Bil Gejts spasava Alpininog gazdu

Onog dana kad je Bil Gejts postao drugi po veličini suvlasnik FCC, posle Ester Koplovic, jedne od najbogatijih Španjolki, cena akcije FCC-a je porasla za 13 odsto, pošto je od 2007. godine i pucanja španskog balona nekretnina do ulaska Gejtsa izgubila 80 odsto od svoje vrednosti.

Ovaj veliki investicioni ulazak Gejtsa u špansko građevinarstvo neće ni na koji način pomoći ni Alpini u stečaju ni njenim poveriocima. Od otprilike oko četiri milijarde dosad prijavljenih potraživanja od ove firme, njen stečajni upravnik je dosad priznao 1,5 milijardi, a osporio 2,648 milijardi evra. Sva potraživanja još nisu prijavljena. Svoja potraživanja od Alpine prijavili su i JP Koridori Srbije i JP Putevi Srbije i to u iznosu od preko 130 miliona evra. Austrijsko Udruženje za zaštitu poverilaca saopštilo je da je vrednost ukupne imovine Alpine između 100 i 200 miliona evra. Od te sume na oko 100 miliona pravo polaže jedan konzorcijum banaka na osnovu založnog prava.

Svetska banka, kao jedan od kreditora na izgradnji puteva u Srbiji pa i onih deonica na kojima je bila angažovana Alpina, odgovorila je najzad posle više od mesec dana na pitanje Danasa: postoji li pravna mogućnost da kreditori sa zajmoprimcem, odnosno državom Srbijom, podele štetu nastalu propašću austrijske firme Alpina s obzirom na to da su kreditori uticali i na proceduru i uslove izbora Alpine za partnera?

„Uloga Svetske banke u biranju kompanije sastojala se u tome da obezbedimo usaglašenost sa postupkom nabavki propisanim Vodičem za nabavke Svetske banke“, navodi se u tom odgovoru i dodaje: „Iako Svetska banka žali zbog posledica bankrotstva izvođača radova na projektu, ugovorni odnos, kao i sva prava i obaveze koji proističu iz njega, isključivo je na ugovornim stranama. Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) nije i ne može da se ponaša kao garant ugovora između države članice i izvođača radova koji se finansiraju kreditom Svetske banke.“

Ranije je na isto pitanje Danasu odgovorilo i JP Koridori Srbije. Uz napomenu da su od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke za izgradnju Koridora 10 obezbeđena kreditna sredstva od više od milijardu evra, Koridori Srbije kažu da „uslovi kreditiranja ne predviđaju podelu rizika“ jer se „ne radi o sufinansiranju već investiranju“. U odgovoru se precizira: „Uloga kreditora pri izboru izvođača radova je u tome da da svoj NO OBJECTION na sprovedenu proceduru koju sprovodi investitor, u ovom slučaju Koridori Srbije, tačnije komisija za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Ova komisija je u obavezi da postupa po obavezujućim i usaglašenim procedurama kreditora“.

Da li su te procedure ili domaći pregovorači odgovorni što interes Srbije i njenog budžeta nije bolje zaštićen od izbora nesolidnog partnera – tek ćemo da saznajemo.