BIRN: Nova šema za bogate da zaobiđu plaćanje poreza

Naime, izmenama Zakona o porezu na dohodak koji važi od januara 2023, građanima sa primanjima trostruko većim od proseka data je mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove. I to ako odluče da novac, umesto u državni budžet, uplate u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji.

Primera radi, ako bogati građanin treba da plati milion evra poreza, po ovom zakonu čak 500.000 može da preusmeri u fond, umesto da napuni državu kasu.

I to nije sve. Zakon je ostavio prostor i za zloupotrebe.

Bogati poreski obveznik svoj poreski dug može da preusmeri u fond u decembru, a zatim tu istu sumu podigne sa računa fonda u januaru sledeće godine. Na taj način, on je formalno poštovao zakon o porezu na dohodak, ali je sačuvao najveći deo novca.

Upravo ova zakonska izmena omogućila je alternativnim investicionim fondovima u Srbiji da privuku nove klijente željne smanjenja poreskih obaveza.

Tokom tromesečnog istraživanja BIRN je analizirao rad ovih fondova. Jedan od njih je i Vista Rica, u prevodu sa španskog “bogat pogled“, trenutno jedino društvo za upravljanje otvorenim alternativnim investicionim fondovima, a koje nije nastalo u okviru postojećih registrovanih banaka u Srbiji.

Vlasnici društva Vista Rica su uticajni članovi vladajuće Srpske napredne stranke.

U Vista Rica polovinu vlasništva drži Tatjana Vukić, članica predsedništva SNS-a i upraviteljka SNS-ove Fondacije „Za srpski narod i državu“ čiji je idejni tvorac predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvori BIRN-a tvrde da je Tatjana Vukić i u emotivnoj vezi sa Andrejem Vučićem, bratom predsednika Srbije.

Tačno 25 odsto Vista Rica-e drži poznati advokat Vojislav Nedić, član predsedništva SNS-a i otac Novaka Nedića, dugogodišnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije poznatog po vezama sa kriminalnim grupama, pre svega sa huliganskom grupom koju je predvodio Veljko Belivuk, čijim članovima se trenutno sudi za ubistva, trgovinu narkoticima i pranje novca.

Osim Tatjane Vukić i Nedića starijeg, 25 odsto drži 44-godišnji Srđan Davidović, hemijski inženjer koji trenutno radi u švajcarskoj osiguravajućog kompaniji Swiss Re, a koji je malo poznat široj javnosti.

Osnivački kapital društva je 300.000 evra, a pod njenim upravljanjem su trenutno dva fonda – Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate.

Sporna odredba Zakona o porezu na dohodak, stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila u decembru 2023, pred sam kraj te iste poslovne godine.

Finansijski izveštaji, koje je BIRN analizirao zajedno sa finansijskim stručnjacima, ukazuje da se vrednost fonda „Vista Rica Invest“ već u januaru, za samo mesec dana od osnivanja, smanjila za milion evra, a da je u prvih šest meseci izvučeno čak 3,77 miliona – gotovo polovina vrednosti fonda – što upućuje na sumnju da je fond korišćen za izbegavanja plaćanja poreza – sve po spornom zakonu.

Podaci iz mesečnih izveštaja dva preostala alternativna investiciona fonda, koji su pod okriljem banke Intese i Rajfajzen banke – takođe prikazuju odliv novca u prvom mesecu nakon nove godine.

U Vista Rica za BIRN kažu da je formiranje fonda bio prirodan nastavak ličnog razvoja vlasnika fonda, ali i finansijskog sistema u Srbiji. Navode da Vukić i Davidović imaju “impozantne biografije”, dok Vojislav Nedić ovom partnerstvu, kako kažu, doprinosi “visokim stepenom kvaliteta u pogledu pravnog i regulatornog aspekta poslovanja fonda”. Njihove biografije su, kako kažu, razlog i zbog čega su skupili višemilionski vrednu imovinu za kratko vreme.

