Ilustracija Foto: Pixabay/geralt Beogradski mesečnik „Biznis i finansije“ piše da su „najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije“ u Srbiji poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže.
Navedeno je da se svake godine u Srbiji proizvede 12 miliona tona otpada, od čega 10 miliona tona čini otpad od rudarstva, energetike i građevinarstva.
Iako bi te količne mogle znatno da se smanje, najveći potencijal za bolji tretman ima drugačija vrsta otpada – komunalni kojeg godišnje u Srbiji ima oko 2,2 miliona tona. Ako bi se pravilno upravljalo time, taj otpad bi, umesto na deponijama, mogao da se preraadi u „hranu za ljubimce“, „zelenu energiju“, kompost.
„Primenjen princip cirkularne ekonomije u praksi bi izgledao ovako: proizvedi optimalno-koristi adekvatno-separiši pravilno-recikliraj-vrati u proizvodnju. Međutim, u Srbiji i dalje dominira linearni koncept, prema kojem se otpad ne reciklira, već se proizvede, upotrebi i odlaže na deponije“, piše „Biznis i finansije“.
Program NALED-a i Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi nemački GIZ, predlaže izmenu zakona da bi se podstakao razvoj „cirkularnog koncepta“.
„Izmena zakona je neophodna, ali, s druge strane, veliki je izazov da se ovi propisi i primene, pre svega zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture. Da bi izmene zakona imale smisla, moramo da imamo posebne kontejnere za odvajanje otpada i sanitarne deponije. Takođe, sada imamo svega 10 sanitarnih deponija i više od 120 opštinskih koje ne zadovoljavaju ni minimum standarda“, rekao je Slobodan Krstović, iz NALED-a.
Dodao je da se procenjuje da u Srbiji ima više od 3.500 „divljih deponija“, a „to moramo pod hitno da rešavamo, kako bismo se, kao zemlja-kandidat za članstvo u EU, što više približili njihovim direktivama u ovoj oblasti“, rekao je Krstović.
U Srbiji postoji ukupno 4.571 vrsta komunalnog otpada koji generiša privreda. Postoji i 331 kompanija koja ponovo koristi otpad i 32 koje ga odlažu.
„Realnost je da 99 odsto otpada od hrane, kojeg u Srbiji generišemo 250.000 tona godišnje, završava na deponijama, gde se sva količina takvog otpada pretvara u metan, ugljen-dioksid i druge opasne gasove. Nema potrebe posebno objašnjavati da je ugljen-dioksid najznačajniji uzročnik klimatskih promena, odnosno, globalnog zagrevanja, a da pritom ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi“, ukazao je regionalni menadžer kompanije EsoTron, Bojan Gligić.
Ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20 odsto odmah odbace jer su to kosti, ljuske ili kore, a još 15 odsto ostane u tanjirima, navode u NALED-u.
Predlog Gligića je da se hrana odvaja od ostalog otpada, potom da se prerađuje i da se na taj način stvori energija koja se dalje koristi u nekom proizvodnom procesu gde se opet stvara otpad i tako u krug, „cirkularno“.
„To je idealan primer cirkularne ekonomije. Kad privreda spozna vrednost cirkularnog principa upravljanja otpadom, istovremeno ćemo dobiti zdraviju životnu sredinu i korporativnu odgovornost kompanija, kojima već decenijama težimo“, rekao je Gligić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
