BIRN: Kineska kompanija angažovana na projektima od „nacionalnog značaja“ umešana u organizovanu eksploataciju indijskih državljana?

Međutim, njen „poslovni model“ daleko je od uzornog.

Nakon što je 2021. godine bila u centru optužbi za trgovinu vijetnamskih državljana u svrhu radne eksploatacije, početkom ove godine kompanija je “zaradila“ još dve krivične prijave za potencijalnu trgovinu ljudima, ovog puta radnika iz Indije. Naime, u februaru i martu ove godine ukupno 14 radnika dalo je punomoćje nevladinoj organizaciji ASTRA za podnošenje krivičnih prijava. Radnici su se žalili na teške radne i životne uslove, nedostatak hrane i medicinske podrške, da im kompanija duguje hiljade dolara, ali i da nisu imali pasoše kod sebe većinu vremena.

Nakon pisanja medija i prijava policiji, CEEG TEPC je 4. februara isplatio dugove 11 radnika i poslao ih u Indiju. Trojica koja su prijave podneli naknadno i dalje su u Srbiji i nalaze se u državnom smeštaju koji se drži poverljivo zbog procesa koje tužilaštvo u Zrenjaninu vodi u ovom slučaju.

Iako trgovina ljudima tek treba da se dokaže, svi dokazi koje je prikupio BIRN – i analizirao zajedno sa stručnjacima za radno pravo – ukazuju na to da je došlo do organizovane radne eksploatacije indijskih državljana.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da ih je kineska kompanija lažno predstavila kao “upućene radnike“, što je i bio osnov za njihov ulazak u Srbiju. Takođe, nakon što su ušli u Srbiju u junu i septembru 2022. godine, uposlila ih je bez radnih dozvola, paralelno im dajući na potpis eksploatatorske ugovore za koje stručnjaci kažu da su nezakoniti i u suprotnosti sa međunarodnim standardima.

Identičan mehanizam je korišćen i sa vijetnamskim radnicima koji su takođe lažno označeni kao „upućeni radnici“, a naknadno je utvrđeno da je Inspekcija rada tokom 2022. pronašla 318 Vijetnamaca bez radne dozvole.

Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao postavljaju pitanje kako srpske institucije već godinama – ambasade koje izdaju vize, policijska uprava za strance koja potvrđuje „boravišne dozvole“, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje koja izdaje „radne dozvole“ – dozvoljavaju CEEG TEPC-u da dovodi strance sa neadekvatnom dokumentacijom.

Istraživanje BIRN-a pokazuje i da je sam CEEG TEPC – kada nije bilo posla na njihovim projektima – praktično “iznajmljivao“ indijske radnike drugim kineskim kompanijama, bez ikakve papirologije.

I to nije jedina mrlja u evidenciji kompanije. Od otvaranja srpske filijale pre šest godina do danas, CEEG TEPC je tužilo najmanje 25 različitih pravnih lica u preko 100 sporova tražeći odštetu u ukupnom iznosu od 3,3 miliona evra. Do sada su sudovi naložili ovoj kineskoj firmi da isplati 2,5 miliona evra, otkriva BIRN, a u najmanje jednom slučaju morala je da posreduje i Vlada Srbije.

Od 4. marta ove godine firma je blokadi zbog duga od 4.9 miliona evra i ne može da raspolaže računom, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Stručnjaci kažu da obim kršenja zakona govori da postoji svojevrsna politička podrška stranim investitorima u Srbiji. Oba slučaja kršenja prava stranih radnika desili su se na gradilištu kineskog proizvođača guma LingLong u Zrenjaninu koga država subvencioniše sa preko 83 miliona evra.

„Mislim da sve ovo potvrđuje da su određeni investitori ili poslodavci favorizovani, da državni organi nisu radili svoj posao i da je šema kršenja zakona, zapravo vrlo jasna i transparentna, dovela do masovne eksploatacije radnika sa mnogo elemenata koji ukazuju da su žrtve trgovine ljudima“, kaže za BIRN Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za radno pravo.

