vlada prihvatila naš predlog o moratorijumu i najavila državni novac za poslodavce koji pokažu solidarnost i izbegnu otpuštanja. Ako se, međutim, ovo produbi i ne završi brzo, svi ćemo biti u nekoj vrsti radnog logora u kome ćemo manje ili više preživljavati zahvaljujući tim parama, jer će recesija koja sledi biti izuzetno ozbiljna – zaključuje Stojiljković.

Međutim, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tvrdi da iako je komunikacija zamrla i nedostaju zvanični podaci, moguće je broj otpuštenih proceniti na oko deset hiljada, uz ogradu da tu uračunava i one koji rade po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, ili na određeno vreme. Oni nisu u zvaničnoj bazi statistike, ali na taj način radi armija ljudi.

– Samo je Aerodrom otpustio 170 takvih radnika. Istina, čim je vlada najavila nove mere i uslovila ih neotpuštanjem, krenuo je kontra proces. To se najviše videlo u hotelijerstvu i uslugama, javljalo nam se mnogo ljudi iz spa-centara, kozmetičkih salona, zanatskih radnji koji kažu da su ih poslodavci zvali, sugerisali da ne idu na biro jer će ih od 1. aprila ponovo prijaviti – kaže Savić.

Nemački model

Nemački model plaćanja radnika u firmama koje su ostale bez posla sugerisala je juče i Evropska komisija, predlažući paket vredan 100 milijardi evra kojima bi se u zemljama članicama osigurale zarade za radnike. Zamisao je, prenosi agencija Anadolija, da Evropska komisija uzme zajam na međunarodnom tržištu i prosledi ga članicama, što će dati znatno bolje uslove krhkim ekonomijama, ali je neizvesno da li će zemlje poput Nemačke i Holandije, koje se tradicionalno protive zaduživanju, odobriti taj predlog Komisije.