Šta je BIO4, kampus vredan stotine miliona evra, koji se gradi u Beogradu?

Kampus će se graditi na 20 hektara ukupne površine, a nalaziće se u Kumodražu, delu grada gde se nalazi i Institut „Torlak“, Agencija za lekove i Farmaceutski fakultet.

U BIO4 će se preseliti kompletno Biološki i Farmaceutski fakultet, deo Poljoprivrednog, Medicinskog, Tehnološko-metalurškog i Hemijskog fakulteta sa, delovima kojima mogu da doprinesu oblastima kojima će se baviti kampus.

Prema najavama, u ovom kompleksu će raditi više od 1.000 doktora nauka, školovaće se više od 4.000 studenata, a planirano je da se završi do kraja 2026. godine.

Kako je sredinom prethodne godine izjavila premijerka Ana Brnabić, pomenuti kampus trebalo bi da u pozitivnom smeru promeni sudbinu naše zemlje, te da dodatno ojača srpsku ekonomiju i konkurentnost, ali i da podigne prosečne plate i penzije.

Prilikom predstavljanja idejnog rešenja kampusa BIO4 u julu 2022. godine, Brnabić je rekla da će taj projekat, u čije je objekte useljenje planirano za 2025, privući veliki broj domaćih naučnika i programera da ostanu u zemlji. Sa druge strane, da će stimulisati strance da dođu u Srbiju, kako bi radili na nekim od najzanimljivijih i najinovativnijih projekata u oblasti biotehnologije.

Takođe, kako je ministarka nauke Jelena Begović početkom tekuće godine objasnila za Euronjuz, kampus će biti mali naučni grad, koji će okupiti šest fakulteta i devet instituta, kao i velike biotehnološke i farmaceutske kompanije, koje rade na razvoju lekova, proizvoda za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

„Krajnji cilj je da svi živimo bolje, da imamo bolju zdravstvenu uslugu, dijagnostiku, lekove, čistiju životnu sredinu i zelenu energiju“, kazala je Begović.

Da je izgradnja pomenutog kompleksa značajna za nauku u Srbiji, za Danas potvrđuje i Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji ističe da će ova obrazovna ustanova imati više nego značajno mesto u njemu.

„Medicina je jedan od strateških ciljeva biotehnološkog kampa. Već godinu dana naša radna grupa pravi koncepciju rada u saradnji sa Ministarstvom za nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Predviđeno je da u okviru biokampusa postoji centar za translaciona istraživanja. U njemu će svoje mesto moći da nađe čak 14 naših instituta koji se bave bazičnim medicinskim naukama. Imaće daleko bolje uslove za rad, a moći će intenzivnije da sarađuju, brže da razmenjuju dobijene rezultate i znanja“, kaže naš sagovornik.

Davidović dodaje da će saznanja do kojih naučnici dođu istraživanjima u kampusu, biti od direktne koristi za sve građane, a ne samo za akademsku zajednicu.

„Verujemo da će se deo tih znanja vrlo brzo pretočiti u praktičnu, kliničku medicinu, od čega će pacijenti imati koristi. Neće imati samo naučni, akademski značaj, jer svakom dijagnostičko-terapeutskom postupku u istoriji medicine prethodila su bazična istraživanja“, najavljuje dekan Medicinskog fakulteta.

I Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, potvrđuje za naš list da se zgrada ovog fakulteta „seli“ u celosti u Kumodraž, sa svim svojim osobljem i studentima, kao i vrednom opremom.

„U kampusu će biti nova i jedina zgrada za nas. Do sada je nismo imali, već smo koristili drugi sprat stare zgrade Filološkog fakulteta, i Botaničku baštu u okviru koje je Institut za botaniku. Za BIO4 kampus predviđeno je da Biološki i Farmaceutski fakultet pređu u celosti, a ostali fakulteti sa po jednom ili dve katedre. Recimo, jedna velika oblast Hemijskog fakulteta biće u zgradi Biološkog fakulteta. Osim toga, prelazimo u BIO4 sa svim istraživačima, nastavnicima i saradnicima. Trenutno imamo oko 300 zaposlenih, od čega je 110 u nastavno-naučnom veću“, kaže Stanisavljević, dodajući da će Botanička bašta i dalje biti u okviru Biološkog fakulteta.