Kada je reč o tome da su neki ulagači povukli značajna sredstva odmah na početku 2024. godine, u Vista Rica ističu da je to standardno i za njihovu konkurenciju, kao i da “razlozi povlačenja sredstava nisu u domenu i nadležnosti Fonda i Društva”.

“Ono što mi možemo istaći je da ni u jednom trenutku stabilnost i poslovanje Fonda nisu bili ugroženi, niti su zakonski okviri poslovanja i usklađenost s regulativom bili narušeni”, navode u pisanoj izjavi za BIRN.

Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i stručnjak za investicione fondove, kaže za BIRN da je izuzeće od plaćanja poreza na dohodak kroz ulaganje u alternativne investicione fondove „potpuno neopravdano i predstavlja flagrantno kršenje ravnopravnosti građana pred poreskim sistemom“, jer ulaganja u te fondove „ni na koji način nisu od neke posebne društvene koristi u odnosu na ulaganja u druge finansijske instrumente“.

„I sam Zakon o AIF kao i poreski stimulans iz 2022, po mom mišljenju, predstavljaju još jedan u nizu zakonskih i podzakonskih akata koji se donose poslednjih godina bez javne i skupštinske debate i sa očigledno visokim nivoom nestručnosti predlagača, moguće štetnosti za društvene interese i sa otvaranjem ozbiljnih mogućnosti zloupotreba u praksi“, ističe Šoškić.

Narodna skupština Republike Srbije 9. decembra 2022. usvojila je izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Među izmenama se našao i član 89a kojim se građanima sa primanjima većim od tri prosečne plate, omogućava da do 50 odsto svojih poreskih obaveza u jednoj godini, umesto u budžet, uplate u alternativni investicioni fond.

Međutim, ta izmena nije izazvala veću pažnju javnosti.

Sporna odredba zakona stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila 20. decembra, pred sam kraj godine.

Ulagači fonda su tajni, kao i njihovi razlozi za ulaganje i povlačenje novca, međutim, interesantno je da je na kraju te 2023. godine, Vista Rica imala priliv od čak 7,66 miliona evra.

Tu sumu je skupila praktično za par nedelja od kada je Komisija za hartije od vrednosti dala dozvolu za rad.

Mesec dana kasnije, već do kraja januara 2024, brojka je pala na 6,6 miliona.

Prema zvaničnim podacima, od početka januara 2024. do kraja juna, investitori su od Vista Rica fonda otkupili, odnosno “povukli” natrag investicione jedinice u vrednosti od 3,77 miliona evra.

Na kraju jula, vrednost fonda je bila 4,68 miliona evra što znači da se neto vrednost fonda u šest meseci od osnivanja iz fonda smanjila za čak tri miliona evra.

Na ovaj način su ulagači u fond, kojima je on služio kao protočni bojler, koristeći spornu odredbu Zakona o porezu na dohodak dobili natrag svoj novac, a da država nije naplatila porez na dohodak.

S druge strane, upravljači fonda su uzeli proviziju od četiri odsto od svake vrednosti izlazaka investitora iz fonda, s obzirom na to da je tolika njihova tarifa za otkup investicionih jedinica koje su stečene u periodu manjem od jedne godine.

Trenutna vrednost imovine fonda je sedam miliona evra, pokazuju podaci sa sajta Vista Rice.

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za BIRN da je nemoguće tvrditi zbog čega su ti ljudi povukli novac iz fonda tako brzo, ali generalno smatra da je ta izmena zakona privilegovala najbogatije ljude u državi, njih oko 30.000, koji na ovaj način mogu da izbegnu uplaćivanje poreske obaveze u zajednički budžet svih građana Srbije.

„Ovde je jasno da su taj kapital privukli ti osnivači. Na koji su oni to način obezbedili? Da li su nešto obećali, da li imaju neke kontakte, ja to ne mogu da tvrdim, naravno“, kaže Gujaničić.

„Ima nekoliko stotina ljudi kojima se to ulaganje u alternativne investicione fondove umesto plaćanja poreza na dohodak izuzetno isplati. Neko će da uštedi 10.000 evra, neko 50.000, nego 100.000, a neko milion evra“, objašnjava za BIRN.

