Biogas iz domaće proizvodnje može zameniti ruski „plavi energent“ ali samo u teoriji?

Biogas bi, smatra stručna javnost, teoretski mogao da odigra tu ulogu s obzirom na to da potencijal za tako nešto u našoj zemlji definitivno postoji međutim kao problemi za realizaciju tog projekta nameću se visoki troškovi kao i velike količine otpada koji je potrebno sakupiti u te svrhe.

Direktorka Udruženja Biogas Srbija Lidija Zelić za Danas kaže da je Srbija tradicionalno poljoprivredna zemlja te da prema dostupnim podacima 65 odsto njene teritorije pokriva poljoprivredno zemljište.

– Ukoliko bi se iskoristili samo ostaci iz poljoprivrede kao što sustajnjak i žetveni ostaci, mogli bismo da instaliramo kapacitet od 500 megavata iz biogasa, čime bi se podmirilo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom. Ukoliko bismo dostigli sličan nivo razvoja kao, na primer, Nemačka i ukoliko bi nam bio dostupan i ostali organiski otpad, otpad iz proizvodnje hrane, organska frakcija komunalnog otpada, hrana sa isteklim rokom iz supermarketa, klanični otpad, mogli bismo, bez ikakvih problema, da podmirimo celokupne potrebe naše zemlje za prirodnim gasom, proizvodeći biometan koji se dobija iz biogasa i koji ima identičan sastav kao zemni gas, samo mu je poreklo zeleno. Biogas je strateški značajan za energetiku Srbije jer bi energetska nezavisnost trebalo da bude strateško opredeljenje svake evropske države – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima trenutno u Srbiji radi 39 postrojenja za biogas, ukupnog instaliranog kapaciteta od oko 39 megavata.

– U pitanju su uglavnom veća, prosečno megavatna postrojenja. Većina se nalazi u Vojvodini, zbog blizine sirovine, odnosno ostataka sa farmi, međutim sve više postrojenja se razvija i u ostalim delovima naše zemlje. Ono što je značajno jeste da imamo 79 postrojenja u privremenom statusu povlašćenog proizvođača, što znači da su ova postrojenja u nekoj od faza izgradnje. Ukupan planirani kapacitet je oko 76 megavata, ali izvesno je da neće sva postrojenja započeti sa radom. Ipak, nadamo se da će većina biti puštena u rad u narednih godinu dana. Sva postrojenja sa privremenog statusa će raditi po FiT (fid-in-tarifi) koju je propisala Uredba iz 2016. godine – navodi Lidija Zelić.

Ona ističe da su u Udruženju Biogas Srbija generalno zadovoljni dinamikom razvoja sektora, s obzirom na okolnosti i činjenicu da trenutno nemamo zaokruženu pravnu regulativu u sektoru.

Prvo biogas postrojenje u Srbiji je pušteno u rad još 2012. godine, a iste godine počela su sa radom još dva, po prvom setu mera koje je propisala Vlada Srbije 2009. godine. 2013. godine doneta je Uredba koja nije bila atraktivna za investitore, pa je, kaže Lidija Zelić, došlo do zastoja u razvoju sektora i od 2012. do 2016. godine nije izgrađeno ni jedno biogas postrojenje.

Ona dodaje da je 2016. godine doneta najpovoljnija Uredba po kojoj su započela sa radom sva postrojenja koja su izgrađena do danas osim prva tri.

– Ta Uredba je bila na snazi do decembra 2020. godine. U martu 2021. godine usvojen je novi Zakon o obnovljivim izvorima energije po kojem se uvode aukcije za obnovljive izvore energije, uključujući i biogas. Smatram da je uvođenje aukcija za biogas bilo preuranjeno jer je sektor biogasa, još uvek, nedovoljno razvijen, jer je na taj način biogas diskvalifikovan u odnosu na ostale OIE, budući da nije uzet u obzir ekološki aspekat biogasa, odnosno rešavanje ekoloških problema zbrinjavanja organskog otpada koji pravi veliki pritisak na deponije. Ostali OIE imaju jednostruku namenu, proizvodnju električne energije, dok je biogas daleko kompleksniji i benefiti proizvodnje biogasa su višestruki. Iako je zakon donet i usvojen još u martu 2021. godine, mi do danas nemamo zaokruženu pravnu regulativu za biogas, pa se aukcije još uvek ne mogu sprovoditi. Pravna regulativa nije zaokružena ni za biometan, iako čitava Evropa radi na uvođenju i proizvodnji biometana iz biogasa kako bi smanjila ili se potpuno oslobodila zavisnosti od uvoza zemnog gasa. Verujemo da će i kod nas ubrzo biti prepoznat značaj biogasa u ovom kontekstu. – ističe Lidija Zelić.

Pema njenim rečima pored donošenja uredbe koja bi zaokružila pravnu regulativu za biogas i biometan kako bi investitorima bilo omogućeno da ubrizgavaju proizvedeni biometan u nacionalnu gasnu mrežu, trebalo bi omogućiti investitorima dostupnost sirovine.

