Biznis i finansije: Cena hrane u Srbiji će nastaviti da raste zbog ukrajinske krize

Samo transport do Rusije je poskupeo 100 odsto, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje.

Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

Vlada Srbije ograničila je izvoz pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Trgovci nisu srećni zbog ove mere, ali stručnjaci kažu da je ona opravdana u vanrednim situacijama, te da su isto učinile i neke druge zemlje.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović rekao je da se za sada ne očekuju problemi u snabdevanju domaćeg tržišta, pogotovo kada se radi o osnovnim životnim namirnicama.

„Robne rezerve imaju dovoljne količine roba koje garantuju snabdevenost i stabilnosti tržišta, pre svega, pšenice, kukuruza, brašna, šećera, ulja, kuhinjske soli, mleka u prahu, pirinča, pasulja, kao i mesa i prerađevina od mesa“, kazao je Bogunović.

Agroekonomista Milan Prostran razume i mere Vlade i trgovce.

„Ne znamo kakva će biti žetva ove godine do koje je preostalo još tri meseca, zatim koliki će biti prinosi i zbog nestašice veštačkog đubriva, zato mislim da treba biti oprezan. Trgovci će trenutno izgubiti deo dohotka i jedna od mera Vlade bi mogla da bude da im to na neki način kompenzuje kroz dodatne kupovine za robne rezerve po berzanskim cenama, ili na neki drugi način“, smatra Prostran.

Ipak, napominje da trgovci neće izgubiti mogućnost da zarade jer se kvalitet tih proizvoda sigurno ne menja dve godine, a sirovog ulja i duže.

Ovakva mera mogla bi da bar privremeno umiri i cene, što potvrđuje i Anja Jakšić sa Produktne berze u Novom Sadu, koja je kazala da su cene kukuruza i pšenice odmah nakon usvajanja izvoznih ograničenja neznatno pale.

Goran Popović, direktor operacija kompanije „Bambi“, takođe očekuje da će se cene nekih proizvoda stabilizovati.

„Međutim, za određene sirovine koje mi koristimo, kao na primer razne vrste biljnih masti, u Srbiji nema tehnoloških i proizvođačkih kapaciteta, iako postoji sirovinska baza poput suncokreta, soje i slično za većinu inputa. Prerađivačka industrija je koncentrisana na plasman finalnih proizvoda za potrošače, a ne na prodaju takvih proizvoda koje konditori koriste dalje u proizvodnji“, objasnio je Popović.

Konditorska industrija je i pre potresa koji traju već dve godine morala pretežno da se osloni na sirovine iz uvoza, a najnovija kriza zbog rata u Ukrajini je dodatno iskomplikovala situaciju.

„Uvozimo proizvode od mleka, kao što su duboko zamrznuti maslac, mleko ili surutka u prahu. Ukoliko dođe do dodatnih poremećaja i prekida lanca snabdevanja mlečnih proizvoda iz uvoza, cela konditorska ali i prehrambena industrija biće suočena sa nedostatkom sirovina za proizvodnju“, rekao je Popović.

Dodao je da brašna ima dovoljno u Srbiji, ali je trenutna cena izjednačena sa cenama na evropskom i svetskom nivou.

„Na žalost, poskupele su sve sirovine, bez izuzetka, što dodatno utiče na cene finalnih proizvoda“ rekao je Popović koji je uveren da su poslednje krize još jednom pokazale koliki je značaj lokalnih i regionalnih lanaca snabdevanja.

Problem sa sirovinama nije jedina glavobolja domaće prehrambene industrije, budući da su mnogi poslovali na tržištima pogođenim ratom, posebno u Rusiji.

Srbija najveći deo voćarske proizvodnje plasira upravo na rusko tržište. Putevi ka Rusiji su sve duži, što uveliko poskupljuje transport. Kada se na sve to doda skuplje gorivo i sve nepovoljniji kurs rublje, kao i neizvesnost u naplati roba, jasno je u kojoj meri su pojedine kompanije u problemu, piše „Biznis i finansije“.

Najteže je uzgajivačima jabuka i jagoda, koje se procentualno najviše izvoze na rusko tržište, ali teškoće imaju i pojedina preduzeća iz mlekarske i mesne industrije, kojima je Rusija takođe bila jedna od glavnih izvoznih destinacija.

„Kompanija Zlatiborac više od polovine svog ukupnog izvoza plasiralo u Rusiji, ali prodaja u ovoj zemlji beleži stalni pad od kada je prvo izbila afrička kuga svinja, a potom usledila ukrajinska kriza“, rekao je generalni direktor Dušan Knežević.

Premda nisu sve prehrambene delatnosti jednako pogođene ukrajinskom krizom, sagovornici „Biznisa i finansija“ su saglasni da „prebacivanje“ na nova tržišta nije jednostavno, niti može da se izvede u kratkom roku.