Komisija za hartije od vrednosti u odgovoru na pitanja BIRN-a u vezi sa povlačenjem novca iz fonda Vista Rica u tako kratkom roku, ističe da se “svako povećano povlačenje sredstava koje bi moglo da utiče na stabilnost fonda ili interese investitora razmatra”.

“Konkretan fond Vista Rica Invest je otvoreni fond, sa javnom ponudom. To implicira da je ulazak i izlazak iz fonda slobodan, te da investitori mogu povlačiti sredstva u skladu sa sopstvenim investicionim odlukama. Ono što možemo reći jeste da je po pravilniku Vista Rica Invest, dužnost fonda da investitore isplati u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, a Komisija nije dobila ni jednu pritužbu investitora vezanu za prekoračenje tog roka”, navodi se u odgovoru Komisije.

Vista Rica Invest, zaključno za junom ove godine, ima 116 ulagača.

Drugi fond koji je pod kontrolom Društva Vista Rica osnovan je početkom septembra 2024. i zove se Vista Rica Corporate. Ovaj fond, koji je startovao sa radom 23. septembra ove godine, već 30. septembra je imao neto vrednost od 5,53 miliona evra, dok je na dan 29. oktobra vrednost fonda već dostigla 10,16 miliona evra.

Stručnjaci sa kojima smo pričali tvrde da ime fonda sugeriše da je potencijalno namenjen za trgovinu akcijama kompanija, a to se navodi i u portofliju fonda. U ovom trenutku nema podataka koji ukazuju da i ovaj alternativni fond ulagači koriste za izbegavanje plaćanja poreza.

Pored Vista Rica fondova, ostala dva otvorena alternativna investiciona fonda u Srbiji su povezana sa bankama – Intesa Invest Alternative i Raiffeisen Alternative – i imaju značajniju vrednost imovine. Oba beleže pad vrednosti u periodu od kraja decembra 2023. do 31. januara 2024.

Intesa Invest Alternative fond beleži pad vrednosti imovine od 1.5 miliona evra, što je devetina vrednosti fonda, dok Raiffeisen Alternative fond beleži pad od 4,5 miliona evra, što je osmina vrednosti fonda u tom trenutku.

Zbog čega je država Srbija odlučila da podstakne razvoj ovih fondova ostaje pitanje. I Gujaničić i Šoškić smatraju da postoji mogućnost da su pojedini lobi krugovi uticali na izmene zakona o porezu na dohodak kojim su data krila alternativnim investicionim fondovima, a na račun republičkog budžeta.

„Ovo izuzeće je neutemeljeno sa aspekta struke, neopravdano sa aspekta društvenog interesa i korisno samo za izabrane bogate pojedince. Otuda je teško isključiti mogućnost da je donošenje takve zakonske mogućnosti upravo posledica lobiranja interesnih grupa na štetu društvenog interesa zemlje“, kaže bivši guverner NBS-a.

Šoškić ističe da je i samo donošenje posebnog Zakona o Alternativnim investicionim fondovima 2019. godine, koji je prethodio izmenama zakona o porezu na dohodak, “potpuno neprimereno postojećem nivou razvoja finansijskog tržišta zemlje“.

„Zakon o Alternativnim investicionim fondovima iz 2019 je očigledno prepisan iz neke druge jurisdikcije i za uslove koji ne postoje u Srbiji. Deluje neprimenjiv u praksi i sa ogromnim prostorom za moguće zloupotrebe. O mogućim zloupotrebama i nepreciznostima i nelogičnostima u ovom tekstu, mogla bi se napisati čitava studija.“

Osnivačica sa polovinom vlasništva nad Društvom Vista Rica je Tatjana Vukić, članica Predsedništva SNS-a, ali i upraviteljka SNS-ove Fondacije „Za srpski narod i državu“ koja je osnovana u oktobru 2019. godine po ideji i inicijativi predsednika Srbije.

Vukić je malo poznata široj javnosti, ali izvori BIRN-a navode da ima izuzetan uticaj u vladajućoj garnituri, što potvrđuju i zvanične pozicije koje ima u stranci.

