Foto: Pixabay/RiEnergetika iz Kragujevca koja je pored toplana u Boru i Kruševcu jedino preduzeće tog tipa u Srbiji čiji se kotlovi za proizvodnju toplotne i drugih vidova energije “podlažu” ugljem, prema zvaničnim informacijama bi tokom ove godine trebalo da pređe na gas.
Vlada Srbije će promenu kotlova na ugalj sa onima na gas finansirati sa 12,5 miliona evra.
Ako Energetika do kraja 2021. zaista bude gasifikovana, Kragujevčani, posebno više desetina hiljada žitelja centra Šumadije iz naselja na desnoj obali Lepenice, nakon više decenija konačno će početi da dišu znatno čistiji vazduh, što je tek jedna od prednosti zamene uglja gasom u tom preduzeću.
O gasifikaciji Energetike, prenosi zvanični sajt kragujevačke gradske uprave, razgovarali su čelnici grada i tog preduzeća, te predstavnika Vlade (Ministarstva za zaštitu životne sredine), Evropske banke za obnovu i razvoj i konsultanati.
Tom prilikom su, kako je saopšteno, “utvrđene aktivnosti i definisane obaveze za realizaciju tog velikog projketa kojim će, u Kragujevcu biti rešen problem aerozagađenja, koji u tom gradu, baš zbog Energetike, postoji još od 1975. godine”.
– Sada su se konačno stekli uslovi da se ovaj veliki posao realizuje i okonča, nakon čega će, najvećim delom, biti smanjeno aerozagađenje u gradu, ali i rešen problem odlaganja pepela (sada se odlaže i u krugu Zastave i po obodima grada – prim. Z.R.), konstatovano je, pored ostalog, na prvom skupu posvećen početku gasifikacije Energetijke, o čemu je javnost blagovremeno oabavepštena.
Šumadijska javnost, međutim, nije zvanično obaveštena o nedavnoj, prednovogodišnjoj smeni dotadašnjeg direktora te firme Milana Ćirovića.
Odluka Vlade o smeni na čelu jedne tako značajne kompanije, od čijeg rada zavisi grejanje više od 22.000 stanova, ustanova i institucija u Kragujevcu, ali i snabdevanje električnom i drugim vidovima enenergije čak oko 20 firmi u krugu Zastave, među kojima su i Zastava oružje i Zastava kovačnica, još uvek intrigira onaj deo kragujevačke javnost koji je donekle ili u potpunosti upućen u probleme i poslovanje Energetike.
Tako je još nejasno da li je smena Ćirovića posledica dugotrajne policijske istrage poslovanja Energetike.
I sam Ćirović je, podsetimo, u izjavi našem listu potvrdio da je policija često bila u Energetioci, te da joj je urednodno dostavljana sva dokumentacija koju je tražila.
Da li je i šta policija pronašla tokom višegodišnje istrage u Energetici još uvek nije zvanično saopšteno.
Na inicijativu Radomira Nikolića početkom jula 2015. za direktora Energetike postavljen je Milan Ćirović, kojeg, pored ostalog, optužuju da je uporedo sa Energetikom rukovodio i svojom privatnom firmom TERMOGAMA, te da je poslove one prve poveravao ovoj drugoj.
Ćirović je deamntoavo ove navode, ali zvanične potvde optužbi i(li) demantija nema.
Nepozanica je i na koji način je Ćirovićeva firma TERMOGAMA stekla “pravo korišćenja” na lokaciju u krugu Zastave od 10 hektara, 22 ara i 73 kvadrata (upisana u katastar nepokretnosti pod brojem 11.764), sa više izgrađenih industrijskih objekata na njoj.
Ovu dilemu je, pored našeg lista, u u više navrata otvarao i nedeljnik “Kragujevačke”, ali bez ikakvog ishoda.
Nadležni još uvek ne saopštavaju ni da li će, kada i kako da bude rešen enormni dug Energetike za struju koju od EPS-a kupuje ne samo za svoje, već i za potrebe svih ostalih potrošača u krugu Zastave, pri čemu, prema navodima ranijih poslovodstva Zastave oružja i Zastave kovačnica, zloupotrebljava poziciju monopilste i isporučenu struju naplaćuje prema svom cenovniku.
Uprkos tome, prema zvaničnoj informaciji od 27. jula ove godine, kragujevačka Energetika je sa dugom, koji je u tom trenutku iznosio 1,75 milijardi dinara, među deset najvećih dužnika u Srbiji za struju, bila na prestižnom “trećem” mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
