Biomasa pokreće lokalnu privredu i pomaže sredini

Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština, objašnjava za Danas da je reč o projektu BioVill, koji je podržala Evropska unija kroz Program za istraživanje i inovacije „Horizon 2020“.

– Tokom realizacije tog projekta korišćena su iskustva iz zemalja, poput Nemačke i Austrije, u kojima je koncept korišćenja lokalno dostupne biomase za zadovoljavanje energetskih potreba lokalnih zajednica odavno poznat i razvijen. Cilj projekta BioVill je da prilagodi i prenese iskustva stečena u tim zemljama na prostor Slovenije, Srbije, Hrvatske, Makedonije i Rumunije. Projekat podstiče razvoj sektora bioenergije u odabranim ciljnim zemljama kroz unapređenje uloge lokalno proizvedene biomase, kao glavnog izvora snabdevanja energijom na lokalnom nivou, uzimajući u obzir mogućnosti većeg učešća na ili povećanja tržišta za lokalne farmere, uzgajivače drveta i mala i srednja preduzeća – ističe Gluščević.

Prema njegovim rečima za sprovođenje projekta u Srbiji odabrano je selo Kostojevići.

– Reč je naime o jedinom selu u Srbiji sa već izgrađenim sistemom daljinskog grejanja. S obzirom da je selo okruženo šumom nametnuo se zaključak da se potrošači umesto toplotnom energijom iz mazuta mogu snabdevati onom dobijenom iz biomase drvnog porekla. Shodno tome urađena je tehno-ekonomska studija za prelazak sa korišćenja mazuta kao osnovnog goriva na biomasu. Rezultati su pokazali da bi se zamenom energenta iz koga se dobija toplotna energija, odnosno da to bude biomasa a ne mazut, uspostavio održiv sistem koji bi s jedne strane unapredio privredne aktivnosti lokalne zajednice, a s druge povećao nivo zaštite životne sredine korišćenjem obnovljivog izvora energije i smanjio zavisnost od uvoza energenata – navodi Gluščević.

Projekat kojim je rukovodio GIZ u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština podrazumeva zamenu kotla od 750 kilovata koji koristi mazut sa dva kotla na biomasu, jednog od 500 kilovata i drugog rezervnog od 200 kilovata, što bi omogućilo nesmetano snabdevanje potrošača u Kostojevićima toplotnom energijom.

– U studiji se između ostalog ukazuje i na to da isplativost projekta zavisi od izvora finansiranja, poslovnog modela ali i povećanja konzuma potrošača. Modeli upravljanja sistemom daljinskog sistema snabdevanja toplotnom energijom u Kostojevićima koji su razmatrani predviđaju njegovo preuzimanje od strane energetske zadruge koja bi bila formirana u selu, uključivanje privatnog operater ili zadržavanje sistema daljinskog grejanja u okviru komunalnog preduzeća „BB Term“ iz Bajine Bašte – navodi naš sagovornik i dodaje da bi realizacija celokupnog posla koštala između 200 i 250 hiljada evra.

Inače, BioVill je podržala opština Bajina Bašta koja je pristupila izradi tehničke dokumentacije, kako bi projekat bio spreman za finansiranje i realizaciju.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva