Bezgotovinski plaćamo milion i po puta dnevno

Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da se u zemlji bezgotovinskim putem na dnevnom nivou obavi više od milion i po plaćanja, te da se za kupovinu na ovaj način svakodnevno izdvoji 1,7 milijardi dinara.

Budući da ovakav vid plaćanja čini da transakcije budu vidljive za poreske organe, za razliku od plaćanja gotovinom, gde u slučaju neizdavanja računa kupovina ostaje potpuno neprimetna, NALED smatra da bi njegova dodatna popularizacija kroz povećanje broja prodajnih mesta koja prihvataju bezgotovinska sredstva mogla da doprinese smanjenju obima sive ekonomije.

„Osim što se fiskalna lutrija „Uzmi račun i pobedi“ pokazala kao odličan mehanizam za jačanje svesti o suzbijanju sive ekonomije, dala nam je i korisne smernice za dalju promociju bezgotovinske kulture u Srbiji. Podaci iz poslednjeg ciklusa igre pokazuju da je 8% koverata sadržalo slipove za kartična plaćanja, što ukazuje da su građani skloni da plaćaju bezgotovinski kada imaju uslova za to. Između ostalog, to je potvrdilo i NALED-ovo takmičenje „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“, u okviru kojeg je instalirano 400 POS terminala u lokalnim upravama širom zemlje. Zarad intenzivnije borbe protiv sive ekonomije, izgradnja POS infrastrukture mora biti prioritet, naročito u malim sredinama i manjim radnjama gde je ovaj nedostatak izraženiji“, kaže Jelena Ristić, potpredsednica Saveza za fer konkurenciju NALED- a i direktorka za tržište Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.

NALED će i u budućnosti nastaviti sa sličnim promotivnim akcijama, a po rečima Ristićeve, u planu ima i program za podsticanje bezgotovinskog plaćanja među malim i srednjim preduzećima, kako bi se potrošačima osigurala sloboda izbora da kupovinu obave karticom, telefonom ili gotovinom.

Potrebu za bezgotovinskim plaćanjem dodatno su nametnule i restrikcije kretanja izazvane pandemijom kovid-19: građani su čak 14 miliona puta „vadili“ karticu na prodajnim mestima za plaćanje putem interneta, pri čemu je broj onlajn kupovina skočio za 104 odsto u 2020. u odnosu na godinu pre.

Uz 314 miliona kartičnih transakcija u vrednosti od više od 575 milijardi dinara, prošle godine obavljeno je još 277 miliona plaćanja putem ostalih bezgotovinskih instrumenata (internet i mobilno bankarstvo, transfer odobrenja itd.) u iznosu od 41 milijardu dinara, piše NALED.

Rastu plaćanja u ovom segmentu doprinelo je uvođenje instant plaćanja (krajem 2018.), kao jednog od najsavremenijih modela trenutno u svetu.

U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na prvi kvartal 2019. broj transakcija instant plaćanja koje su obavljali i građani i privreda veći je sedam puta, a vrednost tih transakcija porasla je 343 odsto.

Iako ovi rezultati deluju ohrabrujuće, ne treba zaboraviti da na prodajnim mestima širom Srbije ima oko 99.300 POS terminala, što je više nego dvostruko manje u odnosu na evropski prosek.

Pored toga, na mnogim mestima upotreba ostalih instrumenta bezgotovinskog plaćanja još uvek nije dostupna i obezbeđivanje infrastrukture treba da bude jedan od prioriteta.