Bijelić: Trepča nije naša od 2001. godine

Međutim, nekadašnji direktor Trepče od 1995. do 2001. godine Novak Bijelić ističe da Trepča od januara 2001. godine nije u rukama Srbije.

„Srbija kao država nema nikakve nadležnosti niti koristi od toga što radi to što se danas zove Trepča. Od 14 rudnika, osam flotacija, dve metalurgije i više od 20 fabrika danas rade dva rudnika, Trnac i Belo brdo, u kojima je u moje vreme radilo 350 ljudi. Svi porezi i naknade uplaćuju se na račun Kosova, a jedina je korist što ti ljudi primaju platu. I ako treba nešto da se uveze ili izveze koncentrat traže se dozvole od kosovskih institucija“, objašnjava Bijelić dodajući da se deo rude kopa i na teritoriji centralne Srbije s obzirom da se rudarski tuneli protežu od Leposavića do Brusa, ispod celog Kopaonika. On ističe da ni u Trepči jug koja je pod kosovskom upravom nije bolja situacija i da radi nekoliko rudnika i flotacija, ali nijedna metalurgija ili fabrika. Drugim rečima proizvodi se ili izvozi samo sirovina, umesto proizvoda viših nivoa prerade.

Bijelić koji je napisao knjigu o istoriji Trepče kaže da od sistema od 58 preduzeća nije ostalo ništa osim nekoliko rudnika i flotacija, kompanije koja je zapošljavala 16.000 ljudi i od koje je neposredno i posredno živelo čak 300.000 danas nije puno ostalo.

Buru na severu Kosova je izazvalo donošenje zakona 2016. godine od strane Skupštine Kosova kojim su stvoreni uslovi da inače društveno preduzeće postane državno vlasništvo. To je i urađeno u martu ove godine kada je promenjen statut preduzeća pa je Vlada Kosova postala vlasnik 80 odsto, a zaposleni vlasnici 20 odsto akcija ove kompanije.

U registru preduzeća kosovskog ministarstva privrede postoje i dalje dve kompanije, jedna društvena sa kapitalom od 67 miliona evra i druga, zajedničko preduzeće države i zaposlenih sa osnivačkim kapitalom od 10.000 evra. Istovremeno Trepča HRMK ad Zvečan je registrovana i u Agenciji za privredne registre kao akcionarsko društvo u kom Fond za razvoj ima najveći broj akcija (oko 55 odsto).

Međutim u godišnjem izveštaju o poslovanju Trepča Sever navodi se i da posluje u okviru preduzeća Trepča pod upravom KTA administracije gde je KTA skraćenica od Kosovske poverilačke agencije (Kosovo trust agency).

LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe Trepča nije ni blizu onoga što je bila 1980-ih godina.

„U poslovanju tog preduzeća vlada neizvesnost, jer su kosovske vlasti donele zakon da su oni vlasnici. To po pravilima zapadnih država ne bi moglo, jer najveći deo investicija u Trepču dolazi sa srpske strane. Dugovi koji su veći od imovine preduzeća uglavnom su prema srpskim bankama, Fondu za razvoj itd. Oni donose svoje zakone, mi ih ne priznajemo i svako radi po svom. Rudnici na severu ne mogu da funkcionišu bez prerade na jugu i obrnuto i tako svi gube. Sudbina trepče visi na tankom koncu“, objašnjava Savić dodajući da Trepča Sever ne bi mogla da opstane bez pomoći Vlade Srbije.

U prošloj godini Trepča Sever je imala 38,5 miliona dinara prihoda i dobit od 43.000 dinara. Prošle godine je 558 radnika prihvatilo otpremnine, koje je uplatila Vlada Srbije, pa je preduzeće godinu završilo sa 2.166 zaposlenih.

Trepča je u okviru programa Vlade RS za preduzeća koja ne ostvaruju dohodak pa se preko Nacionalne službe za zapošljavanje radnicima isplaćuje novčana naknada, a takođe im se po istom osnovu uplaćuju i porezi i doprinosi.

Od ukupnih prihoda kompanije od 38,5 miliona dinara, 14,4 miliona su poslovni prihodi i to kako se navodi u izveštaju, uglavnom od tercijarnih delatnosti odnosno usluga. Ostali prihodi su mahom računovodstvene prirode i to su otpisi potraživanja poverilaca. U godišnjem izveštaju navodi se i da je Trepča Sever održiv i finansijski stabilan entitet zahvaljujući programu Srbije koja plaća zdravstveno i penziono osiguranje za polovinu zaposlenih, dok se oko 1.000 radnika radno angažuje po sistemu rotacije.