Tomoja Obokata, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za savremene oblike ropstva, kaže za BIRN da ni CEEG TEPC ni Vlada Srbije nisu odgovorili na pismo koje su on i još tri specijalna izvestioca UN-a poslali u januaru 2022, a u vezi sa prethodnim slučajem vijetnamskih radnika.

„Svakako smo zabrinuti, jer je prvenstveno Vlada Srbije odgovorna za istragu ovih navoda, procesuiranje i kažnjavanje ukoliko su oni tačni, kao i za zaštitu žrtava“, naglašava Obokata, dodajući da dosadašnji dokazi ukazuju, u najmanju ruku, na prisilni rad u slučaju vijetnamskih, ali i indijskih radnika.

„U vašoj zemlji postoji uznemirujući trend i na Vladi Srbije je da uradi nešto po tom pitanju“, decidan je on za BIRN. „Ukoliko srpske vlasti to ne rade, onda bi trebalo da budu pozvani na odgovornost kao država i kao vlada za omogućavanje radne eksploatacije i trgovine ljudima“.

Indijski radnici: od duga banci do eksploatacije u Srbiji

Rafiul Buks godinama je zarađivao 300 dolara mesečno radeći kao mehaničar u Indiji. Ovaj 37-godišnjak je pre Srbije sreću okušao u Kuvajtu popravljajući klima uređaje, ali je tu zemlju napustio, kako kaže u zvaničnoj izjavi policiji, zbog teških uslova rada.

Ipak, nije odustajao od angažmana u stranim zemljama sa boljim standardom, jer je morao da izdržava suprugu i dva maloletna sina. Početkom 2022. godine stupio je u kontakt sa zaposlenikom „M&S International“, agencije za zapošljavanje sa sedištem u Nju Delhiju.

Dvogodišnja ponuda od 700 dolara mesečno za rad u Srbiji za kinesku firmu CEEG TEPC zvučala je primamljivo. Nije odustao ni kada je saznao da je provizija agencije 3.500 dolara – u proseku devet prosečnih indijskih plata – zbog čega je bio prinuđen da podigne kredit u banci.

„Radi održavanja porodice i zarade rešio sam da dođem u Srbiju“, objasnio je svoje motive u izjavi zrenjaninskoj policiji.

Specijalni izvestilac UN-a Tomoja Obokata ističe da su upravo velike provizije posredničkih agencija često uzrok za dužničko ropstvo migrantskih radnika.

„Oni u suštini ne zarađuju, već isplaćuju dug. Radnici to ne bi trebalo da plaćaju, poslodavci su ti koji bi trebalo da plate za to, a državne vlade treba da prate kako se to sprovodi”, kaže za BIRN.

Upravo je jedan od radnika, 28-ogodišnji B.P., rekao srpskoj policiji da je uprkos teškim uslovima, prisiljavanju da radi čak i kada je bolestan, nastavio da radi za CEEG TEPC, jer mu je rečeno da neće dobiti neisplaćene zarade niti novac za povratnu kartu.

„Ja sam sve vreme imao na umu to da sam se zadužio kod kuće i da moram da radim kako bih otplatio te dugove”, navodi se u njegovoj izjavi policiji u koju je BIRN imao uvid.

Ipak, nakon što su prihvatili ponudu agencije za posao u Srbiji, stvari za Indijce ne postaju lakše.

Prema dokazima koje je skupio BIRN, CEEG TEPC je netačno klasifikovao Indijce kao “upućene radnike”, odnosno zaposlenike neke druge kompanije koja je radnike poslala da privremeno rade u drugoj državi. Po tom osnovu su u junu i septembru 2022. godine ušli u Srbiju, iako u tom trenutku nisu imali ugovor ni sa jednom drugom kompanijom, uključujući i CEEG TEPC. U pasošu jednog od radnika, u koji je BIRN imao uvid, navodi se da je privremeni boravak izdat za zapošljavanje po osnovu „ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji“, koji se primenjuje samo u slučajevima „upućenih radnika“.

Prema članu 19. Zakona o zapošljavanju stranaca, da bi Indijci uopšte bili upućeni radnici, trebalo je najmanje godinu dana pre dolaska u Srbiju da rade za kompaniju koja ih upućuje, što nije slučaj.

