Bivši radnici PKB: Umesto nadoknade za akcije, država dala pomoć

Udruženje bivših radnika i penzionera, čiji su članovi više puta ove godine blokirali saobraćaj u centru Beograda, sve dok se pandemija virusa korona nije razbuktala, nezadovoljni činjenicom da država odbija da isplati nadoknadu za akcije, registrovalo je više od 3.000 ljudi koji su radili u PKB korporaciji i koji su zahtevali da im se isplati nadoknada.

Sporazumom iz 2009. godine između PKB i Direkcije za imovinu Srbije u ime Vlade Srbije navedeno je šta sve od imovine tog poljoprivrednog kombinata prelazi iz društvenog u državno vlasništvo, a što je bio prvi korak u prevođenju 65 odsto društvenog kapitala u državni.

Tim nezakonitim odlukama radnici su isključeni iz prava na akcije u društvenoj firmi gde su radili, a izgubili su i pravo na besplatne akcije jer se računalo da će ih dobiti u PKB.

Sredinom 2020. godine, nakon što je sud odbacio tužbu Udruženja predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je njegove članove na razgovor, posle čega je prethodni kabinet Ane Brnabić u oktobru doneo zaključak da se radnicima, umesto nadoknade za akcije, isplati pomoć.

Država je za isplatu pomoći posegla za novcem iz Fonda solidarnosti čija je delatnost isplata potraživanja zaposlenih od poslodavca nad kojim je otvoren stečaj u skladu sa Zakonom o radu i nema nikakve veze sa pravom na akcije.

Sastavni deo zaključka kabineta Ane Brnabić je, po svemu sudeći, i spisak Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji je sačinjen, kako se tvrdi na osnovu spiska Udruženja penzionera i bivših radnika, ali je više od 1.000 njih skinuto sa spiska.

Radnici koji su u PKB proveli do 15 godina dobiće, kako je odlučeno, 300 evra, 700 oni koji imaju staž od 16 do 30 godina, a 1.500 evra oni koji su u preduzeću proveli više od 31 godine.

Bivša radnica Marija Bukovac koja je u PKB bila zaposlena 28 godina nije dobila pomoć jer joj je u Uruženju, kako kaže, rečeno da uživa porodičnu penziju.

„Zatečena sam, u Udruženju kažu da ne znaju ko me je izbacio sa spiska radnika koji su dobili pomoć“, rekla je Bukovac i dodala da je nekoliko puta za razne takse davala Udruženju po 800 dinara.

Penzionerka Gordana Ilić koja je u PKB radila 29 godina rekla je da su joj rekli da je izgubila pravo na pomoć, verovatno zato što je u invalidskoj penziji.

Bivši radnici i penzioneri koji su dobili pomoć morali su da potpišu izjavu i overe kod notara da „pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuju da isplatom sume koja je određena prema stažu po srednjem kursu Narodne banke Srbije po zaključku Vlade Srbije neće imati nikakvih potraživanja po osnovu rada i udela po osnovu rada u korporaciji i zavisnim društvima“.

Bivši radnici su u šoku jer je, kako kažu, sud konstatovao da nemaju pravo na akcije, a Vlada Srbije traži da potpišu da uzimanjem pomoći neće tražiti udele po osnovu rada.

Država je za pomoć odredila nešto više od dva miliona evra, a ne 15 odsto kapitala ili 11,8 miliona evra koliko im pripada po osnovu prodajne cene imovine PKB od 120 miliona evra i po osnovu Zakona o privatizaciji.