Biomasa u Srbiji vredi kao 3,4 miliona tona nafte

U Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) ističu da je reč o delu projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u vrednosti 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit Nemačke razvojne banke (KfW), dva miliona bespovratna pomoć te banke, a pet miliona je pomoć švajcarske vlade. Prema rečima Rajnera Šelhasa, savetnika na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje, prelazak toplana na biomasu ima višestruku korist za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u konkretnom slučaju biomase, novac ostaje na lokalu, a u lancu snabdevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta dok se znatno smanjuje zagađenje životne sredine“.

Sa njim se slaže i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

– Sasvim je jasno da je daleko bolje da toplane koriste biomasu umesto fosilnih goriva. Pod brojem jedan, Srbija ima velike potencijale za korišćenje biomase. Reč je o domaćem resursu koji je jeftiniji za korišćenje nego primera radi nafta i gas koje moramo da uvozimo. Pod brojem dva, bolje je da se drvni ostaci sagore i koriste za toplotnu energiju umesto da propadaju u prirodi. Pod brojem tri, smanjuje se zagađenje i na taj način štiti životna sredina. Kad se sve to uzme u obzir činjenica da će deset toplana u Srbiji preći na korišćenje biomase je veoma dobra i korisna stvar – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, potencijal biomase u Srbiji je gotovo neiskorišćen i na tom planu mora da se uradi daleko više nego što je to sada slučaj.

– Ne možemo da kažemo da se dosad potencijal biomase nije koristio uopšte. Naprotiv, najviše je korišćen za proizvodnju peleta za zagrevanje, međutim to je izuzetno malo u odnosu na ono što se može uraditi. Priča sa toplanama koje prelaze na biomasu je već daleko značajniji projekat. Treba naglasiti da država nije trebalo da čeka da Nemci daju kredit za korišćenje biomase već je sama morala da radi na razvijanju takvih projekata. Zbog čega se dosad na tom polju veoma malo uradilo pitanje je za Ministarstvo rudarstva i energetike. Očito je da u tom resornom ministarstvu nisu vodili dovoljno računa o korišćenju potencijala biomase što je sasvim pogrešno jer je reč o obnovljivom izvoru energije koga u Srbiji ima najviše – objašnjava Vuletić.

Slobodan Ružić, nekadašnji pomoćnik ministra energetike i direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup takođe pozdravlja to što će deset toplana u Srbiji preći na korišćenje biomase.

– Sa stanovišta ekologije daleko je bolje da se koristi biomasa umesto fosilnih goriva kada je reč o toplanama. Nadam se da će na biomasu preći one toplane u Srbiji koje su najstarije i sa najistrošenijom tehnologijom jer bi upravo to predstavljao najveći efekat. Dosad je bilo veoma malo projekata vezanih za korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije. Ne postoji racionalno i opravdano objašnjenje zbog čega je tako. Problem je što je i u stručnoj javnosti potencirano korišćenje drugih energenata poput prirodnog gasa dok je biomasa bila potpuno skrajnuta – ističe Ružić.

Inače, sa učešćem od 64 odsto biomasa je najzastupljeniji obnovljivi izvor energije u Srbiji i procenjuje se na 3,4 miliona tone ekvivalenta nafte. Prepreke za razvoj tržišta biomase uključuju nedovoljno efikasno prikupljanje i distribuciju raspoložive biomase, nerazvijene mehanizme za dugoročno i sigurno snabdevanje, visoke inicijalne troškove i visoku percepciju rizika investicija u biomasu za kreditno zaduživanje.