Nakon što je ovaj manevar prošao i radnici ušli u zemlju, kineska kompanija je odmah uposlila radnike na Linglongovom gradilištu u Zrenjaninu, bez da je za njih uopšte obezbedila radne dozvole. U razgovoru za BIRN Buks kaže da je od trenutka kada je sa grupom od 10 radnika stigao u junu 2022. godine radio na gradilištu Linglonga sve do avgusta 2023. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nijedna radna dozvola za indijske državljane nije odobrena CEEG TEPC-u u 2022. godini.

„Ako su ti radnici počeli da rade pre nego što su dobili ‘radne dozvole’, to je nezakonito i to Inspekcija rada treba da ispita”, navodi za BIRN Stefan Pekić, advokat specijalizovan za korporativno i radno pravo u vezi sa migrantskim radnicima.

Ovo nije prvi put da CEEG TEPC upošljava strane radnike praktično „na crno“. U januaru 2022. godine Inspekcija rada je podnela prekršajnu prijavu protiv kompanije nakon što je pronašla 318 Vijetnamaca bez radnih dozvola.

„To znači da ovo nije izolovan incident, već modus operandi”, naglašava Mario Reljanović.

U 2023. godini CEEG TEPC je ishodovao radne dozvole, ali za samo šest indijskih radnika, i to opet po osnovu “upućenosti“. Ostaje nejasno i koliko je uopšte Indijskih radnika došlo u Srbiju i radilo na crno, jer Buks navodi da je „oko 70 drugih Indijaca već radilo na lokaciji Linglonga kada je on došao“.

Reljanović smatra da postoji osnova da se istraži moguća korupcija, jer se sve vreme fingira status „upućenih radnika“ kako bi se ishodovale dozvole.

„Postavlja se pitanje – ko je pregledao dokumentaciju i dao saglasnost za izdavanje tih radnih dozvola kada očigledno za to nisu bili ispunjeni uslovi? To je ista lažna (prevarantska) šema koja je uključivala nekoga iz Nacionalne službe za zapošljavanje, identična onoj za vijetnamske radnike”.

Ambasada Srbije u Indiji nije odgovorila na pitanja BIRN-a o tome kako su odobrene vize za „upućene“ indijske radnike, kada oni formalno ne mogu da imaju taj status. Komentar nismo dobili ni iz Uprave za strance MUP-a Srbije koji odobrava i produžava boravišne dozvole, kao ni iz Nacionalne sluzbe za zapošljavanje koja je u to vreme bila zadužena za radne dozvole.

U ugovorima teško naći zakonitu odredbu

Jedini ugovor koji su radnici potpisali jeste onaj koji im je kineska kompanija dala nakon što su došli u Srbiju. To je još jedan dokaz da nije reč o upućenim radnicima, jer radnici u tom statusu ne potpisuju ugovor sa firmom u koju se upućuju, već im važi onaj koji su do tad imali sa matičnom kompanijom.

Međutim, prema tvrdnjama stručnjaka, ne samo da je njihov status „upućenosti“ fiktivan, već i sam ugovor.

„Nezakonitosti u ugovoru o radu su takve da je lakše izbrojati šta je po zakonu nego ono što nije“, kaže Reljanović za BIRN.

Dvogodišnji ugovor predviđa da Indijci rade 10 sati dnevno, 26 dana u mesecu, što iznosi 260 sati mesečno, odnosno 68 sati više od onog što dozvoljava Zakon o radu, i to uključujući prekovremeni rad.

„To je i sa prekovremenim satima previše. A to se čak ni ne vodi kao prekovremeni rad, to je u ugovoru označeno kao redovno radno vreme”, ističe Reljanović.

U ugovoru se navodi da će svaki prekovremeni rad – iznad 10 sati „redovnog“ dnevnog rada – biti nadoknađen po razmeri 1:1, što je takođe nezakonito, jer srpski zakon predviđa bonus od 26 odsto za svaki prekovremeni sat.

