BIRN: Telekom prodaje stratešku imovinu, tajni pregovori traju već godinu dana

Ukupno 1.827 ovih stubova, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori, kupuje britanska firma Actis GP LLP, otkriva BIRN.

Ova investiciona kompanija novac bi trebalo da dobije, između ostalog, i od Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation, IFC), kreditne institucije Grupe Svetske banke. Odluku o ulaganju 75 miliona američkih dolara za kupovinu Telekomove imovine, bord IFC trebalo bi da donese dan posle izbora u Srbiji – 18. decembra.

Daleko od očiju javnosti, prodaja se priprema još od kraja prošle godine.

„Actis je učestvovao u širokom procesu aukcije koju je prodavac pokrenuo u četvrtom kvartalu 2022. godine, i posle više rundi, izabran je kao preferirani ponuđač do juna 2023. godine, nakon čega je Actis ušao u […] bilateralne pregovore sa Telekomom Srbija“, piše na sajtu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) o ovom projektu nazvanom Tornjevi Zapadnog Balkana (Western Balkan Towers). Taj projekat je objavljen pre nekoliko dana, tačnije 16. novembra.

Osim što se ceo proces prodaje strateške Telekomove imovine u Srbiji, Crnoj Gori i BiH odvijao tajno za građane u ovim zemljama, i cena je tajna za njihovu javnost.

„Kupovina će biti finansirana kombinacijom kapitala i bankarskog duga. Cena nabavke je komercijalno osetljiva i neće biti otkrivena u ovoj fazi“, piše na sajtu ove institucije u okviru Svetske banke.

U razgovoru za BIRN direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da proces prodaje nije bio tajni već da se o prodaji antenskih stubova odlučivalo na međunarodnom tenderu. Lučić tvrdi da nije reč o strateški važnoj imovini, ali da će prodati sve antenske stubove koje imaju u Srbiji, Crnoj Gori i BIH.

„To se nije krilo, uz našu saglasnost IFC i EBRD su objavili detalje o projektu i ostalo ćemo objaviti u dogovoru sa inostranim poslovnim partnerima. Cena je još tajna, ali je veoma značajna, reč je o velikoj količini novca. Cena je ravna sa EU transakcijama”, kazao je Lučić.

IFC, koji je deo Grupe Svetske banke, navodi da transakciju treba da odobre svi relevantni regulatorni organi i tela za zaštitu konkurencije.

Planirano je da posle prodaje, Telekom ove iste antenske stubove unajmljuje za postavku baznih stanica i za to plaća Actisu. Telekom Srbija će biti u obavezi da zakupi i novoizgrađene Actisove stubove.

„Dizali smo kredite za izgradnju baznih stanica, pogotovo su vredne one koje su 4G, održavali antenske stubove. Posle prodaje antenskih stubova, mi ćemo i dalje morati da otplaćujemo kredite za bazne stanice, a plaćaćemo i da iznajmljujemo antenske stubove za njih”, kaže izvor blizak Telekomu.

O manjinskom ulaganju razmatra se i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Odluku će doneti bord direktora EBRD-a 28. novembra ove godine. Iz ove banke su objavili da u kupovinu ulazi i 36 tornjeva koji su trenutno u izgradnji.

Iz EBRD-a su za BIRN odgovorili da će projekat biti razmatran od strane Odbora direktora EBRD-a pre kraja godine i da još uvek nije potpisan. „Obavestićemo vas o dodatnim detaljima čim sporazum bude potpisan”, odgovorili su iz EBRD.

Iz Actisa, IFC-a i Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o pregovorima o prodaji Telekomove imovine, do objavljivanja ovog teksta.

Model za prodaju strateške imovine Telekoma

Telekomove ćerke firme Sky Towers Infrastructure d.o.o, koje su u Srbiji, BiH i Crnoj Gori registrovane za pružanje bežičnih usluga, ključne su za predstojeću prodaju, otkriva BIRN.

Dana 26. aprila ove godine firma Sky Towers Infrastructure d.o.o. najpre je osnovana u Beogradu, zatim 3. maja u Podgorici i 16. maja u Banjaluci. Ta preduzeća su u vlasništvu Telekoma.

Osnivanje novih kompanija predviđeno je projektom o prodaji koji se nalazi na sajtu IFC u okviru Grupe Svetske banke.

„Telekom Srbija će izdvojiti u zasebne kompanije svoje tornjeve i poslove pasivne infrastrukture, koje obuhvataju ukupno 1.827 lokacija, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori“, piše na sajtu IFC.

Lučić kaže da antenski stubovi nisu strateška imovina.

„Strateška je telekomunikacijska oprema na njima, odnosno bazne stanice, a njih ne prodajemo. Recimo, antenski stubovi su u velikim gradovima već uveliko prevaziđeni, evo u Beogradu imamo 500 baznih stanica, a nijedan antenski stub“, kaže direktor Telekoma.

On kaže da Telekom ne prodaje bazne stanice, već samo antenske stubove i nešto zemljišta na kom su.

„Ovo će pomoći da se Telekom još više proširi, pogotovo u dijaspori. U perspektivi nam je 20 miliona potencijalnih novih korisnika“, rekao je Lučić.

Lučić je ukazao da „održavanje antenskih stubova nije osnovna delatnost nijednog operatera”, pa ni Telekoma Srbije, već je to posao kompanija koje imaju građevinske kapacitete, i da se ovim potezom „optimizuju poslovne operacije Telekoma koje će u budućnosti više biti usmerene na razvoj inovativnih usluga u skladu sa svetskim trendovima”.

„Telekom se u svom poslovanju vodi logikom privatnih telekomunikacionih kompanija. Da je drugačije, ne bismo mogli da opstanemo na ovom dinamičnom tržištu. Pre nekoliko nedelja, nas glavni konkurent u Srbiji, Junajted grupa, prodala je svoju antensku infrastrukturu kompaniji Tawal iz Saudijske Arabije. Naši glavni partneri u ovoj transakciji su svetski priznate institucije britanski Aktis, Svetska banka i EBRD koji su, između ostalog, ponudili i najbolju cenu“, naveo je Lućić.

On je objasnio da Svetska banka i EBRD imaju ne samo ekonomsku, nego i važnu društvenu ulogu u regionu, „jer su to institucije koje podržavaju podizanje kapaciteta društva i nezavisnosti institucija”.

„To je garant da će ovaj projekat doprineti ne samo bržem razvoju Telekoma Srbija, već i razvoju svih zemalja u regionu u kojima Telekom posluje“, rekao je Lučić.

„IFC i drugi privatni i institucionalni investitori će ulagati kapital u investicionu firmu koju će osnovati i kojom će upravljati Actis. Investiciona firma će posedovati 100% akcija u ToverCos (prim. aut. Sky Towers)“, piše na sajtu IFC.

Ova firma biće registrovana u Luksemburgu, koji je poznat po znatnim poreskim olakšicama.

Ceo tekst čitajte na sajtu BIRN-a.