Naši investitori kupuju sirovinu, koja često nije dostupna.

Za rad jednog biogas postrojenja potrebno je od 30 do 100 tona sirovine dnevno u zavisnosti od vrste sirovine koja se koristi.

Proizvodnja biogasa bi bila profitabilna kada bi sirovina bila dostupna besplatno.

– Ovde govorim o tome da bi se tokovi otpada trebali bolje kontrolisati. Imamo zakone o otpadu, koji su dobro napisani i trebalo bi ih bolje sprovoditi. Nadležni s nama komuniciraju kadrovski problem, ali u današnje vreme nije potrebno stotine inspektora na terenu. Vrlo lako se može normirati otpad iz proizvodnje na primer, klanični otpad, koji je najproblematičniji i jednim papirom može da se dokaže i kako je otpad zbrinut. Dakle, naši biogas operateri, ukoliko nemaju svoj otpad, imaju veliki problem pribavljanja istog za proizvodnju biogasa. – kaže Lidija Zelić.

Naša sagovornica dodaje da je biogas , pre svega, izuzetno značajan sa ekološkog aspekta jer efikasno rešava problem zbrinjavanja organskog otpada.

– Kada posmatramo situaciju u našoj zemlji, gde postoji manjak sanitarnih deponija, biogas može biti ključno rešenje. Ali, to nije jedina njegova prednost. Iz procesa zbrinjavanja otpada dobija se i električna i toplitna energiju, visokokvalitetno đubrivo, kao i potencijalno biometan, koji je, kao što sam već spomenula, idealna zamena za prirodni gas. Strateški gledano, biogas je značajan i za energetiku, jer bi nam omogućio da se potpuno oslobodimo zavisnosti od uvoza prirodnog gasa. Takođe, biogas ima ključnu ulogu u poljoprivredi, jer se ostaci iz poljoprivredne proizvodnje u biogas postrojenjima zbrinjavaju na ekološki prihvatljiv način, a u tom procesu dobijaju svoju ekonomsku vrednost, u vidu proizvedene  električne i toplotne energije, potencijalno biometana, kao i postfermentorskog ostatka, odnosno visokokvalitetnog đubriva. Ovo đubrivo je odobreno za upotrebu i u organskoj proizvodnji hrane, što znači da proizvodnja biogasa dodatno podstiče i razvoj organske poljoprivrede – navodi Lidija Zelić i dodaje da proizvodnja biogasa nema ni jednu negativnu stranu.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je u Srbiji moguće, i to u velikoj meri, prirodni gas zameniti biogasom dobijenim iz poljoprivrednog otpada ali dodaje, samo u teoriji jer se u praksi javlja problem koji se ogleda u velikom troškovima implementacije takvog projekta.

– Srbija je poljoprivredna zemlja i sasvim sigurno je da bi kod nas mogao da se proizvodi biogas iz poljoprivrednih ostataka u značajnim količinama. Ni izgradnja biogasnih postrojenja ne predstavlja problem jer nije skupa pa samim tim i neizvodljiva. Ono što treba postaviti kao prvo pitanje u ovom slučaju je to zbog čega pretežno poljoprivredne zemlje u Evropi nisu prirodni gas zamenili korišćenjem biogasa već i dalje uvoze “plavi energent”. Primera radi, Mađarska. Ta zemlja ima potencijal za dobijanje velikih količina biogasa ali ipak je uvoznik ruskog gasa. Jednostavno, da bi se stvorila energija u biogasnim postrojenjima potrebno je da se sakupe ogromne količine poljoprivrednog otpada. Takođe, kad se to uradi a reč je o zaista glomaznom procesu potrebno je sav taj teret transportovati do biogasnih postrojenja. Za to je potrebna ogromna flota kamiona a poljoprivredne ostatke bi trebalo dovoziti i iz udaljenih delova gde su prikupljeni. Sve to mnogo košta i prosto demotiviše investitore da se upuste u takav projekat – objašnjava naš sagovornik.

Iako smatra da je izgradnja biogasnih postrojenja dobra stvar i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije ističe da nije moguće u praksi ostvariti zamenu prirodnog gasa biogasom iz poljoprivrednih ostataka.

– Toplotna snaga koja se dobija iz biogasnih postrojenja je znatno manja od one koja se dobija primenom prirodnog gasa. To znači da bi trebalo sakupiti ogromne količine poljoprivrednih ostataka tako da se ne može reći da je biogas konkurentan u odnosu na prirodno gas, odnosno da može predstavljati njegovu zamenu. Ali kao i svaki obnovljivi izvor predstavlja dopunski kapacitet za dobijanje energije i dobro je ta se biogasna postrojenja grade. Najveći značaj ona imaju u ekološkom ali i u energetskom smislu – zaključuje naš sagovornik.