Ugovorom je predviđen i probni rad od dva meseca nakon kojeg poslodavac, ukoliko nije zadovoljan radnikom, može da mu smanji platu, što je takođe nedozvoljeno po srpskom zakonodavstvu. Tačka 6. ugovora predviđa i da će CEEG TEPC zadržati prvu platu kao depozit koji se vraća tek na kraju ugovora, što je takođe nezakonito, navodi Reljanović za BIRN.

U Ministarstvu za rad pod čijim okriljem funkcioniše nadležni Inspektorat rada nisu odgovorili na pitanja BIRN-a povodom slučaja indijskih radnika, a koja se tiču njihovih ugovora i radnih dozvola.

Kad nije bilo posla – iznajmljivali radnike drugim firmama

Prema tvrdnjama samih radnika, kada na gradilištu Linglonga nije bilo posla, CEEG TEPC je indijske radnike „iznajmljivao“ drugim kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji, što takođe nije dozvoljeno, jer su radnici vizu i boravišnu dozvolu dobili isključivo da bi radili za CEEG TEPC.

Prema izjavama datim policiji, kineska kompanija je u avgustu prošle godine najmanje osam Indijaca – među kojima su bili i Buks i B.P. – poslala u Suboticu da rade na izgradnji brze železničke pruge između Novog Sada i Subotice. B.P. je policiji izjavio da je radio za China Railway International, CRI, vodeću kompaniju koja sprovodi taj projekat od nacionalnog značaja, a koji je deo međunarodnog projekta izgradnje pruge Beograd – Budimpešta.

B.P je u izjavi policiji rekao da je radio i u Subotici i u Novom Sadu na tom projektu, a da su neki od Indijaca slati i u Vrbas.

Situacija je postala još čudnija kada su 31. januara 2023. menadžeri CEEG TEPC-a zahtevali od radnika da potpišu dokument u kojem se navodi da su oni u Subotici zapravo bili zaposleni od strane firme LYQ d.o.o, kao i da su im plate u potpunosti isplaćene, a ugovori zvanično raskinuti. Indijci su to odbili i policiji sledeći dan prijavili fizički napad.

Buks navodi da je CEEG TEPC time pokušao da izbegne odgovornost za to što ih je slao da rade na železničkoj pruzi u Subotici.

„China Energy je od nas tražila da potpišemo ovaj papir kako bi izbegli probleme”, kaže on za BIRN.

CEEG TEPC i LYQ doo su povezane firme, pokazuje istraživanje BIRN-a.

LYQ d.o.o. je u januaru 2023. osnovao kineski državljanin Teng Henžen. Prvobitni naziv firme je bio „LYQ doo Zrenjanin“, a bila je registrovana na istoj adresi na kojoj su bili prijavljeni radnici iz Indije i Vijetnama.

U izjavi policiji, Buks spominje kineskog šefa, „starog 45 ili 50 godina”, kojeg je imenovao kao „mister Gaj“ navodeći da je bio zadužen za radnike. Buks navodi da je „mister Gaj“ ignorisao njihove žalbe na uslove u kojima su živeli, on je bio taj koji ih je odvezao na rad u Suboticu, kao i bio u posedu Buksovog pasoša od novembra 2023. do 4. februara, kada se Buks konačno avionom vratio u Indiju.

Proverom podataka u APR-u, BIRN je utvrdio da je broj telefona gospodina Gaja koji su policiji dali indijski radnici identičan broju koji je firma LYQ doo navela kao kontakt broj za Poresku upravu.

Kada smo pozvali broj, on nije bio u funkciji.

Nevladina organizacija ASTRA koja zastupa radnike podnela je prijavu Advokatskoj komori Beograda protiv beogradskog advokata Dejana Grujića za koga tvrde da prekršio etički kodeks, tako što je početkom februara vršio pritisak na Indijce da potpišu punomoćje na srpskom jeziku, rekavši da će im zauzvrat biti isplaćen novac koji im se duguje. Drugi uslov je bio da prekinu svaki kontakt sa medijima i nevladinim organizacijama.

Proverom privrednog registra BIRN je utvrdio da je Grujić zastupnik upravo LYQ d.o.o. Advokat nije želeo da daje zvanične izjave, tvrdeći da bi otkrivanje bilo kakvih informacija predstavljalo kršenje etičkog kodeksa.

