Bivši vlasnik ponovo odlučuje o sudbini Budimke

Niko od potencijalnih kupaca nije želeo da privatizuje firmu koja ima neraščišćene odnose sa bivšim vlasnikom Pankomercom iz Novog Sada. Ova kompanija je Budimku privatizovala 2008, ali je ta privatizacija raskinuta dve godine kasnije.

Uprkos obećanju Vlade da će neraščišćeni odnos s bivšim vlasnikom razrešiti na vreme, to se nije desilo, a novi momenat u priči je da se Pankomerc sada vratio u Budimku – i to u Veće poverilaca koje je formirao Privredni sud u Užicu, kao jedan od glavnih autora plana reorganizacije ove fabrike.

– Stečaj je otvoren 5. februara, za radnike je napravljen socijalni program, ali je problem što se sada pred Sudom nije pojavio niko od predstavnika države kojoj Budimka najviše duguje. Pojavili su se neki manji poverioci, a sud je morao da formira Veće poverilaca – kaže za Danas bivši direktor ove fabrike Rade Tanasković.

U tom Veću se sada kao jedan od članova nalazi i bivši, neuspešni vlasnik Budimke, novosadski Pankomerc, koji time dobija priliku da učestvuje u pravljenju plana reorganizacije preduzeća, kojim sam do pre nekoliko godina nije znao da upravlja.

– Sud je poveriocima dao rok za izradu plana, koji oni nisu ispoštovali, rok im je potom produžen i plan koji podrazumeva da će Budimku privatizovati jedna kineska kompanija o kojoj se gotovo ništa ne zna sada je spreman – napominje Tanasković.

On se pita kako je moguće da država dozvoli da se odlučivanje o fabrici prepusti firmi koja je imala priliku da nešto uradi, a nije to iskoristila i sada se čeka kako će i da li će na ovo reagovati Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja trenutno rukovodi Budimkom.

– Agencija bi trebalo da se izjasni ovim povodom, a Sud u Užicu bi do kraja avgusta trebalo da donese konačnu odluku o planu reorganizacije. Za sve ovo vreme država se ne čuje, niko ne reaguje i ne pojavljuje se na ročištu, iako su državne institucije one kojima se najviše duguje – ističe Tanasković.

Fabrika u Požegi koja je radila od 1947. do februara ove godine zapošljavala je u trenutku stečaja nekih 70 radnika. Sada ih je tamo, tvrdi Tanasković, svega nekoliko. Fabričke trake gotovo da stoje, zidovi zarastaju u korov, a dok čeka novog pravog ili fiktivnog kupca, Budimka beleži prihode od 600.000 dinara i rashode od 1,2 miliona dinara.

Pre nego što će Budimka otići u stečaj, Danas je pisao o problemima ove fabrike, a našem listu je u Ministarstvu privrede prošlog oktobra rečeno da se radi na rešavanju problema, da su „uložili velike napore da reše imovinske i dužničko poverilačke odnose“ ne bi li administrativno pripremili Budimku za prodaju. „Pripremljen je zaključak kojim se rešavaju odnosi sa bivšim vlasnicima i on će se uskoro naći na Vladi“, rečeno je tada Danasu u Ministarstvu privrede.

Neuspele privatizacije

Tokom prošle godine bila su dva javna poziva za privatizaciju Budimke. Prvi put u maju 2015. nije bila dostavljena nijedna prijava za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem za većinsko vlasništvo. U drugom se pojavila jedna firma iz Jagodine koja je na kraju zbog neraščišćenih odnosa sa Pankomercom odustala od kupovine. Budimka je tada na prodaju ponudila paket od 56,19 odsto kapitala, koji prema izveštaju ovlašćenog procenitelja iznosi 1,2 miliona evra. Početna cena paketa bila je 411.830 evra.