Bez zaštite industrija neće preživeti: Kako sagovornici Danasa vide sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom?

Prema rečima Predraga Bjelića, profesora Ekonomskog fakulteta, Kina je velika privreda a Srbija nije dovoljno konkurentna, pa stoga dogovor može uticati i negativno na našu ekonomiju.

Ipak, kao ključan potez u tome da se iz sporazuma izvuče dobrobit po zemlju, profesor vidi asimetriju odnosa u kom Srbija dobija više koncesija nego što pruža.

„Takođe, neophodno je zaštititi našu poljoprivredu, ako želimo da imamo nešto svoje. Zaštita je potrebna i industrijskom sektoru, jer neki od njih neće preživeti, kao, recimo, proizvodnja igračaka ili druge grane u kojima su Kinezi konkurentni. Po ovom pitanju trebalo bi uraditi detaljniju analizu, a najvažnije u celom procesu su koncesije. Ako bi se Srbija izborila za asimetričan odnos u kom će dobiti više povlastica i veće snižavanje carina, ishod sporazuma bio bi pozitivan. Ako već imamo dobre političke odnose, to treba iskoristiti“, napominje Bjelić.

Govoreći o uticaju sporazuma na domaću poljoprivredu, agroanalitičar Milan Prostran takođe je mišljenja da Srbija nema mnogo toga što bi mogla ponuditi Kini.

Nasuprot tome, navodi da Kinezi imaju i klimatske i zemljišne uslove koji im pružaju mogućnost da proizvode gotovo sve.

„Od sedamdesetih godina vode se razgovori sa Kinom, ali nisamo našli mogućnosti da napravimo nešto ozbiljnije. U kapacitetu velike Jugoslavije, robna razmena nije mogla naći veći interes. Sada je obim poljoprivrede značajno manji nego tada, pa se postavlja pitanje – šta je realno na Dalekom istoku ponuditi? Ono što je razumno za jednu, u toj meri ekonomski razvijenu zemlju, sa milijardom probirljivih potrošača i ozbiljnim dohotkom, je da se izvozi kritična masa robe“, objašnjava agroanalitičar, uz opasku da za kineske kapacitete Srbija nema dovoljno robe, dok sa druge strane oni nama mogu ponuditi šta god poželimo.

Prostran podseća da u Srbiji uvek imamo milion do milion i po tona pšenice i između dve i po i tri miliona tona kukuruza, ako ne i više. S tim u vezi, stava je da su ovo dve vrste proizvoda iz sektora ratarske i biljne proizvodnje koje bi se mogle ponuditi tržištu Kine, plus eventualno jabuke i maline.

„To su proizvodi koji mogu nositi troškove transporta. Osim navedenog, izvoziti možemo samo ekskluzivne proizvode, čija vrednost trpi troškove transporta do Dalekog istoka. Da budemo realni, nije veliki broj roba u opticaju koje mi iz sektora poljoprivrede možemo da izvezemo. Oni će verovatno biti zainteresovani za sirovine, a što se drugih roba tiče, Srbija nema kapacitet da može da ide na daleki Istok u ozbiljnu spoljnotrgovinsku razmenu“, tvrdi Prostran.

Naš sagovornik smatra da sporazumi o spoljnoj trgovini nisu nužno loši, te da je dobro na osnovu administrativnih dogovora stvarati uslove za eventualne aranžmane. Ipak, podseća da se sa slobodnom trgovinom otvaraju i uvozni kanali bez naplate carine, koji će omogućiti da roba bude jeftinija, što može ugroziti domaće proizvođače.

„Nisu problem uvoz pirinča i začina, odnosno robe koju ne proizvodimo. Problem je što će neke robe bez carine ugrožavati naše proizvođače, ali to je sudbina sporazuma spoljne trgovine. Ili ćete da platite cenu ulaska u kolo, ili se u njega ne hvatajte“, upozorava Prostran.

Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde, tvrdi da pomenuti sporazum stavlja katanac na srpsku privredu, jer nije kadra da se takmiči sa kineskim firmama ni na domaćem, ni na kineskom tržištu.

„Takav Sporazum nemaju ni najrazvijenije svetske ekonomije, poput EU, SAD ili Rusije, a potpuno je suludo da ga potpiše Srbija, koja Kini može da ponudi samo jeftine sirovine, dok kineske firme preko noći mogu da zatrpaju naše tržište i potpuno uguše domaću proizvodnju“, napominje Nikezić.

Kako dodaje, Srbija bi mogla zaštititi domaću privredu ako bi ubrzala proces evropskih integracija i punopravno članstvo u EU.

„Moramo biti svesni da u Kinu ni danas ne izvozi srpska privreda, već kineski vlasnik RTB Bor-a, i to preko milijardu evra vrednu rudu i koncentrat bakra, dok iz Kine uvozimo neverovatnih 4,7 milijardi evra telekomunikacione, računarske, medicinske, vojne i druge opreme. S tim u vezi, da bi dugoročno ojačali srpsku ekonomiju, moramo prioritetno ulagati u domaću privredu, obrazovanje, nauku i nove tehnologije“, zaključuje Nikezić.

Izvoz Srbije u Kinu u 2022. godini, prema podasima Zavoda za statistiku iznosio je 1,1 milijardu evra, što je za 37,5 odsto više ngo godinu pre. U drugom smeru stiglo je robe za čak 4,7 milijardi evra, što je rast za takođe visokih 34,5 odsto ili ,12 milijarde evra u apsolutnom iznosu.

Kina učestvuje sa četiri odsto u našem izvozu, a sa 12,1 odsto u uvozu po čemu su na prvom mestu kao destinacija odakle najviše uvozimo.

Deficit u robnoj razmeni sa Kinom prošle godine iznosio je više od 3,6 milijardi evra.