Ako su Indijci zaista bili “iznajmljeni” drugim kompanijama, to je još jedan znak „robovlasničkog ponašanja“, ističe Reljanović.

„Ako su poslati u Srbiju (kao upućeni radnici) da privremeno rade kod određenog poslodavca (CEEG TEPC), ne mogu biti prebačeni kod drugih poslodavaca“, kaže on. „Za mene je to samo još jedan pokazatelj položaja sličnog ropstvu, a ne ponašanja koje je u skladu sa zakonom”.

Unosni ugovori i na državnim poslovima

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, pored izgradnje fabrike guma Linglong, CEEG TEPC je 2022. godine dobio i ugovor vredan 158 miliona evra za izgradnju brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac kojom se Valjevo povezuje sa auto-putem Miloš Veliki.

U 2021. je angažovan na izgradnji elektrane u Pančevu – ugovor vredan 23 miliona evra, kao i na izgradnji rudnika bakra i zlata „Čukaru Peki“ – ugovor vredan 2.1 milion evra.

Ministarstvo građevinarstva nije odgovorilo na zahtev o dostavljanju spiska svih projekata na kojima je CEEG TEPC angažovan.

Dugovi, sporovi i blokada računa

Kineska kompanija je godinama pravila višemilionske prihode – rekordne 2021. godine čak 111 miliona evra. Ipak, retko kada su prijavljivali profit.

U poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju, za 2022. godinu, revizori su naveli da je kompanija izložena kreditnom, tržišnom i riziku likvidnosti. Takođe su rekli da nisu u mogućnosti da garantuju za tačnost određenih podataka koje im je dostavio CEEG TEPC.

Pored optužbi radnika, firmu je od 2018. do danas tužilo najmanje 25 srpskih firmi za neplaćene usluge u ukupnom iznosu od 3,3 miliona evra, pokazuju podaci sudova koje je prikupio Checkpoint, poslovni portal koji prikuplja zvanične podatke o privrednim subjektima.

U avgustu 2022. Vlada Srbije je morala da posreduje između CEEG TEPC i srpske firme Alpha Technics koja je tvrdila da im se duguje 5,5 miliona evra. Prema pisanju medija, sastanku je prisustvovao i savetnik predsednika Srbije Danilo Cicmil.

Ni u Vladi ni u Alpha Technics nisu odgovorili na pitanje o tome kako je spor rešen.
Međutim, mnoge druge firme potvrdile su sporove sa kineskom kompanijom.

Predstavnik firme ToiToi rekao je za BIRN da je CEEG TEPC kasnio sa plaćanjem sanitarnih kontejnera za radnike i mobilnih toaleta koji su im obezbeđeni „za lokaciju u Zrenjaninu“.

Predstavnik Elektroistok-izgradnje d.o.o., koji nije želeo da mu se pominje ime, rekao je da je kompanija imala problema da naplati „stručnu ispomoć“ koju je pružila CEEG TEPC-a u vezi sa projektom u Boru.
„Nakon tog iskustva prestali smo da radimo sa njima”.

Kompanija Opstanak plus iz Bora tužila je CEEG TEPC zbog neplaćanja „isporuke betona i mehanizacije“.
„Ako ti čovek uradi posao onda je red i da ga platiš“, zaključio je predstavnik firme za BIRN.
Problemi CEEG TEPC sa dugovima kulminirao je 4. marta ove godine od kada je firma zvanično u blokadi zbog duga od 4.9 miliona evra i ne može da raspolaže računom.

BIRN je CEEG TEPC-u poslao pitanja u vezi sa tvrdnjama iz teksta na zvaničnu adresu za prijem elektronske pošte, ali ispostavilo se da adresa nije u funkciji. Nisu bili dostupni ni brojevi telefona navedeni u APR-u, a dva dana zaredom niko se nije javljao ni na interfon u vili koju ta kompanija iznajmljuje na Dedinju. Službena adresa firme u Zemunu, ispostaviće se, bila je adresa njihove knjigovodstvene agencije.