Biće mesa, ali ne i farmera

Statistika još nije potvrdila tvrdnju Zorana Milićevića, predsednika Sabora proizvođača agroprivrede Srbije, da je od početka pandemije broj tovljenika smanjen za 1,5 miliona, jer će tek krajem godine biti podvučena crta. Brojevi iz ranijih preseka još ne ukazuju da je stanje dramatično, jer je, na primer 2018. tržištu isporučeno 2,8 miliona, naredne godine 2,9 a prošle blizu tri miliona svinja. Ali, da je na terenu već vidljivo kako farmeri ne obnavljaju turnuse, gase proizvodnju i da će minus biti vidljiv kod sledećeg godišnjeg bilansa, potvrđuju i sagovornici Danasa.

Predrag Božin iz kompanije Kamendin, koja ima zaokružen proces od ratarske proizvodnje, uzgoja tovljenika, do klanice i trgovine, kaže za Danas da je zbog takvog sklopa delatnosti njima umnogome olakšan položaj na tržištu u odnosu na one koji se bave samo uzgojem svinja, ali objašnjava da gubitke sa farme ostali sektori ne mogu da pokriju.

– Od početka godine proizvodna cena tovljenika je oko 170 dinara po kilogramu, u jednom trenutku bila je i 180, jer su drastično skočile cene soje i kukuruza. Istovremeno, tovljenici su se do pre dve nedelje prodavali za prosečnih 135 dinara, znači u startu minus od 35 dinara po kilogramu. To je drastičan gubitak i zato su mnoge farme zatvorile proizvodnju, neke od manjih je ove godine nisu ni otvarale jer niska cena žive vage formirala se još sredinom prošle godine, samo što je u tom trenutku i proizvodna bila tu negde. LJudi su završili ciklus na nuli ili sa nekim plusićem uz subvencije države, ali nisu ulazili u novi uzgoj i zato je sada morala da skoči cena žive vage na 160, 165 dinara, što i dalje nije dovoljno da pokrije troškove – kaže Božin i dodaje da država daje subvencije, ali da bi uvoz mogla malo da destimuliše bar do perioda dok se ne uspostavi normalna cena stočne hrane, odnosno soje i kukuruza.

I velike oscilacije u cenama stoke jedan su od razloga za povlačenje paora iz te proizvodnje, kaže Nenad Budimović iz udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. Objašnjava da farmer ulazi u proizvodnju u periodu kada se na tržištu postiže jedna cena, ali da se ona promeni u periodu od šest meseci, koliko traje ciklus u proizvodnji svinja ili za godinu dana koliko je potrebno za isporuku junadi.

– Uz to, postoje i velike razlike u cenama po regionima, poslednjih nedelja su za kilogram žive vage klaničari plaćali 110 dinara u niškom kraju a 180 u Bačkoj. Rešenje za to postoji i komora je tražila izradu pravilnika o oceni kvaliteta trupova na liniji klanja, što se uklapa i u Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Da je to sprovedeno, bilo bi svejedno gde je tovljenik nabavljen i to bi zaista bio jedan od koraka koji bi bitno uredio odnose između stočara i klaničara, ostala bi samo treća karika, trgovina koja nije snizila svoje cene u vreme kada su one kod otkupa od stočara padale, ali će ih uvećati sada kad su podignute – kaže Budimović i naglašava da teret nije ravnomerno raspoređen u lancu te da su najviše na udaru farmeri koji su prinuđeni da stoku prodaju u trenutku kada ona dostigne potrebnu težinu, sve posle toga im je gubitak.

On dodaje da je i pojava afričke kuge unela pometnju na tržištu svinjskog mesa, jer je Kina zbog toga zaustavila uvoz iz Evropske unije, pa su se tu pojavili veliki tržišni viškovi koji su oborili cenu. NJihovi farmeri imaju značajne subvencije pa to nisu mnogo osetili, ali kod nas „kad god pokušamo sa nekim direktnim davanjima u poljoprivredi, suočimo se sa milion raznih kontrola“, kaže Budimović.

– Pandemija je bila signal da moramo da čuvamo primarnu proizvodnju, svoju prehrambenu industriju, posebno osnovnih namirnica, Mi smo odlično podneli udarac kovid krize, ali sada stiže vreme kada ti proizvođači moraju da se održe, da se prepoznaju. Jasno je zbog čega su skočile cene soje i kukuruza, zbog krize su svi hteli da se obezbede a ratari su iskoristili priliku koja im se ne pruža često. Ali, trebalo bi da mi mnogo više ističemo kako hrana proizvedena u Srbiji mora da bude skuplja jer se u procesu ne koriste genetski modifikovani organizmi. Oznaku „Non GMO“ mi nismo nikada promovisali, ni proizvođači, ni klanice, ni trgovci. Verovatno bi i obavezne oznake na prodajnim mestima, na primer zastavica Srbije na pakovanju mesa ili prerađevine, doprinela boljem plasmanu domaće proizvodnje – kaže Budimović i naglašava da bi posao države bio rad na reprodukciji u stočarstvu, na veštačkom osemenjavanju, da po leglu imamo 24 do 26 prasadi a ne 15 ili 18, da je viši procenat živorođene prasadi koja može da uđe u tov, znači zdravstvena bezbednost tokom uzgoja.

Manje mesa više prerađevina

– Prema poslednjim podacima, ove godine u prvih šest meseci uvoz svinjskog mesa pao za 30 odsto u odnosu na isti period prošle, ali je povećan uvoz gotovih proizvoda, što je loše jer se isključuju domaći preradni kapaciteti. To ne smeta jedino trgovcima, oni uzimaju svoj deo – kaže Nenad Budimović iz PKS.