Bitkoin, balon koji ne prestaje da raste

Iako ima više od 4.000 kriptovaluta, pored bitkoina jedino još etereum ima značajniju kapitalizaciju – preko 200 milijardi dolara.

Ovo je posledica nezapamćenog rasta vrednosti kriptovaluta, a pre svega bitkoina koji je od početka godine poskupeo za 74 odsto, a od marta prošle godine za više od 12 puta.

Jedan bitkoin juče je preskočio granicu od 50.000 dolara.

Pre samo mesec i po dana svetom je prozujala vest da je po prvi put preskočio granicu od 30.000 dolara.

Sada se postavlja pitanje, da li će još da raste, dokle će da raste, da li nas čeka pucanje ovog balona i ako se desi koliko nisko će da padne.

Ovog puta, za razliku od prošlog, u igranku se uključuju veliki institucionalni igrači i kriptovalute prestaju da budu izbor digitalnih fanatika koji u digitalnom novcu vide slobodu i nezavisnost od država i centralnih banaka već legitimni finansijski instrument starih vukova sa Volstrita.

Pre desetak dana, 8. februara, vest da je Tesla motors Ilona Maska kupio bitkoin za 1,5 milijardi dolara delovala je kao vulkan na tržište.

U danu je cena skočila za 16 odsto i dobacila do 44.795 dolara.

Istovremeno, je i cena akcija Tesle skočila dva odsto.

A četiri dana pre toga Mask je pokazao kakva je moć influensera na društvenim mrežama.

Nakon što je tvitovao da je bizarni Dogecoin „narodni kripto“ i „samo Doge“, vrednost ovog kripto-koina je skočila za 59 odsto u danu.

Upravo ovu osobinu kriptovaluta, ogromnu volatilnost, ovih dana je kritikovao već legendarni analitičar Nasim Nikolas Taleb tvitujući da je prodao svoje pozicije u bitkoinu zato što „valuta nikada ne bi trebalo da bude volatilnija od onog što za nju kupuješ ili prodaješ“.

Međutim, ovo nije izazvalo neku negativnu reakciju na tržištu osim gnevnih kritika pristalica kriptovaluta.

Ali ako je Ilon Mask, nekonvencionalni, moderni, tehnološki genije sklon novotarijama, to se sigurno ne može reći za stare institucije na kojima počiva Volstrit.

Najstarija od njih Banka Njujork Melon objavila je da planira da „izdaje, čuva i prometuje“ bitkoine za svoje klijente.

Ova banka već sprema prototip platforme za transakcije kriptovalutama jednako kao sa akcijama ili obveznicama.

U pretohodnih desetak dana niz ovakvih mejnstrim kompanija je objavilo svoje planove u vezi kriptovaluta.

Masterkard najavljuje do kraja godine mogućnost transakcija odabranim kriptovalutama.

Investicioni deo Morgan Stenlija (još jedne džinovske stare investicione banke sa Vol strita) koji upravlja sa 150 milijardi dolara razmišlja da uloži u bitkoin.

Ova banka se priključila Njujork digital investment grupi koja je podnela zahtev regulatoru za izdavanje bitkoin ETF (finansijski derivat koji omogućuje kupovinu prava na bitkoine umesto samih koina) što je put ka omasovljavanju trgovine bitkoinima.

Dakle, bankari su namirisali zaradu a sada je pitanje da li će je biti i za običan narod i male investitore.

U januaru je JP Morgan objavio analizu da će dugoročno cena bitkoina dostići 146.000 dolara.

Ovih dana analitičari su primetili da funkcija rasta vrednosti bitkoina ima oblik parabole i da je to već treći put od 2014. da se to dešava.

Jedan analitičar je izračunao da bi do aprila ili maja vrednost bitkoina mogla da dođe do 220.000 dolara, a eventualno bi bitkoin vredeo milion dolara.

Ipak, većini je jasno da se radi o mehuru, a niko ne želi da uđe kada je mehur na vrhuncu jer onda sledi pucanje.

Prema istraživanju Dojče banke investitori vide bitkoin i akcije američkih tehnoloških kompanija kao najveće balone na tržištu trenutno, gde bitkoin ocenjuju ekstremnim balonom i gde polovina njih smatra da je na vrhuncu.

Oni takođe smatraju da je verovatnije da će vrednost bitkoina i autokompanije Tesla pasti nego se povećati tokom ove godine.

Takođe i istraživanje Gartnera kompanije koja prati tehnološke trendove pokazuje da oko pet odsto finansijskih direktora namerava da uloži u bitkoin ove godine, dok bi još 11 moglo da investira do 2024. godine.

Sklonost ka ulaganju u bitkoin zavisi od industrije u kojoj kompanije rade, pa je tako oko polovine menadžeta IT kompanija spremno da kupi kripto.

Sve ih brine volatilnost, ali je zanimljivo da malo njih poptuno odbacuje ovu mogućnost već će čeka da vidi šta će drugi da urade.

Pored ulaganja velikih kompanija koja ovaj rast kriptovaluta čini dosta ozbiljnijim i stabilnijim nego pre četiri godine kada se vrednost sa 20.000 dolara sunovratila na 7.000 dolara na delu je još nekoliko trendova.

Najvažniji je svakako ogromna količina novca koji najveće svetske centralne banke i vlade upumpavaju na tržište kako bi sprečile veću ekonomsku krizu.

Upravo sada se očekuje paket vredan 1,9 biliona dolara od strane nove američke vlade.

Drugi faktor je ta pompa ili hajp koji se dižu u medijima i na društvenim mrežama koje čine da je in kupovati kriptovalute.

Na kraju tu je i efekat FOMO, odnosno strah da se ne bude izostavljen ili da se ne propusti nešto što svi rade. Svako ko planira da uloži u kupovinu kriptovalute, pa bilo to i nekoliko hilljada dinara trebalo bi da ipak dobro razmisle, jer će samo oni snositi posledice ove investicione odluke.