foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACHBitkoin je 2009. godine zamišljen da bude digitalni keš. Zvučalo je revolucionarno zbog toga što je mnoge dovelo u dilemu: kako nešto potpuno digitalno može da ima vrednost i bude valuta.
Pre 15 godina smo živeli u društvu u kome je preko 95 odsto ukupnog novca u opticaju već potpuno digitalno i virtuelno.
Danas je još više izražena digitalizacija novca. Bitkoin je bio deo procesa evolucije više nego revolucije kada je u pitanju barem forma “novca”.
Petnaest godina kasnije bitkoin nije zamenio tradicionalne valute: dolare, evre, dinare. I verovatno to neće uraditi. Nije ispunio početnu zamisao, digitalni novac.
Ali se nametnuo kao čuvar vrednosti. Jedan od razloga je jednostavan. Kada posedujemo bilo koji oblik imovine, uvek ćemo za plaćanje (čemu novac većini ljudi i služi) koristiti najmanje kvalitetan novac, onaj koji vremenom ne dobija na vrednosti ili je gubi čak.
Veći deo vlasnika bitkoina veruje da će njegova vrednost rasti vremenom. Dok s druge strane imamo dinar, evro ili dolar koji će 100 odsto za godinu dana vredeti dva odsto ili 15 odsto manje. Zbog toga većina vlasnika bitkoina ga neće koristiti da kupuje hleb ili plaća račune za telefon, tj. kao sredstvo plaćanja.
Za razliku od fizičkog zlata, svima poznatog, jedna od prednosti bitkoina je prenosivost. Bitkoin infrastruktura funkcioniše tako da se svaka transakcija prenosa bitkoina obavlja u proseku za 10-ak minuta, 24/7/365.
Ta transakcija će se realizovati 100 odsto ako je usklađena sa pravilima Bitkoin ekosistema. Pravila su pritom transparentna, ista, lako primenljiva za sve.
Iz ovoga se nameće i druga i treća potencijalna prednost bitkoina u odnosu na zlato. Bez obzira na količinu i vrednost bitkoina koji se kroz transakciju prenose, vreme tog prenosa je oko 10 minuta. A cena obrade transakcije zanemarljiva. Par dolara ili manje. Na dan pisanja teksta, kilogram zlata je vredeo oko 84.000 dolara ili 10 kilograma oko 840.000 dolara itd. Slične vrednosti je 1,4 bitkoin, tj. 14 bitkoina…
Postoje ozbiljni regulatorni, sigurnosni, vremenski, troškovni izazovi prenosa pomenutih količina zlata s jedne lokacije na drugu ili u drugu državu. Za prenos 0.0001 btc-a (bitkoina), vrednosti oko šest dolara ili za prenos 1.000 btc, vrednosti oko 60 miliona dolara trebaće vam 10 minuta. Transakcije vas mogu koštati i manje od jednog dolara!
I ne postoji bezbednosni rizik. Neuporedivo brže, sigurnije, jeftinije. Neki kažu da je bitkoin „digitalno zlato“ i pouzdana mreža za prenos vrednosti.
Bitkoin su u početku koristili samo pojedinci, fizička lica. Danas ga koriste i kompanije i neke države. Pojedinci deo sredstava prebacuju u bitkoine, kako bi se sačuvali od inflacije koja je u skoro svim ekonomijama prisutna i obezvređuje novac koji posedujemo.
Neki u njemu vide potencijal rasta vrednosti. Neki se bave “trading-om”, špekulisanjem u nadi da će kratkoročno zaraditi. Neki ga koriste da bi preneli vrednost brže i lakše.
U ratom zahvaćenih delovima sveta, deo populacije je kroz bitkoin i kriptovalute imao jedinu mogućnost da spase svoju do tada stečenu imovinu. U tim situacijama ne možete nekretninu, zlato, umetnička dela, automobile lako preneti ili sačuvati. Često su tada blokirani bankarski računi ili rad banaka. Ali, deo sredstava se može prebaciti u kriptovalute.
Zbog toga u Srbiji puno ljudi koji su se sklonili iz Rusije i Ukrajine zapravo koristi kriptovalute. Globalno, kompanije kupuju bitkoine, jer imaju investiciono usmerenje ili usmerenje ka diversifikaciji sredstava. I takođe bitkoin ili neke druge kriptovalute koriste kao sredstvo plaćanja u internacionalnom poslovanju. Neuporedivo je veća brzina realizacije transakcija kritpovaluta u poređenju sa transakcijama koje idu kroz bankarski sistem.
Postoje jurisdikcije koje nisu integrisane u globalne finansijske sisteme i ne postoji način naplate i saradnje dve kompanije iz dve države. Sve dok se kripto nije pojavio. Države imaju različite stavove po pitanju kripta. Neke ga kupuju. Neke ga rudare čak.
Ali većina je donela regulatorne okvire koji definišu zakonske mogućnosti i načine korišćenja kriptovaluta. I za građane i za kompanije. I za firme koje pružaju usluge povezane za kriptovalutama u tim državama. U Srbiji se primenjuje Zakon o digitalnoj imovini od 2021. godine i time su postavljeni dodatni regulatorni okviri.
SPLET konferencija koja se 8. oktobra održava u Beogradu je deo svog programa posvetila temama povezanim sa kriptovalutama, tokenizacijom, pravnim aspektima tog sveta.
ECD.rs, prva kriptomenjačnica u Srbiji, će imati svoje predstavnike i paneliste na SPLET-u. Cilj je da još dublje zaronimo u ove teme. Želimo da ponudimo dodatne uvide, odgovore. Delićemo iskustvo od 12 i više godina bavljenja kriptovalutama. Vidimo se na SPLET-u!
Splet konferenciju zajednički organizuju projekti „Preduzmi ideju“ u realizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ i „Srbija Inovira“, koje sprovodi ICT HUB, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Ovogodišnju konferenciju realizuju i uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Autor je CEO kriptomenjačnice ECD.rs i koosnivač Sidechain-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
