Narodna banka Srbije odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od šest odsto.
Takođe, nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,75%) i kreditne olakšice (7,25%).
Izvršni odbor NBS je istakao da je referentna kamatna stopa na prethodna dva sastanka smanjena za ukupno 50 baznih poena (0,5 procentnih poena) i da je potrebno sagledati efekte donetih mera, kao i da je, i pored povratka inflacije u granice cilja, i dalje neophodna opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor je istakao da na opreznost pozivaju kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega i dalje povećani geopolitički rizici i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.
„Na izražene varijacije u proceni različitih institucija u pogledu kretanja svetske cene nafte, pored prisutne međunarodne neizvesnosti, utiču i brojni drugi faktori na strani ponude i tražnje, a pre svega promenljivi izgledi za rast kineske ekonomije. U izvesnoj meri opreznost u donošenju odluka o monetarnoj politici zahtevaju i izgledi za globalnu inflaciju u narednom periodu, koji ukazuju na to da će njeno usporavanje biti postepenije nego što se prethodno očekivalo, a u skladu s tim sporiji će biti i tempo ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Takođe, opreznost je potrebna zbog neizvesnog uticaja vremenskih prilika na karakter ovogodišnje i globalne i domaće poljoprivredne sezone“, navodi se u obrazloženju odluke centralne banke.
Međugodišnja inflacija je u junu usporila na 3,8 odsto, a NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama ciljanog raspona (3 ± 1,5%).
Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, nakon privremenog rasta u julu, inflacija bi trebalo da uspori i da se tokom naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri će uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, na šta se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena.
Ponovnom smanjenju inflacije nakon jula doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima. Pored toga, doprinos će dati pad inflacionih očekivanja, koji ukazuje i na visok kredibilitet monetarne politike Narodne banke Srbije.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ekonomska aktivnost je i u drugom tromesečju zabeležila veći međugodišnji rast nego što smo očekivali u majskoj projekciji – taj rast je iznosio 4,2 odsto. Pozitivna kretanja u realnom sektoru očekuju se i u nastavku godine, vođena rastom domaće tražnje. Većoj privatnoj potrošnji trebalo bi da doprinese rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. septembra 2024. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.