Dekan Biološkog fakulteta kaže da će u okviru kampusa postojati i centralni vivarijum, svetskog nivoa, u kom će se nalaziti životinje sa poznatim poreklom, kako bi se koristile u raznim, pa i pretkliničkim istraživanjima.

„Na fakultetu imamo mnoge vežbe iz raznih oblasti, kao što je fizionomija ili anatomija životinja, gde imamo disekcije miševa i pacova. S tim u vezi, postojaće i životinje koje će služiti za vežbe za studentima“, zaključuje Stanisavljević.

Prema rečima Isidore Protić Rosić, asistentkinje na Hemijskom fakultetu, u okviru kompleksa BIO4, ova obrazovna ustanova imaće bolje uslove za sprovođenje praktične, ali i teorijske nastave.

„Ideja je da to bude proširenje trenutnih kapaciteta u smislu laboratorija, ali i nastavnog dela. Ceo master za biohemiju premestiće se na BIO4. To je značajno jer će studenti imati svetske uslove za laboratorijske vežbe i slušanje kurseva“, pojašnjava naša sagovornica.

Protić Rosić dodaje da se trenutno ne planira zapošljavanje novih ljudi za rad u BIO4, već da će se, kako budu tekla redovna zapošljavanja, prilagođavati radu na kampusu.

„Imaćemo najsavremeniju tehnologiju, radićemo ćelijske kulture, proizvodnju rekombinantnih proteina, kloniranje, genetski i proteinski inženjering, i razvijati napredne sintetičke metode. To znači da će se značajno popraviti uslovi rada na Hemijskom fakultetu, koji trenutno ima problem sa manjkom prostora, posebno onog koji je prilagođen savremenim uslovima rada i naprednim tehnologijama“, zaključuje asistentkinja Hemijskog fakulteta.

Ipak, kada je reč o novčanim ulaganjima za BIO4, prva faza ovog projekta koštaće oko 300 miliona evra, za šta je Vlada Srbije dobila kredit od Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku mišljenja je da isplativost zavisi od različitih faktora, a među njima i toga kakve dogovore će vlast sklapati sa stranim kompanijama, koje u okviru kampusa dođu u Srbiju.

„Strane kompanije svuda dolaze kako bi ostvarile profit, ali je pitanje kakve uslove im država postavlja. Ako uzmemo u obzir odnos prema kineskim investicijama, gde država, ne samo što daje zemljište i oslobađa strance plaćanja komunalnih taksi, dodatno se odriče i dobiti koje bi firme trebalo da plaćaju. Ako politika i dalje bude takva da ide na ruku strancima, neće biti mnogo benefita po našu zemlju. Sa druge strane, domaće kompanije umnogome zavise od toga kakvi će biti odnosi sa Zapadom, i koliko će se novca investirati u različite projekte. Klijenti naših kompanija koje se bave inovativnim, IT tehnologijama, pre svega su iz Zapadne Evrope, SAD, Britanije. Nas ruske, kineske ili neke druge firme uglavnom ne angažuju, ili nisu dovoljno povezane sa firmama odavde. De facto sve zavisi od toga koliko kompanije sa Zapada hoće da iskoriste intelektualne kapacitete naših ljudi“, kaže Rajić.

Osim toga, viđenja je da je odlazak edukovanih ljudi iz Srbije u inostranstvo još jedan od problem, jer, kako dodaje, svaki projekat čine ljudi i intelektualni potencijal, a ne oprema i zgrade.

„To jesu nužni uslovi, ali se sredstva uzimaju u odnosu na ono što se želi realizovati, a ne napamet. S tim u vezi, nije toliko pitanje koliko, već u šta će biti uloženo. Veliki problem Srbije predstavlja i značajna razlika u stepenu razvoja nekoliko velikih gradova i ostatka zemlje. Neime, najveći deo Srbije odumire, dok se Beograd, Novi Sad i Kragujevac razvijaju. Kada pogledamo, ne samo priraštaj stanovništva, već i ekonomske aktivnosti, primetna je ozbiljna stagnacija. S tim u vezi, nedostaju nam projekti koji bi omogućili ravnomeran regionalan razvoj, što bi uticalo i na povećanje prirodnog priraštaja. Ako ljudi moraju da migriraju, i rade 15-20 godina da kupe životni prostor, kao posledicu imamo porodice sa jednim do dva deteta. Ceo Balkan se prazni, a Srbija posebno“, zaključuje Rajić.