Biznis i finansije: Isplativo prodavati hranu i onima koji je proizvode

Navodi se da, uprkos izumiranju ruralnih sredina, čak hiljadu sela u Srbiji vapi za prehrambenim prodavnicama.

Zatvaranjem pijaca zbog epidemije mnoga mala poljoprivredna domaćinstva u Srbiji muku muče kako da ono što proizvedu dopreme do tržišta. Što su dalje od grada, to je logistika komplikovanija i veća je opasnost da neplanirani višak na kraju propadne. S druge strane, aktuelni izveštaji o situaciji u srpskim selima pokazuju da i oni koji proizvode hranu na svojim gazdinstvima uveliko prave zalihe namirnica koje im nedostaju. Tako u ovom trenutku seosko knjigovodstvo beleži istovremeno i višak i manjak hrane, piše „Biznis i finansije“.

Razlog deficitarne proizvodnje za sopstvene potrebe je u tome, kako je istaknuto, što poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena da proizvode sve što im je potrebno, što nekim vrstama voća i povrća ne odgovara podneblje, ali ima i artikala koje se ne isplati proizvoditi.

Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji ima 4.709 sela i mnoga od njih skoro su pusta ili polako izumiru. Uprkos tome, oko 1.000 sela vapi za otvaranjem prehrambene prodavnice, predočeno je tokom prošlogodišnje javne rasprave o Nacrtu zakona o trgovini u Privrednoj komori Srbije. Privrednici su ukazali na potrebu da se poboljša snabdevanje prehrambenim proizvodima na selu i uslovi za širenje mreže trgovinskih lanaca.

Praksa nekih od njih dokazuje da je otvaranje prehrambenih prodavnica u ruralnim područjima dobar poslovni potez. Jedan od primera je lanac trgovina „Europrom“, koji već niz godina ima prodavnice u 12 sela u valjevskom kraju.

U tom preduzeću za „Biznis i finansije“ su rekli da su se potrošačke navike i u selima uveliko promenile. Nekada su se u seoskim prodavnicama kupovali začin, šećer, ulje, cigarete, kafa i piće, a ostalo je svaki domaćin sam proizvodio. Sada, uz te namirnice, seoske porodice često kupuju proizvode životinjskog porekla, povrće i voće koje sami ne proizvode, kao i konditorske proizvode.

Ivana Miletić iz sela Sekurič kod Rekovca, zajedno sa roditeljima uzgaja prasad, kokoške, voće i povrće za sopstvene potrebe, a za prodaju imaju veće stado ovaca i kupinu. I pored raznovrsne proizvodnje, ni oni ne mogu bez prodavnice.

„Od povrtarskih kultura imamo krompir, luk, paradajz, boraniju, bob, pasulj, grašak i krastavac. Od voća uzgajamo jabuke, kruške, šljive, kajsije, višnje, grožđe i kupine. Troškovi proizvodnje namirnica za naše potrebe iznose između 50 i 60 hiljada dinara godišnje. Ne trošimo novac na pesticide, a štedimo tako što prasad jedu ono što ostane od naših obroka. Ušteda nije velika, ali kada bismo kupovali sve te proizvode to bi nas sigurno izašlo skuplje. Trudimo se da održimo proizvodnju, jer nam je pre svega važno da se zdravo hranimo“, kazao je najmlađi član seoskog domaćinstva Miletić.

U obližnjoj radnji njeni roditelji nabavljaju hleb, papriku, kupus, cveklu, karfiol, šargarepu, mleko i mlečne proizvode, kao i voće koje ne proizvode. Ukoliko se ulaže u proizvodnju brašna, hleb je samo malo jeftiniji, dok je za brigu o govedima i proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda potrebno mnogo vremena.

„Zato je sve manje domaćinstava u Sekuriču koja se bave stočarstvom“, rekla je Miletić i dodala da je isplativije kupiti tovne piliće koji brzo dostignu težinu za klanje, nego uzgajati domaću živinu ili kupovati gotovo pileće meso.