Bez strategije za unapređenje turističke ponude

I to u ovom trenutku jeste zadovoljavajuća ponuda za turiste koji su željni odmora u ne narušenom prirodnom ambijentu ovog predela posebnih prirodnih odlika.

Problem je u nedostatku drugih sadržaja, jer zimi ovde ne postoji ni jedna uređena ski-staza, a o žičari se samo može sanjati. Leti turisti su prepušteni da sami sebi organizuju lov i ribolov, kao i da pronađu mesto za kupanje na površno uređenom prostoru koji bi trebalo da liči na plažu.

Turistička organizacija Surdulice, do sada je u skladu sa svojim mogućnostima, realizovala projekte „Vlasinske regate“, „Ribljeg kotlića“ u letnjem periodu, dok zimi ne postoji nijedan sličan program. Ovi turistički programi i dalje su na nivou promocije prirodnih resursa i sada predstavljaju samo koncept na kome bi trebalo razraditi stvarnu turističku strategiju. Nakon što je arapski konzorcijum kupio Hotelsko-ugostiteljsko preduzeće „Evropa“ u čijem sastavu je i hotel na Vlasinskom jezeru treba očekivati poboljšanje uslova turističke ponude, kao i ulaganje u teniske, golf, ski-staze. Za to, osim dobre volje treba i puno para, pa će novi investitor na Vlasini sasvim sigurno u skladu sa svojim namerama opredeliti i novac u infrastrukturne objekte.

Ovde su i leti, a i tokom zime, u najvećem broju gosti iz susedne Bugarske, kojima su pre svega ugostiteljske usluge pristupačnije u odnosu na njihove zimske centre pa ovde dolaze na odmor i hotelske zabave.

Vranjska Banja je na pedeset kilometara od Vlasine, na Koridoru 10. Kraljevska banja ostala je bez Hotela „Sofka“ koji je i dalje u vlasništvu Železnica Srbije. Specijalna bolnica za rehabilitaciju i lečenje reumatskih oboljenja jeste uporišna tačka zdravstvenog turizma. Tanak oslonac za nedostatak smeštajnih kapaciteta i u domaćoj radinosti. Izvori termo mineralne vode, koji spadaju u red najtoplijih u Evropi, sami po sebi ne mogu u ovim vremenima da budu interesantni za turiste kojima je neophodna i usluga van pansionske potrošnje koja je u ovoj banji na minimalcu. Nema bioskopa, tek dva privatna restorana, nekoliko kafića, sa samo jednom kulturnom manifestacijom „Dani karanfila“ koja već godinama liči na letnju vašarsku ponudu više za lokalno stanovništvo nego li za turiste. Najava da bi ova, ali i Bujanovačka banja koja se nalazi takođe na Koridoru 10, na dvadesetak kilometara od Vranja, mogla da uđe u prioritetne projekte Vlade Srbije u pronalaženju strateških partnera daje nadu na duži period.

Ako je vidljivo da Vranje kao grad od blizu 100.000 stanovnika ima zakatančeni hotel u centru grada, pa se gosti smeštaju u privatne hostele skromnih kapaciteta, te da do skijališta na Besnoj Kobili gde je renoviran planinarski dom vodi zimi teško prohodan put u dužini od tridesetak kilometara od Vranja, turistička razglednica juga Srbije odaje sliku temeljne nebrige za oblast turizma. Ako ovu tezu ublažimo siromaštvom i besparicom, lošom ekonomskom situacijom, jasno je da među ovdašnjim turističkim radnicima, ima malo kreativnosti da deluju u zadatim okolnostima i pokušaju da sa nečim malim bar zaintrigiraju potencijalnog gosta da provede nekoliko sati duže od samo planiranog ručka u nekom od vranjskih restorana.