Biser na istorijskoj ogrlici

Svih drugih pozitivnih rezultata privredno i društveno odgovorne kompanije, prigodnog podsećanja na, i u svetskim razmerama, grandioznu istoriju ovog mnogodecenijskog temelja sajamske privrede u Srbiji, učvršćivanja nesumnjivo značajne pozicije Sajma u sve obimnijim i kompleksnijim agendama izuzetno ekspanzivne svetske sajamske industrije, ali i po stručnim i počasnim priznanjima kojima su se privreda Srbije i društvo u celini prema Beogradskom sajmu odredili kao prema pokaznoj lokomotivi našeg sveukupnog razvoja.

Rezimirajući dvanaest meseci tokom kojih je održano pedesetak sajamskih manifestacija različitih veličina, dometa i profila, za petinu više nego prethodne godine i gotovo svake sedmice po jedna, a koje je pohodilo gotovo 800 hiljada ljudi, i pre predstojećih službenih pokazatelja može se reći da se radilo dobro, sa mnogo entuzijazma i u skladu sa planovima. Ako je meriti prema sajamskim stubovima, grupi velikih, tradicionalnih, „nosećih“ sajamskih manifestacija, u koje spadaju sajmovi turizma, automobila, građevinarstva, tehnike, knjiga i nameštaja, i od kojih svaki nosi svoj neotuđiv deo svojevrsnog sajamskog kulta, onda je ogromni teret koji čine hiljade izlagača i drugih učesnika ali i stotine hiljada posetilaca – prenet više nego efikasno i na opšte zadovoljstvo. Gotovo sve manifestacije su imale veći broj i izlagača i posetilaca nego prethodne godine, a neke su postigle i vlastite rekorde ili skokove kakve ni zagriženi kompanijski optimisti nisu mogli ni da predvide ni da objasne.

Može se slobodno reći da je 2017. godina bila i godina ad hoc manifestacija različitih profila – od onih sa alternativnom ili underground kulturnom identifikacijom, sa koncertnim, video ili multimedijalnim okvirom, preko stručnih ili zabavnih događanja iz informaciono-komunikacionog ili gejming sektora, do privredno-trgovinsko-marketinških hepeninga – kao pokušaju da se brže i kvalitetnije reaguje na zahteve i senzibilitet vremena i izlagače i posetioce nekog novog, „netradicionalnog“ kova, sa nižim stepenom neizbežne organizacione inertnosti. Na Sajmu veruju da upravo ovaj segment sajamskog rada ima perspektivu možda značajniju nego neki drugi. Nekako na tom planu, Sajam je više nego uspešno učestvovao u „Noći muzeja“, sa izložbom fotografija i umetničkih slika iz svoje kolekcije pod nazivom „Mesto koje je video ceo svet“, a ostala je mogućnost da svoje dosadašnje redovne aktivnosti oplemeni i još ponekom, umetničkom.

Svi ovogodišnji radni uspesi ostvareni su, međutim, na fonu jednog pomalo nestvarnog jubileja – 80. godišnjice početka rada Beogradskog sajma (1937) i 60. godišnjice njegovog drugog, posleratnog rođenja (1957). Na zasluge brojnih prethodnih generacija i velikih pregalaca za razvoj ne samo kompanije nego i srpske pa i regionalne privrede u celini, današnji pokretači sajamske istorije ukazivali su skromno i simbolično (podsećanja na tešku ali i svetlu istoriju Sajma, atraktivna izložba fotografija i dokumenata koji su tu i takvu istoriju obeležili, prigodna monografija, personalizovana poštanska marka u ograničenoj seriji, simbolična donacija jednoj osnovnoj školi na jugu Srbije…), nastojeći da uspesima ove generacije ni na koji način ne zamagle neverovatne domete prethodnih. Uostalom, pripadnici ove generacije poslovnih ljudi Beogradskog sajma i pobrojali su šta je sve Sajam uradio do njih i s njima: od otvaranja prvog sajma do danas organizovano je više od 3000 sajamskih manifestacija, sa prosečnom posetom od dvadesetak hiljada ljudi, učestvovalo oko 500 hiljada izlagača iz gotovo svih zemalja sveta, te više od 60 miliona posetilaca.    

Ova godina ostaće upamćena i po značajnim priznanjima kojima su institucije i ljudi od struke vrednovali sve ono što Beogradski sajam čini za ovdašnju privredu, društvo i državu. Tako je Privredna komora Srbije okitila Beogradski sajam Jubilarnom nagradom za 80 godina uspešnog poslovanja, a PKS – Privredna komora Beograda dodelila je ovoj kompaniji čak dva vrhunska priznanja: „Povelju“, kojom ova merodavna institucija visoko vrednuje kompaniju povodom njene jubilarne godišnjice i značajnih poslovnih poduhvata, i Godišnju nagradu „Poslovna žena godine“ za ostvarene rezultate u privređivanju u 2016. godini, koja je dodeljena Danki Selić, generalnoj direktorki Beogradskog sajma.

Govoreći o ovim priznanjima ali i o godini koja ističe, Danka Selić je ukazala na nepobitnu istinu –  da ovakva nagrada može da bude samo „timska nagrada“, namenjena „celom kolektivu koji je učestvovao u ostvarivanju ovih rezultata“. Zato će biser 2017. biti među najsvetlijima na istorijskoj ogrlici Beogradskog sajma.