Biznis i finansije: Godišnje investicije u zdravstvo Srbije treba da budu 0,5 odsto BDP-a

Da bi se takvi trendovi preokrenuli država mora da, po proceni stručnjaka, poveća godišnje investicije u zdravstvo na najmanje 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a ova vrsta ulaganja da bude jedan od prioriteta u fiskalnoj politici.

U 2021. godini za zdravstvo će ukupno biti izdvojeno 386,3 milijarde dinara, što je za oko 75 milijardi dinara više nego prethodne i 100 milijardi dinara više nego 2019. godine.

Srbija je sa ukupnim ulaganjima u zdravstvo od oko 0,3 odsto BDP-a u 2018. godini već bila blizu višegodišnjeg proseka centralne i istočne Evrope (CIE), ali su ona duže od decenije bila za trećinu manja nego u tim zemljama. Zbog toga nije dovoljno da ulaganja u Srbiji budu na nivou proseka CIE, već moraju da budu veća kako bi se nadoknadio višegodišnji zaostatak, ističu u Fiskalnom savetu.

Decenijska niska ulaganja u zdravstvo odrazila su se na nedovoljnu opremljenost zdravstvenih ustanova. Podaci Eurostata pokazuju da Srbija zaostaje za zemljama CIE po broju dijagnostičkih medicinskih aparata. Posmatrano na 100.000 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji ima upola manje CT skenera, gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak tri do četiri puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE.

Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege. Prema podacima Eurostata, 560 postelja na 100.000 stanovnika u državnim bolnicama u Srbiji je nešto više nego u zemljama CIE, gde je prosek 550 bolničkih kreveta na 100.000 stanovnika.

Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja nego zemlje CIE. Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani sa kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema, ističu u Fiskalnom savetu.

Uporedna analiza sa zemljama CIE ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre. Naime, Srbija je u 2018. godini imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika, što je za petinu manje nego u zemljama CIE, gde je taj prosek oko 360 lekara na 100.000 stanovnika. Gledajući prema strukturi, najviše nedostaju lekari specijalisti i hirurzi, dok je broj lekara opšte prakse čak i nešto veći u odnosu na zemlje CIE.

Kada je reč o medicinskim sestrama i akušerkama, njihov broj je donekle veći nego u zemljama CIE (550 u Srbiji naspram 540 u zemljama CIE), ali se njihova struktura osetno razlikuje. Prema podacima Eurostata, Srbija ima znatno manje visokoobučenih medicinskih sestara, a relativno visok broj medicinskih sestara nižeg nivoa obrazovanja u odnosu na zemlje CIE.

Nedovoljna ulaganja, loša opremljenost i manjak medicinskog kadra negativno su se odrazili na liste čekanja za različite medicinske procedure i zahvate, koje postaju sve duže. Samo u Beogradu, prema izveštajima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u periodu od 2016. do 2018. godine, na neki od pregleda godišnje je čekalo oko 30.000 ljudi, a u taj broj nije uračunata skener dijagnostika. To je porast za 30 osto u odnosu na 2007. godinu.

Ujedno raste i prosečna dužina čekanja na preglede za koje se vode liste čekanja. Tako se, na primer, na ugradnju totalne proteze kuka ili kolena čeka čak 582 dana, što je dvostruko više nego u 2009. godini, kada se prosečno čekalo na ove zahvate 280 dana.

Prema ovom izveštaju, i broj novih pacijenata na listama čekanja raste za sve analizirane preglede. S druge strane, izveštaji Batuta pokazuju da se na pregled magnetnom rezonancom u proseku čeka više od 80 dana, a na pregled CT skenerom 34 dana.

Na neodgovarajući odnos države prema zdravstvu ukazuje i činjenica da rekonstrukcija i opremanje kliničkih centara kasne već 14 godina. Projekat je formalno započet još 2006. godine, kada su i odobrena inicijalna sredstva Evropske investicione banke (EIB) za te namene, ali se samo na ratifikaciju zajma u Narodnoj skupštini čekalo dve godine. Prvi konkretni radovi i povlačenje sredstava započeli su u 2009. godini, ali se usled loše pripremljene projektne dokumentacije nije daleko odmaklo, naveo je mesečnik „Biznis i finansije“.

Premda je rok za realizaciju projekta i rekonstrukciju sva četiri klinička centra bila 2012. godina, krajem 2017. godine završena je samo rekonstrukcija KC Niš. Dogradnja i rekonstrukcija KC Srbije i KC Vojvodine u Novom Sadu je u toku, a radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra u Kragujevcu još uvek nisu otpočeli. Imajući u vidu da je vrednost projekta oko 400 miliona evra, kao i njegov značaj za unapređenje kvaliteta tercijarne zdravstvene zaštite, toliko nemaran odnos države prema ovom projektu nema opravdanja, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

Da bi se dostigla visina investicija od najmanje 0,5 odsto BDP-a godišnje, kao je preporučio Savet, potreban novac bi mogao da se obezbedi manjim izdacima za opremanje bezbednosnog sektora.

Prema podacima Ministarstva finansija, od ovogodišnjih 386,3 milijarde dinara namenjenih zdravstvu, najveći deo predviđen je za Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i to 353 milijarde dinara. U ukupan iznos nisu uračunata ulaganja vezana za Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, gde je predviđeno dodatnih 15,2 milijarde dinara za zdravstvo.

Zvanično je najavljeno da će deo izdvojenih sredstava biti utrošen za opremanje Instituta za majku i dete“Dr Vukan Čupić“, Instituta za onkologiju, kao i Instituta za infektivne i tropske bolesti. Sredstva će biti upotrebljena i za radove na izgradnji bolnice Dedinje 2, za opšte bolnice u Aranđelovcu, Loznici, Vrbasu, Surdulici, Smederevskoj Palanci, Vranju, Kikindi, Pirotu i Prokuplju.

Takođe, ta sredstva su namenjena i za KC Vojvodine i Dom zdravlja Novi Sad, za domove zdravlja u Valjevu, Velikom Gradištu, Vrnjačkoj banji i Majdanpeku, kao i za Zavod za javno zdravlje Kraljevo.