Izvori BIRN-a tvrde da je Vukić i u emotivnom partnerskom odnosu sa Andrejem Vučićem, bratom predsednika. Vukić nije odgovorila na pitanje BIRN-a o svom odnosu sa Vučićem mlađim.

Prema dostupnoj biografiji, Vukić ima više od 15 godina iskustva radeći u bankarskom sektoru. Bila je predsednica izvršnog odbora „Findomestic banke“ Beograd, a ističe da je vodila integraciju „Piraeus banke“ sa „Direktnom bankom Kragujevac“.

Pored direktnih veza sa vladajućom strankom, Vukić je imala ili još uvek ima, direktnu ulogu u institucijama ili preduzećima u većinskom vlasništvu države.

Od avgusta 2014. do marta 2016. godine bila je članica Upravnog odbora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, upravo kao predstavnica Vlade Srbije. Od marta 2016. godine predsednica je Nadzornog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“ u kojoj država ima 76,7 odsto vlasništva.

Vukić je dočekala presednika Srbije na štandu Dunav osiguranja na otvaranju Beogradskog sajma automobila 2022. godine, a mediji su preneli Vučićevu izjavu da država nema nameru da prodaje „Dunav osiguranje“.

Članica Predsedništva SNS-a je izuzetno aktivna i u privatnom sektoru, pre svega sarađujući sa kompanijama u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, jednog od prvih finansijera SNS-a. Zbiljić je, kako je prethodno otkrio BIRN, bio jedini garant kredita od pola miliona evra koji je 2012. godine tada opozicioni SNS podigao za potrebe izborne kampanje.

U međuvremenu, Zbiljićeve kompanije su postale jedne od najmoćnijih u državi poznate po tome da su svoje prihode višestruko uvećale u poslovima sa državom, od čega najvećim delom sa Elektroprivredom Srbije.

Vukić je i vlasnica konsultantske kompanije „A Mi Manera“. Ova firma trenutno gradi vikendicu u Novom Slankamenu, u komšiluku vinarije „Šapat“ koja je u vlasništvu Milenijum tima, još jedne kompanije povezivane sa vlašću.

Vukić preko firme „A Mi Manera“ ima 20 odsto vlasništva u kompaniji „Constraco“ registrovanoj za konsultanske aktivnosti.

Njeni partneri u firmi su Zbiljićev „Maneks“ koji ima 70 odsto vlasništva, dok ostatak drži firma u vlasništvu Bojana Božovića, poslovnog saradnika kontroverznog biznismena Nenada Kovača poznatijeg kao Neša Roming.

Međutim, ono što je interesantije jeste to što je Vukić članica Nadzornog odbora dve važne firme u Zbiljićevoj poslovnoj imperiji – „Energotehnika-Južna Bačka“ i „Elektromontaža d.o.o“.

Ono što je specifično za ove dve firme jeste što trećinu vlasništva u obe ima mađarska kompanija MVM Energetika koja je deo moćne mađarske državne elektroprivredne grupacije MVM Group.

Postojeći alternativni investicioni fondovi u Srbiji

U Srbiji postoji osam alternativnih investicionih fondova – četiri otvorena i četiri zatvorena.

Dva otvorena fonda su povezana sa bankama – Intesa Invest Alternative i Raiffeisen Alternative, dok su druga dva deo Vista Rica društva za upravljanje – Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate.

Otvoreni AIF-a su primamljivi ulagačima jer obezbeđuju veću transparentnost i zaštitu investitora, zato što su u mogućnosti da u svakom trenutku zahtevaju od fonda otkup njihovih jedinica. Ova karakteristika pogoduje i bogatim ulagačima koji bi eventualno koristili AIF za izbegavanje plaćanja poreza na dohodak.

Ostala četiri zatvorena alternativna investiciona fonda su TS Ventures Fond, FQV I doo Novi Sad, Omorika Ventures Fond i Q Invest. U ovim fondovima vlasnici investicionih jedinica ne mogu proizvoljno zahtevati otkup tih akcija od fonda.